Nađa Bobičić iz Centra za ženske studije izjavila je večeras da desničarski i fašistički murali, koji se iscrtavaju po gradovima u Srbiji, nisu murali već „antimurali“ i „antiumetnost“.

„Ti antimurali zagađuju zidove naših zgrada i naše gradove. A policija ništa ne čini da spreči iscrtavanje takvih antimurala“, kazala je Nađa Bobičić na tribini u Novom Sadu.

Dodala je da je, s druge strane, za ishodovanje normalnih umetničkih murala teško dobiti dozvolu od lokalnih samouprava.

Nevena Nikolić iz Ambasade Holandije kazala je da je tokom kampanje „Izuzetne žene Srbije“, koja se sastojala u iscrtavanju 10 umetničkih murala znamenitim ženama iz istorije Srbije videla da su stanari zgrada na kojima je planirano iscrtavanje tih murala prvo bili nepoverljivi.

„Ali, kada su uvideli da će to zaista biti umetnički murali, onda su bili zadovoljni, sprijateljili su se sa umetnicima, donosili im kafu…“, ispričala je Nevena Nikolić.

Večeras je u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu održana tribina povodom predstavljanja poslednjeg od deset murala posvećenih izuzetnim ženama Srbije, koji je nastao u okviru projekta Ambasade Holandije u Beogradu, Centra za ženske studije i Kulturnog centra Grad.

Kako je objašnjeno, cilj projekta “Izuzetne žene Srbije” jeste da se podigne svest građana o ženama koje su kroz istoriju Srbije odigrale važne uloge u različitim oblastima, od medicine, kulture, arhitekture, do sporta, borbe za ljudska prava, i tako doprinele emancipaciji žena i jačanju njihovog položaja u društvu.

Centar za ženske studije je uradio istraživanje na osnovu kojeg je identifikovano deset žena čija dostignuća se preko murala žele predstaviti i proslaviti, pre svega u njihovim rodnim mestima ili mestima gde su stvarale i radile, a potom i u celoj Srbiji.

U Novom  Sadu je nacrtan mural Vere Crvenčanin Kulenović (1920 – 2013), koja je bila prva žena koja se bavila filmskom režijom i scenaristikom u Jugoslaviji, a pored toga bavila se i glumom, dramaturgijom i pozorišnom režijom.

Na početku Drugog svetskog rata Vera Crvenčanin Kulenović priključuje se borbi sa partizanima, a kasnije se bavila i kulturnim radom u okviru Narodnooslobodilačke borbe.

Nakon rata započela je rad u novoosnovanom Avala filmu. Od pedesetih godina 20. veka bavila se dramaturgijom i pozorišnom režijom.

Dobila je Sterijinu nagradu za dramatizaciju romana Miroslava Krleže „Na rubu pameti“ 1964. godine

„Danas je poznata, ako imalo, samo kao supruga književnika Skendera Kulenovića, iako je kao prva filmska rediteljka u Jugoslaviji veoma značajna za istoriju filma na našim prostorima. Kvalitetom svog rada zaslužila je da se njeno ime i delo pamte, pogotovo što je taj kvalitet ostvarila uprkos brojnim preprekama ili otežavajućim okolnostima“, kazala je dramaturškinja Mina Petrić.

Dodala je da je film, kada su reditelji u pitanju, i danas „još uvek muški klub, pre svega jer je tamo novac, jer je tamo kapital“.

Vera Crvenčanin Kulenović je u svojim memoarima ostavila zapažanja koja iskreno i otvoreno svedoče o patrijarhalnom teretu uz koji su žene radile i stvarale.

Mural posvećen Veri Crvenčanin Kulenović oslikala je street art umetnica Sara Milojević na stambenoj zgradi u ulici Maksima Gorkog broj 37 u Novom Sadu.

Zamenica šefa misije u Ambasadi Holandije Ane-Sicke Brinks kazala je da je želja da se ovim projektom održi sećanje na ove izuzetne žene i da se u fkusu javnosti zadrži pitanje poštovanja rodne ravnopravnosti.

Pored murala u Novom Sadu, iscrtani su i murali prvoj direktorki Instituta „Vinča“ Branislavi Perović Nešković u Grockoj, pesnikinji Gini Ranjičić u Beogradu, advokatici Hafizi Demirović iz Tutina, prvoj Bošnjakinji u Skupštini Srbije, književnici Jeleni J. Dimitrijević u Aleksincu, prvoj srpskoj arhitektkinji Jelisaveti Načić u Beogradu, prvoj diplomiranoj inženjerki u Nemačkoj Jovanki Bončić Katerinić u Nišu, prvoj srpskoj kompozitorki Ljubici Marić u Kragujevcu, književnici Mitri Mitrović u Beogradu i atletičarki Veri Nikolić u Kruševcu.

U okviru istog projekta objavljena je i publikacija „Uzdignute glave – Portreti 10 izuzetnih žena Srbije koje su pomerale granice“, koju su uredile Nađa Bobičić i Dara Šljukić.

(Autonomija)