– Liberalno-demokratska stranka je garant pune autonomije Vojvodine, njene zakonodavne, izvršne i sudske vlasti – rekao je u intervjuu “Dnevniku” Milivoj Vrebalov, koji izbornu listu LDP-a vodi na pokrajinskim izborima.
– Puna autonomija takođe podrazumeva fiskalnu decentralizaciju države, što trenutno najviše boli Vojvodinu. Mi dobro znamo da Vojvodina s najmanje 35 odsto puni budžet Srbije. Ako je tako, a jeste, ne vidim razloga zašto bi se Vojvodini vraćalo samo sedam procenta.
Na osnovu čega tvrdite da je LDP garant autonomije Vojvodine, ako pretpostavimo da će biti koalicionih vlada i u Republici i u Pokrajini?
– Kad kažem garant, mislim da je za sada jedino LDP taj koji nijednog trenutka nije skrenuo sa svog kursa. Jedino smo mi govorili da će se Crna Gora otcepiti, da je pitanje vremena kada će Kosovo proglasiti samostalnost pošto je tadašnja vladajuća koalicije vodila pogrešnu kosovsku politiku, iskreno smo se jedino mi borili protiv tzv. noćnog ustava. Non-stop govorimo o autonomiji. Sve su to činjenice koje nam daju za pravo da kažemo da ćemo se i u narednom periodu maksimalno zalagati i boriti za potpunu autonomiju Vojvodine.
I LSV govori o takvoj autonomiji, ali ne idete zajedno na izbore?
– Liga postoji 18 godina. Samo bih pitao šta su uradili za tih 18 godina? Ta priča ide uprazno. Mi nijednog trenutka nismo zarad nekoliko poslaničkih mesta zaboravili NIS. Podržavam Kostreša koji je javno govorio o koncesiji koja nije urađena kako treba, ali mu zameram što nije povisio glas a konto privatizacije NIS-a. Došli su pod okrilje DS-a, napravili neprincipijelnu koaliciju. E, upravo iz tog razloga očekujem i od Vojvođana da će nas podržati.
Prvi ste predsednik neke opšine (Novog Bečeja) iz redova LDP-a. Tada ste radikala pobedili uz podršku DS-a. Zašto su onda vama u LDP-u čudni razlozi koje LSV navodi za priključenje DS-u na republičkim izborima?
– Nisam rekao da mi je čudno. Samo kažem da ne bismo pravili koaliciju zarad nekoliko poslaničkih mesta. Druga stvar, naša ruka je bila pružena, a i sada je. Ubeđen sam u to da će se nakon izbora praviti koalicija sa svim proevropskim partijama, DS-om, LSV-om, G17 plus, strankama nacionalnih zajednica. No, bojim se i da su te stranke napravile mnogo grešaka u prethodnom periodu. Upravo iz tog razloga one idu u dve kolone, da bi pokušale možda ponovo da prigrabe vlast i malo zataškaju greške.
Oni kažu da je u pitanju “za” ili “protiv” Evrope, “za” ili “protiv” vlasti radikala? Da li vi imate nešto protiv toga?
– Nemamo. Samo imamo taj problem što je to sve sporo. Jednom za svagda moramo podvući crtu, i kazati istinu, ma koliko da je bolna. Svi znamo da Kosovo, nažalost, devet godina nije u Srbiji. Voleo bih da predsednik Srbije može slobodno da ode na Kosovo, a sticajem okolnosti, zbilja ne može. Zašto devet godina sudije na Kosovu ne rade; sada bi baš da rade?! Devet godina železnica na Kosovu ne funkcioniše pod našim okriljem; sada bi da funkcioniše?!
Ne pitate se šta je Unmik uradio za devet godina i zašto se pitanje Kosova otvara posle sedam godina demokratske vlasti u Srbiji?
– U pravu ste, ali država je vodila pogrešnu kosovsku politiku. Da smo tada probali dijalogom i borili se političkim sredstvima da taj narod, ne samo srpski nego i sav nealbanski, može da živi dostojanstveno, verovatno bi to bilo sasvim drugačije. S druge strane su, normalno, radili na otcepljenju Kosova, a kada nam se to desilo, onda smo samo mogli da konstatujemo da to prihvatimo ili ne prihvatimo. Mi smo prihvatili.
Zašto je “normalno” da su radili na otcepljenju?
– Potpisana je kapitulacija 1999. Tada smo faktički izgubili Kosovo. Posle bombardovanja su svi rekli: “Ma dobro, daj samo da se više ne ubijamo”, da bismo posle 2000, kad smo počeli malo lepše da živimo, da nešto i kupujemo i kad su stvari krenule malo nabolje, jednostavno zaboravili na Kosovo. I sada smo se setili, posle devet godina. Ali, “kasno Marko na Kosovo stiže”.
Kako mislite da sarađujete s DS-om? Boris Tadić kaže da postoji šansa ako promenite odnos prema Kosovu?
– Moramo da prevaziđemo neke lične sujete koje gospodin Tadić ima prema našem lideru Čedomiru Jovanoviću i prema LDP-u. Ekonomske činjenice nam govore da ipak moramo da se pridružimo Evropi što pre. LDP u bit svega stavlja čoveka. Nije bitna visoka politika, nego da možete da iškolujete dete, da ga normalno prehranite, da se lečite…

(Dnevnik)