Burno je bilo na današnjoj prvoj prezentaciji Nacrta generalnog urbanističkog plana Novi Sad 2030, gde su obrađivači plana iz JP „Zavod za urbanizam“ prezentovali sve aspekte izmena plana u odnosu na prethodni. Najviše pažnje prisutnih građana i članova neformalnih organizacija privukla su rešenja predviđena za područje Šodroša, Kameničke ade i brodogradilišta, gde je planirana izgradnja „Novog Sada na vodi“.

Nekadašnji gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković ocenio je na sednici da je u novom GUP-u izostala vizija Novog Sada kao univerzitetskog centra, podunavskog grada i turističkog centra, te da je umesto toga iznet plan koji ‘servisira postojeće stanje’ i koji ističe samo jednu dimenziju – građevinsku, radi maksimalizacije građevinskih kapaciteta. To znači da će, naveo je Novaković, da grad raste, ali ne i da se razvija.

„Ovde smo slušali mnogo toga, a sve što je bitno je prećutano – brodogradilište. Pošto se brodogradilište oslanja na mornaricu,
pošto je mornarica kapacitet od deset hektara u branjenom delu, pošto ste tamo po planu detaljne regulacije već planirali spratnost 5+10, postavlja se pitanje zašto na brodogradilištu bilo šta gradite. Ako imate stambeno-poslovne objekte na mornarici i ako se brodogradilište i mornarica dodiruju i brodogradilište je prirodan nastavak mornarice, logično je da to bude mesto za sport, prirodu i rekreaciju“, istakao je Novaković. Umesto toga, dodao je, tu će se dozvoliti gradnja do 20 spratova, što će značiti da građani koji danas žive na tom potezu neće imati pogled na Dunav i Frušku Goru, več na taj ‘betonski mastodont’.

Direktor Urbanizma Dušan Miladinović negirao je Novakovićeve tvrdnje, napominjući da jedino objekat za hotelski smeštaj može da ima tu visinu od 20 spratova, ali da ni to nije još uvek konkretizovano. Dodao je i da u zapadnoj Evropi ima mnogo primera da se grade tako visoke zgrade na samoj obali reke. Miladinović je ocenio i da su druge Novakovićeve primedbe poput lošeg položaja marine, izgradnje nove plaže od 1.400 metara sa ugostiteljskim objektima neutemeljene, i pozvao se na ranija urbanistička rešenja u kojima je takođe tih predloga bilo. Napomenuo je i da će se povećati pošumjljena površina Šodroša, koja je od 2004. do 2020. smanjena sa 75 na 60 hektara zbog uzurpacije obale.

„Sve vreme ste građanima bacali prašinu u oči sa tim da mi hoćemo da izbetoniramo Šodroš i Kameničku adu. To nikada nismo planirali“, rekao je Miladinović.

Daniela Stojković iz organizacije ‘Svet i Dunav’, upozorila je da će pomeranje nasipa na sredinu korita Dunava dovesti do ugrožavanja zaleđa Šodroša i delova grada poput Telepa, a pitala je i zbog čega je nasip koji se pomera na sredinu korita Dunava planiran u odnosu na hiljadugodišnje vode.

„Da biste omogućili retenciju visokih plavnih talasa, vi biste trebali da otvorite i ovaj otvor severno koji je nekada zatvoren. Zbog čega je obaloutvrda od hiljadugodišnjih voda, ako znamo da 300 kilometara uzvodno mi imamo isključivo obaloutvrdu na stogodišnje vode? Vi ćete ovde, na ovom vodnom zemljištu sprečiti upijanje velikih plavnih talasa! Da li ste svesni da ugrožavate bezbednost grada Novog Sada zbog ustupka jednom privatnom investitoru“, istakla je Stojković, napominjući kako do sada niko nikada nije odgovarao za slične postupke iako je u pitanju „više nego zločin“.

„Pet država dunavskog regiona je 2014. godine izradilo mape rizika, gde se jasno vidi da je do Kameničke ade crvena linija, gde se jasno vidi da ukoliko bude ugrožen nasip, plavni talas može da prekrije ceo Novi Sad i da ide sve do Rumenke“, rekla je Stojković.

Matija Stipić, direktor AD ‘Vojvodinaprojekt’, firme koja je radila jednu od hidroloških studija za pomenutu deonicu Dunava, odgovorio je da se izmeštanjem obaloutvrde ne smanjuje retencioni kapacitet Šodroša, jer on i nema naročit kapacitet, napominjući da se prilikom stogodišnjih voda Šodroš napuni za 1000 sekundi. Konstatovano je da se na dugačkoj deonici koja je analizirana, od Bezdana do Slankamena, za nivo takozvanih hiljadugodišnjih voda nivo vodostaja Dunava poveća za 3 do 5 centimetara.

„Moram da kažem da je stepen zaštite i nivo bezbednosti građana stopostotan i da u tome punu odgovornost snosimo svi mi koji smo učestvovali u tome, i kolege iz ‘Jaroslava Černog’. Sa ovim povećanjem bezbednosti grad dobija samo na značaju, a ne na tom da je neko ugrožen. Telep je uvek potencijalno ugrožen upravo zbog tog dela lošeg nasipa“, istakao je Stipić.

Između ostalog, na današnjoj prezentaciji moglo se čuti da je novim GUP-om planirano povećanje zelenih površina, planirano je šest radnih zona, od kojih će jedna biti sa sremske strane, kao i groblje na Alibegovcu. Kada je u pitanju saobraćaj, GUP-om je planiran koncept koji podrazumeva da se pešacima, biciklistima i javnom prevozu obezbeđuje koliko god treba infrastrukture, dok automobilima samo onoliko koliko preostane. Tu je i plan za izgradnju većeg broja sportskih i rekreativnih centara, ograničenje u izgradnji stambenih objekata u pogledu na zauzetost parcele i obaveze izgradnje parkinga. GUP predviđa i da centralni prečistač otpadnih voda bude na lokaciji Rokovog potoka u Petrovaradinu, kod nekadašnje „Pobede“.

Aktivista Miran Pogačar pitao je javno Miladinovića je li član vladajuće Srpske napredne stranke, i dobio je odgovor da jeste. Na konstataciju građana da to onda znači da SNS crta GUP, Miladinović je rekao da je jedino on od celog tima koji je radio nacrt GUP-a član SNS, uz opasku da je na planu radio kao arhitekta sa dugogodišnjim iskustvom i licencama, a ne kao stranački funkcioner. Naredne dve prezentacije biće održane takođe u amfiteatru SPENS-a, 14. i 21. januara u 10 časova.

Dalibor Stupar (Autonomija)