Evropska unija i SAD moraju da promene politiku prema Srbiji, da izgrade jedinstven pristup i da odbace ideju da predsednik Aleksandar Vučić može sam da vodi zemlju ka zapadnim vrednostima, ocenila je Enđeluše Morina iz Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR).

„Zapadna politika ne sme da podlegne iluzijama o Vučićevom transformativnom potencijalu. Umesto toga, trebalo bi da koristi diplomatske alate i uslovno angažovanje da promoviše demokratsko upravljanje i poštovanje vladavine prava u Srbiji. Istovremeno, negovanje partnerstava sa civilnim društvom i nevladinim akterima može da osnaži pluralizam i demokratsku otpornost“ navela je Morina.

Ona j u autorskom tekstu za briselski portal EUObserver napisala da EU i SAD treba da imaju jedinstven pristup prema Srbiji i širem regionu Balkana, izgrađen na „temeljima uravnoteženog odvraćanja i diplomatskog angažmana za regionalnu stabilnost i prosperitet“.

Članice EU se u odnosima s Beogradom vode nacionalnim interesima, pa tako na primer Mađarska, koja 1. jula preuzima predsedavanje Savetu EU, održava čvrste veze sa Srbijom i Republikom Srpskom, koristeći pretnje vetom unutar EU protiv bilo kakvih akcija usmerenih na ličnosti kao što su Vučić i predsednik RS Milorad Dodik.

Francuska je, podseća Morina, nedavno produbila vojnu saradnju sa Srbijom, „pokazujući složenosti sklapanja nezavisnih bilateralnih sporazuma država članica“.

„Slično, politika SAD na Balkanu, koja se fokusirala na evroatlantsku integraciju kako bi se suprotstavila ruskom i kineskom uticaju, imala je probleme“, navela je Morina, dodajući da je Srbija uprkos tim naporima nastavila da produbljuje veze i s Moskvom i s Pekingom.

Na unutrašnjem planu, u Srbiji se pod Vučićevom vlašću vide nazadovanje demokratije, erozija slobode medija i upitne izborne praske.

Neuspeh u poštovanju demokratskih standarda, prema njenom mišljlenju, ne samo da komplikuje put Srbije ka članstvu u EU, nego i produžava regionalnu nestabilnost i otežava napore ka evroatlantskim integracijama.

„U suočavanju sa ovim izazovima, rekalibracija zapadne politike prema Srbiji je imperativ. Jedinstveni pristup, koji kombinuje snažno odvraćanje sa ciljanim diplomatskim angažmanom, mora dati prioritet angažovanju sa različitim segmentima srpskog društva izvan vladajuće elite“, istakla je Morina.

Podsećajući na nastup Vučića na sednici Generalne skupštine UN na kojoj je izglasana Rezolucija o genocidu u Srebrenici, kada je ogrnuo srpsku zastavu, Morina je ocenila da taj čin, „opterećen istorijskim konotacijama i nacionalističkim žarom, služi kao oštar podsetnik da rukovodstvo Srbije pod Vučićem ostaje ukorenjeno u prošlosti koja unosi podele umesto da prihvata prozapadnu, evropsku budućnost„.

Prema njenim rečima, ideja da Vučić sam može da usmerava Srbiju ka zapadnim vrednostima i interesima mora biti odbačena i zamenjena pragmatičnom strategijom angažovanja koja neguje demokratske norme i pluralističko upravljanje.

Morina navodi i da je potreban pristup zasnovan na zaslugama prema svim balkanskim državama i da se prevaziđe „nesrazmeran fokus na Srbiju“, a da je regionu potrebno vođstvo posvećeno pomirenju i stabilnosti.

Međutim, dodaje ona, Vučićevo rukovodstvo evocira sećanja na prošlo doba pod Slobodanom Miloševićem, koje su obeležili „nacionalističko držanje i regionalna dominacija“.

Morina je istakla da EU i SAD moraju izgraditi jedinstvenu balkansku politiku koja prevazilazi istorijske podele i odlučno i koherentno se suočava sa savremenim izazovima.

„Rekalibracijom svog pristupa prema Srbiji i širem regionu, davanjem prioriteta demokratskim normama i inkluzivnoj upravi, zapadne sile mogu da pomognu da Balkan bude stabilan, prosperitetan i integrisan u evroatlantsku zajednicu. Sve manje od toga rizikuje produžavanje nestabilnosti i podrivanje višedecenijskog ulaganja u regionalni mir i pomirenje“, zaključila je Morina.

(Beta/foto: Autonomija)