Skip to main content

MILOŠ ĐAJIĆ: Ne ućutkujte žene!

Marginalci 04. okt 2021.
2 min čitanja

Događaj koji se prošle nedelje izdvojio u online prostoru i svojom brutalnošću uznemirio žene širom regiona bio je javni linč na društvenim mežama bosanskohercegovačke parlamentarke Lane Prlić.

Na njenu objavu sa fotografijom na kojoj se vidi kako prima drugu dozu vakcine protiv SARS-CoV-2 za 24 sata stiglo je više od 30 hiljada komentara. Mnogi od njih su bili brutalni, seksistički i mizogini. Autori komentara, dominantno antivakserski aktivisti učinili su sve da Lanu diskredituju i kao ličnost i kao političarku, sa jasnim ciljem da se ona i druge žene slične njoj, jednostavno ućutkaju.

Mnogi među nama su proteklih meseci, u želji da podrže imunizaciju, objavljivali svoje fotografije sa vakcinalnih punktova, ali kad je to na našem prostoru učinila mlada žena koja se uz to bavi politikom, ima stav i uticaj, onda je ona postala posebno interesantna meta. Na scenu su stupili stari, patrijarhalni obrasci i usledio je javni linč.

Da ne zaboravimo, širenje mizoginije i seksizma prema ženama angažovanim u politici ima za cilj podrivanje njihovog samopouzdanja, poštovanja, uticaja i konačno – njihovo povlačenje iz javnog prostora. Kad bi u našim zemljama institucije savesno radile svoj posao takvi napadi bili bi predmet gonjenja i sankcionisanja.

Razmotrimo neke široko rasprostranjene oblike nasilničkog ponašanja na Internetu. Često nailazimo na komentare muškaraca postavljene ispod sadržaja koji je objavila žena u kojima oni objašnjavaju da to što je napisala – ona ne razume. Ova vrsta komentara se naziva mensplejnovanje. Muškarci često misle da njihov komentar, glas, objava – vrede više. Reč je o naučenom i nesankcionisanom ponašanju kojim se demonstrira nepoštovanje žena kao ljudskih bića. Mensplejnovanje je najčešće nadobudi komentar, dat sa zamišljene visine i njime se ženama stavlja do znanja da su glupe i da ne razumeju.

Sve učestalije je i doksovanje – objavljivanje podataka o ličnosti koji su, inače, zaštićeni zakonom. Zatim, osvetnička pornografija kojom jaki muškarci najčešće nastoje da se osvete bivšoj partnerki ili ženi sa kojom nisu uspeli da ostvare vezu. Tu je i klasično Internet nasilje – kad se ženi preti batinama, silovanjem, ubistvom ili na neki drugi način. Rasprostranjeno je i online proganjanje koje je izrazito neprijatno i takođe nedozvoljeno ponašanje. Kod žene stvara utisak da je permanentno praćena i da je nasilnik stalno tu, u njenoj neposrednoj blizini.

Potreba jakih muškaraca da sakriveni iza tastature i ekrana prete seksualnim i drugim nasiljem mora biti identifikovana, obuzdana i sankcionisana. Zbog toga se i domaća inicijativa Ne posmatraj. Reaguj! pridružila apelu koji ukazuje na odgovornost vlasnika društvenih mreža za prisustvo nasilja na njima. Inicijativu je pokrenuo Amnesty International i druge organizacije sa zahtevom da Evropska komisija u Digital Services Act, na kome radi, unese jasnu obavezu vlasnika platformi da identifikuju, preduprede i umanje rizik od rodno zasnovanog nasilja na Internetu.

Nasilje prema ženama u online prostoru, pogotovo seksualno, mora biti sistemski sankcionisano i mora prestati. Jer, od toga da na mrežama nešto bude napisano, do toga da se nekoj ženi u stvarnosti nasilje dogodi – mali je korak. Moramo misliti o tome!

Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji

(Danas, Foto: mc.rs)