Prezentacija projekata tri buduća mosta u Novom Sadu – pešačko-biciklističkog na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, mosta u produžetku Bulevara Evrope i mosta preko Dunava u okviru Fruškogorskog koridora, čijom realizacijom će u Novom Sadu drastično biti smanjene saobraćajne gužve i zagađenje, donela je neočekivan obrt.

Osim bliskog susreta vojvođanskog premijera Igora Mirovića sa ekološkim aktivistima iz Šodroš survivor  kampa, prilikom kojeg su obe strane onu drugu počastile povicima „Ua!“, može se reći da će, sudeći prema izjavama zvaničnika, u Novom Sadu ubuduće teći (ekološki) med i mleko. 

Jedan od aktivista, Petar Holik za Autonomiju je rekao da su došli kako bi još jednom zatražili transparentnost radova i poštovanje zakona, za koje smatraju da nisu ispoštovani prilikom započinjanja radova u junu mesecu na mostu u produžetku Bulevara Evrope.

„Videli smo seču koja je bila bespravna, radila je firma koja to ne bi smela da radi, izostao je stručni nadzor prilikom rušenja starih stabala, koja u ovom periodu godine i nije dozvoljena“, naveo je Holik.

Upozorio je i da se dozvole za radove „nabavljaju naknadno“ i ponovio je da na Šodrošu živi više od 200 strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, zbog čega zahtevaju da se svi radovi izvode u skladu sa zakonima.

Ekologija prioritet

Uprkos bliskom susretu, koji je ministar Goran Vesić izbegao zahvaljujući sporednom ulazu, tokom čitave gotovo dvosatne prezentacije nijednom se nisu čule uobičajene etikete i formulacije o lažnim ekolozima, mrziteljima progresa, protivnicima razvoja Novog Sada, ekstremnim levičarima…, i kako sve već nisu bili etiketirani ekološki aktivisti prethodnih meseci.

Ali su zato, kao da odgovaraju baš na njihove zamerke, svi prisutni (sedmoro zvaničnika) paralelno sa ekonomskim značajem izgradnje mostova, ukazivali na čuvanje i poštovanje ekoloških standarda prilikom izgradnje, pogotovo spornog mosta kod Šodroša.

Ukratko, javna prezentacija bi mogla stati u jednu rečenicu – izgradićemo još dvaput veći i  lepši Šodroš na mestu sadašnjeg, sa još bujnijim rastinjem i životinjama od kojih se most skoro pa neće ni videti. Ocenjeno je i da je potrebno pronaći kompromis između potrebne urbanizacije za poboljšanje kvaliteta života građana i potreba zaštite životne sredine.

Elem, nakon što je najavio da će u izgradnju tri pomenuta mosta, bez pripremnih radova i projektovanja, biti uloženo oko 360 miliona evra, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić je istakao kako će tranzitni, teški saobraćaj iz grada biti izmešten na Fruškogorski koridor.

Prilikom izgradnje mosta u produžetku Bulevara Evrope, dodao je, vodiće se računa o tome da se ne narušava prirodna vegetacija na Šodrošu.

„Gledaćemo da postupamo po smernicama i da nadoknadimo i povećamo zeleni fond koji se danas nalazi na Šodrošu. To će nam biti prioritetni zadatak u budućnosti„, rekao je Đurić.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić bio je još direktniji pa je, komentarišući „priče iz javnosti“, obećao kako će na mostu u produžetku Bulevara Evrope biti „zabranjen teretni saobraćaj“.

„Teretni saobraćaj neće ići kroz Bulevar Evrope, nema potrebe da ide. Imaćemo Fruškogorski koridor, imaćemo drugi most. On je bio tako projektovan jer morate most da projektujete i za teretni saobraćaj, ali nijednog časa nije bila ideja da preko Bulevara Evrope teretni saobraćaj ulazi u grad“, rekao je Vesić navodeći da priča o velikim kamionima, a ne malim.

Poručio je i da će biti urađene dodatne barijere protiv buke.

„Biće dodatno finansirano od strane Republike, Pokrajine, Grada i našeg ministarstva doslovno sprovođenje kompletne ove studije sa svim smernicama koje smo dobili, jer to je nešto što je važno za ovaj grad“, istakao je on.

Studija

A studiju na koju se referisao, prethodno je prezentovao direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Saša Orlović. Istakao je da će se nakon izgradnje mosta pristupiti revitalizaciji tog područja (Šodroša i Kameničke Ade), prezentujući smernice za revitalizaciju tog prostora, s ciljem da se „sačuva međunarodni ekološki koridor Dunava, koji je migratorno područje“.

Studija bi, dodao je, trebalo da da prostorno rešenje za revitalizaciju područja ekološkog koridora Dunava na mestu izgradnje mosta Sremska Kamenica – Novi Sad sa vijaduktom (obnova staništa i prohodnost ekološkog koridora za divlje vrste.

Rezime prezentacije može se sažeti u sledećih nekoliko rečenica: sadnja domaćih autohtonih vrsta drveća i žbunja (oko 10-20.000 sadnica); unapređenje staništa za ptice, vodozemce, gmizavce, insekte; osnivanje staništa za oprašivače – insekte; formiranje senzorskih bašti i staza zdravlja; unapređenje i povećanje biodiverziteta, povećanje broja vrsta i brojnosti; mere za uređenje obale da bi se omogućila migracija životinja Dunavskim ekološkim koridorom; predlog saveremenog usmerenog osvetljenja koje obezbeđuje funkciju mosta i saobraćajnica, a ne uznemirava divlje životinje.

Sve to bi, dodao je Orlović, trebalo da dovede do toga da rezultat bude realizacija mosta uz povećanje diverziteta staništa za živi svet.

Vijadukt

Pored Orlovića, u prezentaciji tri mosta učestvovali su predstavnici izvođača, kineske kompanije CRBC (China Road and Bridge Corporation), kao i profesor Vuk Bogdanović sa Katedre za drumske saobraćajne sisteme, Departmana za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka.

Uz animaciju budućih mostova, tokom prezentacije iznet je veliki broj tehničkih detalja koji se tiču izgradnje sva tri mosta.

Tako smo saznali da će most u produžetku Bulevara Evrope imati dužinu od oko 2,4 kilometra, od čega je dužina samog mosta 880 metara, uz još 1387 metara vijadukta. Vijaduktom se sa Bulevara Evrope penje na most, čiji početak će biti kod ulice Tone Hadžića.

Most će biti širok 29,4 metra, sa po dve kolovozne trake koje će imati po dve saobraćajne trake u svakom smeru, uz dvosmerne pešačke i biciklističke staze.

Planirano je pet lokacija sa kružnim raskrsnicama, od kojih sada postoji samo jedna, na raskršću Bulevara patrijarha Pavla, zbog čega je neophodno izgraditi još četiri.

Most na Fruškogorskom koridoru ima tri celine, a dužina samog mosta je 505,75 metara, dok su delovi sa sremske strane dugi 488,62, a sa bačke 668,62.

Pored još mnoštva tehničkih detalja, javnost nije uspela da sazna imena projektanata pomenuta tri mosta, kao ni kako izgledaju idejni projekti. Direktor „Koridora Srbije“ Aleksandar Antić je rekao da ne postoji nijedna aktivnost koja “nije pokrivena adekvatnom dozvolom“, odnosno da su imali adekvatne građevinske dozvole za sve do sada izvedene radove.

Rekao je i da je idejni projekat sa studijom opravdanosti izrađen i predati revizionoj komisiji i, prema informacijama kojima raspolaže, oni su dobili pozitivan izveštaj Republičke revizione komisije. Most na Fruškogorskom koridoru je već u izgradnji, dodao je Antić, i kod njega je izgrađeno već 270 od 408 šipova. Negirao je nalaz RERI-ja, da je građevinska dozvola dobijena nelegalno, odnosno lažiranjem dokumentacije.

Aktivisti su na ulici ostali tokom čitavog događaja i na kraju dočekali učesnike prezentacije, makar one koji su smeli da izađu na glavni ulaz, poručivši im da su i dalje tu i da će se boriti protiv nezakonitih poteza nadležnih, za koje tvrde da su prisutni od prvog dana radova, od juna prošle godine.

Dalibor Stupar (Autonomija)