U Evropskom parlamentu ponovo će se raspravljati u Srbiji, o tome da li bi pregovori sa Srbijom trebalo da se stave na led.
Sasvim neočekivano u Strazburu, na sednici EP, govoriće se i o državama našeg regiona.
Iznenada, u poslednjem trenutku, nakon burnih reakcija na izveštaje Evropske komisije o napretku država kandidata za članstvo u EU, na dnevni red plenarne sednice, dodata je i debata o Zapadnom Balkanu.
Debatu su inicirali poslanici, razočarani usporavanjem reformskih i drugih pro-EU procesa u regionu.
Najviše pažnje izaziva izveštaj o Srbiji, u kome po prvi put piše da neka država regiona nazaduje u pregovorima. Pad usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU sa 65 odsto na 48 odsto odsto izazvao je lavinu kritika, pa i pozive da se pregovori sa Srbijom stave „na led“.
Međutim, osim u spoljnoj politici, slobodi medija i odnosima sa Kosovom, izveštaj registruje minimalan napredak na skoro svim drugim poljima.
Ipak, taj napredak je nedovoljan za dalje otvaranje poglavlja i klastera, ali dovoljan da se formalno saopšti da Srbija ide u napred i izbegne kažnjavanje predviđeno novom metodologijom proširenja.
Ipak, poslanici ne odustaju od kritika i sve su glasniji u zahtevima da se sa pregovorima sa Srbijom bar uspori, ako ne zastane.
Srbija već neko vreme stoji na putu ka EU i gotovo je sigurno da u decembru neće biti otvoreni novi klasteri, osim ako do tada vlast koju predvodi Aleksandar Vučić ne uvede sankcije Rusiji i na taj način, kako to kažu u EU, pokaže na čijoj je strani.
U fokusu je i Bosna i Hercegovina i potpun izostanak reformi u toj državi.
Prošle su tri godine od kako je Evropska komisija navela 14 prioritetnih poslova koje je potrebno obaviti za početak evrointegracija BiH, ali na terenu nije učinjeno skoro ništa.
Osim oštrih kritika na račun političkih lidera u Republici Srpskoj, koje optužuju za blokadu dela državnih institucija u Bosni i Hercegovini i blokiranje sprovođenja sankcija prema Rusiji, u izveštaju se navodi da su reforme potpuno izostale, pa se očekuje da će poslanici ponoviti zahtev liderima u toj zemlji da „pokažu rezultate“ kako bi do kraja godine država dobila status kandidata za članstvo.
EU je do te mere ublažila stav prema BiH, pa im centralne evropske političke institucije mesecima šalju poruku – da ne moraju da ispune sve prioritete, već da ispostave bar minimalne rezultate kojima će pokazati da imaju iskrenu želju da reformišu državu.
I to za sada izostaje.
Debata o izveštajima po proširenju Evropske komisije zakazana je za sredu popodne. Mesec dana kasnije u Strazburu će biti održana još jedna debata o Zapadnom Balkanu, ovoga puta o strategiji proširenja, u kojoj se poziva EU da omogući bezuslovnu viznu liberalizaciju za građane Kosova, dodeli status kandidata za članstvo u EU Bosni i Hercegovini ako tamošnje vlasti makar pokažu volju za reformama i zaustavi napredak Srbije dok ne uvede sankcije Rusiji.
STUPS: Revizija