Skip to main content

Multimedijalna izložba povodom stogodišnjice od rođenja Aleksandra Tišme

Kultura 13. jan 2024.
2 min čitanja

Dominantna tema Tišminih dela je holokaust, a u njima tematizuje i događaje u Novom Sadu iz 1942.

Multimedijalna izložba „Sećaj se zauvek: Aleksandar Tišma“ biće otvorena od 16. januara u Likovnom salonu Kulturnog centra Novi Sad povodom stogodišnjice rođenja pisca Aleksandra Tišme.

Dominantna tema Tišminih dela je holokaust, a u njima tematizuje i događaje u Novom Sadu iz 1942. godine.

„To su dela u kojima je pisac doživeo svoj književni vrhunac i koja su ovenčana brojnim nagradama“, navodi se u saopštenju Akademske knjige.

Njegova dela prevedena su na 22 jezika, čime je Tišma postao cenjen i čitan i van srpskog i jugoslovenskog kulturnog prostora, navodi FoNET

Godine 2022. novosadska izdavačka kuća Akademska knjiga objavila je drugi tom Tišminih Zapisa o književnosti 1953-1965 u kome on između ostalog navodi:

„Palo mi je na pamet da bih mogao da iskoristim znanje jezika pišući prikaze stranih časopisa, koji su u Biblioteku Matice srpske, zahvaljujući [Mladenu] Leskovcu, stizali u vrlo lepom broju, ostajući uglavnom nečitani“ ̶̶

Tako je nastala rubrika „Listajući časopise“ koja će, na stranicama „Letopisa Matice srpske“, izlaziti bez prekida od 1953. sve do sredine 1965. godine.

U doba intenziviranja kulturne komunikacije sa Zapadom, ali i još uvek visoko postavljene ideološke barijere i ograničenog fizičkog saobraćaja, bio je to prozor u svetski književni život, prozor koji je i autoru i njegovim čitaocima bar delimično zamenjivao putovanja.

(Iz predgovora Tišminih “Zapisa o književnosti)

Aleksandar Tišma bio je romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac.

Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine.

Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973.

Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika.

Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske.

Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu.

(FoNet/Danas/foto: kcns.org.rs)