Mediji prave greške u izveštavanju o osobama sa invaliditetom, jer ističu njihov invaliditet umesto toga kako se društvo odnosi prema njima, često praveći senzacionalističke priče u potrazi za većom čitanošću, izjavila je FoNetu vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov.

Ona je medijsko izveštavanje o osobama sa invaliditetom ocenila opštom ocenom tri, što znači, kako je protumačila, da se popravlja u odnosu na prethodne periode, ali da je potrebno još učenja, senzibilisanosti i razumevanja položaja osoba sa invaliditetom.

“Vrlo često se ide ka tome da se izazove sažaljenje, što je nepotrebno, jer su to osobe koje žive sa tim što nose, a invaliditet je samo jedan segment tog identiteta i mi treba da gledamo osobu u celini, a ne da se fokusiramo samo na taj invaliditet”, objasnila je Milinkov.

Kao primer, pomenula je izveštavanje o korisnicima invalidskih kolica, koji se najčešće u medijima predstavljaju kao “osobe u kolicima”.

Prema njenim rečima, oni bi trebalo da oni budu predstavljeni kao osobe kojima su kolica samo tehničko sredstvo, kao što su nekome štap, proteza ili sočiva, što čoveka ni u čemu ne određuje.

Milinkov smatra da mediji najčešće greše iz neznanja, zbog toga što nemaju vremena, ali i jer pišu o velikom broju različitih tema.

Napominje da bi novinari trebalo da imaju više volje da uče, saznaju što više i budu senzibilisani za takve teme.

Kako je ukazala, u Srbiji ne postoji regulatorno telo koje se bavi analizom izveštavanja o osobama sa invaliditetom.

Ona je podsetila da su za medijsko izveštavanje načelno zaduženi prvenstveno Ministarstvo informisanja, a zatim i Savet za štampu, koji bi mogao, iako je samoregulatorno telo, da ukazuje na sve prepuste u medijskom izveštavanju o temi invalidnosti.

Nemamo posebno telo kada je u pitanju izveštavanje o osobama sa invaliditetom. Uglavnom je reč o udruženjima i organizacijama koje prate izveštavanje medija i onda ukazuju na ono što je problematično, precizirala je Milinkov.

S obzirom na to da se u medijima pojavljuju različiti izrazi, Milinkov preporučuje da se koristi formulacija “osobe sa invaliditetom”, a ne “invalidi”, “hendikepirani” i slično.

Ona se poziva na prvi rečnik invalidnosti, autorke Milice Mime Ružičić Novković iz 2000. godine, u kojem preporučuje upotrebu tog izraza, kao jedinog odgovarajućeg.

(FoNet, Foto: Pixabay)