U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je Srbija u ovom trenutku dalje nego ikad od Evropske unije. Sagovornici su bili Vladimir Međak, bivši član pregovaračkog tima vlade Srbije za pristupanje Evropskoj uniji, i Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans.

Bilo je reči o tome da li je u pravu Viola fon Kramon, uticajna poslanica Evropskog parlamenta, kada tvrdi da je reputacija Srbije najgora od 1999. godine, zašto Vučić nastavlja sa politikom odbijanja da uvede sankcije Rusiji, te koliko na to utiče činjenica da je 80 posto građana Srbije protiv uvođenja sankcija što je posledica dugogodišnje snažne proruske propagande u medijima.

Govorilo se i o tome da li sastav nove vlade nagoveštava da će Srbija zadržati dosadašnju politiku sedenja na dve stolice i da li je ona više održiva, da li je nova vlada malo više proruska s obzirom da je iz nje odstranjena ministarka Zorana Mihajlović, jedina zagovornica sankcija Rusiji.

Razgovaralo se i o tome da li je Brisel već počeo da uvodi tihe sankcije Srbiji, da li su praktično zamrznuti pregovori Srbije o pristupanju Evropskoj uniji, može li doći do postepenog povlačenja evropskih kompanija iz Srbije i zašto je Vučić uveren da do toga neće doći, može li Srbija preživeti bez evropskog tržista i nemačkim investicija, kao i o tome da li je je Srbija počela da se oprašta od Evropske unije.

Omer Karabeg: Viola fon Kramon, uticajna poslanica Evropskog parlamenta, nedavno je izjavila da je reputacija Srbije najgora posle 1999. godine. Da li je to njeno usamljeno mišljenje ili ga dele i neki drugi u Evropskoj Uniji?

Vladimir Međak: Mislim da nije usamljena u takvom mišljenju. Sama činjenica da evropska poslanica tako govori o Srbiji kazuje da ima osnova za zabrinutost. Prvi put od pada Miloševića uz ime Srbije pominju se sankcije i nazadovanje. Od 2000. godine nikada se sa Srbijom nije tako razgovaralo. Po mnogim parametrima Srbija je najdalje od članstva u Evropskoj uniji – hajde da ne kažem kažem od 2000 – ali svakako od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Nikola Burazer: Izjava Viole fon Kramon dobro odslikava raspoloženje u Evropskoj uniji kada je u pitanju Srbija. Odnos Srbije prema ratu u Ukrajini nema samo posledice po proces evrointegracija nego zaista šteti imidžu Srbije koja je godinama balansirala između Evropske unije i Rusije. Nakon ruske agresije na Ukrajinu to balansiranje je postalo gotovo nemoguće. Šteta, koju nastavak tog balansiranja nanosi Srbiji i njenoj reputaciji, znatno prevazilazi koristi od nekakve neutralne politike koju je Srbija godinama negovala. Postavlja se pitanje do koje će tačke države članice Evropske unije imati strpljenja za takvo ponašanje Srbije.

Mihajlović i Vulin

Omer Karabeg: Glavni razlog udaljavanja Srbije od Evropske unije je odbijanje da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Govorilo se da će se na osnovu sastava nove vlade, na čije se formiranje čekalo četiri meseca, znati da li se Vučić sprema da uvede sankcije Rusiji ili će da nastavi sa sadašnjom politikom odugovlačenja. Šta vam govori sastav nove vlade?

Vladimir Međak: Sastav nove vlade ne govori apsolutno ništa jer će odluka zavisiti samo od Vučića i od njegove lične procene šta je najbolje za njegovu poziciju. Ipak, kad malo bolje pogledamo sastav nove vlade, čini se da ona više vuče na rusku stranu. Ali to ne znači ništa. Ako dođe nalog s Andrićevog venca, sankcije se sutradan mogu uvesti kao i što se mogu prekinuti i pregovori sa Evropskom unijom, Sve može da se desi sutradan u zavisnosti od toga šta Vučić odluči. Jer, vlada ništa ne odlučuje.

Ispadanje iz ‘igre’ proevropske ministarke u Vladi Srbije

Omer Karabeg: Zanimljivo je da je iz vlade ispala Zorana Mihajlović, jedina zagovornica sankcija Rusiji i koja je jedina govorila o ruskim zverstvima u Ukrajini, baš je upotrebila tu reč, a veoma je ojačao Ivica Dačić za koga važi da je blizak Moskvi.

Nikola Burazer: Mislim da sastav vlade pre svega odslikava unutrašnjepolitičku dinamiku u Srbiji ili čak unutarstranačku dinamiku u Srpskoj naprednoj stranci. O spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije i o tome da li će biti uvedene sankcije Rusiji vrlo malo možemo zaključiti na osnovu sastava nove vlade. U Srbiji postoji samo jedan centar moći, a on se ne nalazi u Vladi Srbije nego u Predsedništvu i u suštini će od toga centra zavisiti da li će sankcije biti uvedene. Personalna rešenja nisu važna ili nisu toliko važna. Tačno je da u novoj vladi nema Zorane Mihajlović, ali nema ni Aleksandra Vulina.

Omer Karabeg: Ali Vulin će izgleda da bude postavljen za direktora Bezbednosno informativne agencije, a to je važno mesto.

Nikola Burazer: Ipak je to uklanjanje sa pozicije koja je davala mogućnost uticaja na politiku vlade i na javnost. Tako da sve to možemo gledati kao na neku vrstu balansiranja. Ponavljam, na osnovu personalnih rešenja ne možemo ništa zaključiti o politici vlade. Jer niko od tih ministara nema autonomiju da samostalno odlučuje ni o svom sopstvenom resoru, a kamoli o nečemu tako ozbiljnom kao što je pitanje spoljnopolitičke orijentacije zemlje. Odluku će doneti Vučić. Manje je važno ko će staviti potpis na tu odluku i da li će neko da se buni unutar vlade.

Zamka

Omer Karabeg: Da li je Aleksandar Vučić upao u vlastitu zamku? Celo vreme otkako je Srpska napredna stanka pre deset godina došla na vlast mediji pod Vučićevom kontrolom, a to je ogromna većina medija u Srbiji, vode prorusku, bolje rečeno, proputinovsku propagandu. Nije onda čudno što je danas osamdest posto građana Srbije protiv sankcija Rusiji. Prema tome, i da hoće Vučić ne sme da uvede sankcije Rusiji jer bi time ugrozio svoj vlastiti rejting do koga je njemu najviše stalo.

Vladimir Međak: U Srbiji se već deset godina vodi antizapadna propaganda. Građani su konstantno dezinformisani i otvoreno ih lažu. Nije reč o poluistinama nego o otvorenom laganju na naslovnim stranama tabloida i u ključnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Kad se izveštava o ratu u Ukrajini, samo što se ne kaže da Ukrajinci napadaju, a Rusi se brane. Mi smo 24. februara na naslovnim stranama tabloida mogli pročitati da je Ukrajina napala Rusiju.

Ako deset godina pravimo od Vladimira Putina pop zvezdu i pričamo bajke o ruskom naoružanjiu i ruskoj vojsci, normalno je da ljudi odbijaju da poveruju u ono što se dešava u Ukrajini. Naravno, moć medija je takva da bi se, kada bi vlast obrnula ćurak, stanovništvo moglo medijskim manipulacijama za šest meseci da okrene na drugu stranu. Ali nisam ubeđen da će vlast to uraditi. Evo, u poslednje vreme šalju se poruke da ćemo uvesti sankcije Rusiji samo ako nas priteraju uza zid, ako nam šteta bude veća od koristi i ako nam opstanak bude od toga zavisio. To su zaista besmislene i opasne stvari. To je zaista kukavička i destruktivna politika.

Nikola Burazer: Dugogodišnja politika hvaljenja Rusije bila je namerna. Nije to bila neka greška ili nuspojava. Namera vlasti bila da se ojača imidž Rusije u Srbiji i da se Evropska unija demonizuje, da se prikaže kao neprijateljska tvorevina koja stalno ucenjuje i pritiska Srbiju. To se radilo da bi se otupila oštrica kritike koja dolazi iz Brisela i da bi se marginalizovala prozapadna opozicija u Srbiji. Otkako je počeo rat u Ukrajini, vlast koristi prorusko opredeljenje građana kao alibi zašto ne može da uvede sankcije Rusiji. Mislim da je taj argument u početku nailazio na razumevanje u jednom broju zapadnih zemalja, ali sada se čini da je strpljenju došao kraj jer je postalo jasno da vlada ne pokušava da promeni narativ o Rusiji i da provladini mediji nastavljaju da zauzimaju prorusku stranu.

Rusija i Kosovo

Omer Karabeg: Boji li se Vučić Moskve?

Vladimir Međak: On se boji i jednih i drugih. To i jeste problem. On se boji šta može da mu se desi ako Srbija ispadne iz procesa evropske integracije, a boji se i kakva će biti reakcija Moskve ako uvede sankcije. Uveli smo sami sebe u sukob u kome ne učestvujemo. Niko nas nije terao. Mi smo sami sebe zbog sopstvenog politikanstva doveli u situaciji da budemo na prvoj liniji fronta u ratu u kome zaista ne učestvujemo. Kad sam malopre rekao da se vodi kukavička politika, mislio sam na to da se vlast zaklanja iza naroda. Sada je glavni argument protiv uvođenja sankcija da je 80 posto građana protiv toga.

Voleo da vidim na osnovu čega. Da li smo imali neku raspravu na RTS-u šta bi se desilo ako se ne uvedu sankcije? Šta bi se desilo ako bi Srbija ispala iz procesa evropskih integracija? Šta bi se desilo ako bi nam Evropska unija suspendovala predpristupnu pomoć. Ako suspenduju predpristupnu pomoć onda neće biti ni jeftinih kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Mogu da nam suspenduju preferencijale koje su nam dali, pre svega za izvoz voća i povrća. Da li je neko objasnio građanima da u tom slučaju poljoprivrednici neće moći da izvoze jabuke i maline zato što nismo uveli sankcije Rusima. Kad bi se to objasnilo građanima, onda bi ih trebalo pitati da li su gubitkom posla i eventualno svog doma spremni da plate neuvođenje sankcija Rusiji.

Nikola Burazer: Mislim da se Vučić pre svega boji sopstvenih birača, boji se političke cene koju bi mogao da plati ukoliko napravi suviše oštar spoljnopolitički zaokret. Svakako da Rusija ima određeni uticaj na vlast u Srbiji, ali čini mi se da je proruska politika vlasti pre motivisana unutrašnjepolitičkim potrebama nego realnom zavisnošću od Moskve – bilo da je reč o gasu i nafti ili o toj famoznoj podršci Rusije kada je u pitanju Kosovo.

Tačno je da Srbija ima u Rusiji saveznika u Ujedinjenim nacijama kada je u pitanju Kosovo, ali takođe ga ima i u pet članica Evropske unije koje nisu priznale Kosovo, a o tome se ne govori. Te zemlje su za Beograd možda važniji partneri. Njihovo odbijanje da priznaju Kosovo može Beogradu više da znači nego potencijalni veto Rusije u Savetu bezbednosti. Međutim, u poslednje vreme možemo čuti da neke od tih zemalja razmatraju da promene svoj odnos prema Kosovu. A sigurno je da odnos Srbije prema ratu u Ukrajini može za njih da bude argument u prilog priznanja Kosova. Tako da priča o tome da bi se zbog uvođenja sankcija Rusiji dogodio potpuno kolaps u nastojanjima da se očuva Kosovo ne drži vodu.

Evropsko tržište

Omer Karabeg: Zdravko Ponoš, bivši predsednički kandidat, kaže da u ovom trenutku nije glavno pitanje kako izbeći uvođenje sankcija Rusiji nego kako izbeći evropske sankcije Srbiji. Slažete li s tim?

Vladimir Međak: Donekle bih se s tim složio. Kao što sam već rekao, mi smo posle 22 godine došli dotle da se priča o nekoj vrsti sankcija protiv Srbije. Srpska ekonomija je zavisna od uvezanosti s našim okruženjem, pre svega sa Evropskom unijom i regionom. Naša ekonomija je na staklenim nogama. Vlast pokušava da nas ubedi da je Srbija ekonomski tigar – to možemo biti samo kada se upoređujemo sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Srbija je pre nekoliko nedelja pokušala da proda državne obveznice, prodali smo otprilike polovinu po šest zarez nešto posto kamate. To je kamata koju ne možemo da izdržimo.

Sa našim kreditnim rejtingom nismo sposobni da se zadužujemo na svetskim tržištima. U takvim okolnostima rizikujemo da izgubimo glavni izvor zarade za ovu zemlju, a to je izvoz na tržište Evropske unije. Od toga živi cela zemlja. U Evropsku uniju izvozimo 65 procenata ukupnog izvoza, u region 17 posto. U poslednjih deset godina u Srbiju je stiglo 30 milijardi evra stranih investicija. Od toga je 21 milijarda iz Evropske unije. Ako to izgubimo, ova država nema ekonomsku budućnost. Bez evropskih investicija, bez finansijske pomoći Evropske unije, bez jeftinih kredita naša ekonomija ne može da opstane ni na srednji, a kamoli na duži rok. I mi se s time kockamo.

Omer Karabeg: Vučić se izgleda ne boji povlačenja stranih investicija iz Srbije ako nastavi sa sadašnjom politikom. On je uveren da do toga neće doći jer, po njemu, stranci dolaze u Srbiju zato što je najjeftinija, verovatno misli na jeftinu radnu snagu, i što dobijaju subvencije.

Nikola Burazer: Mislim da je tačno da zbog naše spoljne politike ne bi sve firme odjednom napustile Srbiju, prekinule svoje poslovanje i pretrpele ozbiljnu štetu. Ali one koje su nameravale da ulože u Srbiju, mislim da će razmisliti dva puta s obzirom da Srbija očigledno ima drugačiju poziciju od drugih zemalja u regionu. Kratkoročno ne bi došlo do nekakve ekonomske štete, ali dugoročno gledano mislim da je čitava ekonomska politika Srbije, kojom se vladajuća stranka toliko hvali, dovedena u pitanje. Ukoliko bi Srbija nastavila sa sadašnjom politikom, ugrozila bi strane investicije na kojima njena ekonomija dobrim delom počiva.

Vladimir Međak: Tačno je da su sve te investicije došle zbog subvencija i jeftine radne snage, ali pre svega zbog otvorenog pristupa tržištu Evropske unije. A eventualne sankcije Srbiji upravo podrazumevaju dovođenje u pitanje pristupa Srbije tom tržištu. Stranci neće da ulažu ako im nije garantovan izvoz na najveće tržište, a to je Evropska unija. Znači, kad mi pozivamo strane investore, mi im u stvari prodajemo tržište Evropske unije. Evropska unija to zna i čas posla može da to dovede u pitanje. Dovoljno je da kaže da Srbije sada nije više ona zemlja kakva je bila ranije i firme će razmisliti da li će ovde doći.

Ranije je u kabinetu Angele Merkel postojao čovek koji je koordininirao dolazak nemačkih firmi u Srbiju. Tog čoveka više nema. Videli ste kako su zapadne kompanije pobegle iz Rusije u roku od jednog dana, kako su zatvorile pogone i otišle. To što se desilo u Rusiji pokazuje kako taj odlazak može brzo da se desi. U toku je proces vraćanja zapadnih kompanija iz Kine i sa Dalekog istoka. I mi, kao i druge balkanske zemlje, pokušavamo da ih privučemo da dođu kod nas. Dovoljno je da Nemačka kaže – mi ne smatramo da je Srbija sigurna destinacija za investicije i te kompanije će otići negde drugde.

Tihe sankcije

Omer Karabeg: Ako bi u Briselu počelo da se razmišlja o kažnjavanju Srbije i uvođenju neke vrste sankcija, da li Vučić računa da će Orban staviti veto kao što je najavio veto na eventualne sankcije Miloradu Dodiku, lideru Republike Srpske, pa je Evropska unija odustala?

Nikola Burazer: Mislim da formalne sankcije Srbiji nisu moguće. Srbija nije prekršila nijedan sporazum i nema osnova da bude predmet nekih formalnih sankcija. Ono što daleko više zabrinjava jesu neke vrste neformalnih sankcija ili rampi kad su u pitanju različiti procesi. Da počnemo od procesa evrontegracija gde je rampa već spuštena. U junu je bila prilika da se otvori novi klaster, ali do toga nije došlo. Najverovatnije neće doći ni u decembru zbog zbog istog problema – odnosa prema Rusiji.

Srbija već trpi određenu štetu. Vidimo da su ove godine članice Evropske unije dosta naklonjene proširenju Unije, ali čini se da će takav razvoj situacije doneti benefite drugim kandidatima, ne i Srbiji što će biti udarac za njenu ekonomiju. Nedavno je doneta odluka da se Srbiji faktički zabrani uvoz ruske nafte kroz hrvatski naftovod JANAF što je jednim delom posledica odbijanja Srbije da se barem delimično usaglasi sa sankcijama protiv Rusije. Ranije se Srbiji gledalo kroz prste kada su bili u pitanju neki njeni fundamentalni ekonomski interesi. Sada više nije tako. Ukoliko ne želite da se pridružite klubu zemalja kome hoćete da pripadate, ne možete očekivati od tih zemalja da imaju u vidu vaše interese kad donose neke odluke.

Omer Karabeg: Ako Srbija tvrdoglavo ostane na tome da neće uvoditi sankcije Rusiji, ako povuče neke poteze približavanja Rusiji, da li bi moglo doći do prekida pristupnih pregovora i da li bi to značilo zamrzavanje kandidatskog statusa Srbije?

Nikola Burazer: Ne očekujem formalno zaustavljanje evropskih integracija Srbije. Ali možemo očekivati da će se to desiti neformalno. To je već na delu – nema novih klastera i ne zatvaraju se poglavlja koja su do sada otvorena. Mislim da vlast odugovlači jer se nada se da bi rat u Ukrajini mogao da se završi pre nego što bude prinuđena da uvede sankcije Rusiji. Tako se Srbija ponašala i nakon ruske aneksije Krima – oklevala je, odugovlačila sa sankcijama, nadajući se da će odnosi da se normalizuju i sankcije ukinu. Međutim, do toga nije došlo i umesto normalizacije sada imamo daleko veću eskalaciju sukoba u Ukrajini.

Vladimir Međak: Kandidatski status ne može da se zamrzne. Ono što može da se desi su četiri opcije koje sada na na stolu. Prva je zamrzavanje pregovora bez formalne odluke. To je nešto gde se mi već sada nalazimo. Druga opcija je formalna odluka o zaustavljanju pregovora. To je najopasnija opcija jer će nakon toga za nastavak pregovora biti potrebna jednoglasna odluka svih članica. Treća opcija je zamrzavanje predpristupnog fonda IPA koji vredi 250 miliona evra godišnje što bi moglo da bude početak zamrzavanja pristupa ostalim finansijskim institucijama Evropske unije kao što su Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj. I četvrta opcija je da Evropska unija zamrzne beneficije koje nam je dala.

Prva stvar na koju će oni verovatno ići kako bi Srbiju privoleli da promeni stav jeste zaustavljanje pregovora. Nisam siguran da će to nešto preterano da zabrine našu vlast. Oni će pokušati da se nekako izvuku. Evo, kad je zatvoren dotok ruske nafte preko naftovoda iz Hrvatske, počela je priča o tome kako ćemo da izgradimo naftovod ka Mađarskoj što je besmisleno jer mi ni preko Mađarske ne smemo da kupujemo rusku naftu. Izuzetak, koji postoji, važi samo za Mađarsku.

Na pola puta

Omer Karabeg: Može li se reći da je Srbija počela da se oprašta od Evropske unije?

Nikola Burazer: Moglo bi se reći da se Srbija oprašta od Evropske unije već više godina. Stiče se utisak da evropske integracije nisu važne za ovu vlast, da nema političke volje da se taj proces sprovede onako kako je to potrebno. Ni pre rata u Ukrajini nije se moglo reći da postoji jasna opredeljenost vlasti u Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji i za reforme koje su za to neophodne. Ali ne bih rekao da vlast u Srbiji može sebi da dozvoli da se u potpunosti opredeli protiv članstva u Evropskoj uniji i da prekine proces pridruživanja. Mislim da im odgovora stanje u kome taj proces traje večno i nikad ne završava, a odgovornost za to vlast pripisuje drugima.

Vladimir Međak: Mislim da formalnog opraštanja s naše strane neće biti jer vlast to sebi ne sme da dozvoli. Ali ova vlast se nikad nije iskreno trudila da taj posao završi do kraja. Jer ulazak u Evropsku uniju znači prihvatanje zahtevnih pravila koje vlast niti želi da primeni, niti joj je to u interesu. Ova sadašnja pozicija negde na pola puta ka članstvu Evropske unije – gde mi trećim državama prodajemo priču o tome kako smo mi buduća članica Evropske unije – optimalni je nivo odnosa sa Evropskom unijom za našu vlast. Sumnjam da će se to promeniti. Tako da opraštanja formalno neće biti, ali ne vidim ni da će biti prihvaćemo bilo šta od reformi neophodnih za članstvo u Evropskoj uniji.

(RSE)