Funkcioner Srpskog pokreta obnove i poslanik u vojvođanskom parlamentu, Milan Đukić, zadovoljan je što se nakon 13 meseci čekanja ušlo u finalizaciju procesa potvrđivanja Statuta APV i usvajanja zakona o nadležnostima pokrajine, odnosno „popunjavanja ustavnog kapaciteta autonomije Vojvodine“. On je u intervjuu za portal www.autonomija.info ocenio i da korekcije Statuta, koje su krajem prošle nedelje utvrđene u pokrajinskom parlamentu, nisu suštinske prirode. A izrazio je i očekivanje da će ovi akti u narednim danima konačno biti u proceduri Skupštine Srbije, te da će biti usvojeni bez većih problema.
Da li je polemika o vojvođanskom Statutu koja traje duže od godinu dana zapravo pokazala da su Srbiji neophodne ustavne promene?
– Ova rasprava ogolila je nekoliko stavri, a prva među njima svakako su manjkavosti važećeg Ustava. Srbiji su neophodne ustavne promene kojima bi se omogućila decentralizacija i regionalizacija, ali i kojima bi se najvišim pravnim aktom definisale nadležnosti AP Vojvodine. S druge strane, promene Ustava neophodne su i zbog procesa evropskih integracija Srbije. Međutim, polemika o Statutu pokazala je i da se borba za funkcionalnu autonomiju Vojvodine ne vodi samo između različitih političkih stranaka, već i unutar gotovo svih partija. I mislim da bi i to moglo da se izbegne jednim kvalitetnijim i preciznijim ustavnim rešenjem. Videli smo u toku rasprave šta ko misli o Vojvodini i njenoj autonomiji, te da postoji snažna škola mišljenja da ta autonomija uopšte ne treba da postoji, i s tim ćemo morati da računamo i ubuduće. Međutim, videli smo takođe da i tamo gde generalno postoji politička volja da se uspostavi funkcionalna autonomija, da to zbog jedne vrste nerazumevanja i snažne političke kampanje protiv bilo čega što ima veze s Vojvodininom, dovodi do dužeg razmišljanja i merenja.
Da li je zbog toga zapravo i došlo do izmena određenih odredbi Statuta?
– Mi smo i u raspravi o Nacrtu zakona o nadležsnotima APV ukazali da je neophodno izmeniti član Statuta kojim se predviđalo da pokrajina može da zaključuje međunarodne ugovore, tako da je to preimenovano u međuregionalne sporazume. To zaista jeste pravno-tehnička redakcija. Međutim, međuregionalni sporazumi takođe su međunarodni po svom karakteru, tako da nije reč o suštinskoj izmeni. Ali, zbog mogućnsoti da neko to zlonamerno tumači i zbog preciznosti, odnosno usaglašavanja Statuta sa zakonom o nadležnostima, mislim de je ovo ipak bolja i elegentanija formulacija.
Šta je s drugim promenama, posebno kad je reč o pokrajinskim skupštinskim odlukama koje ipak neće imati značaj zakona po izmenjenom tekstu?
– Tu je problem u načinu na koji je donošen Ustav Srbije. Postoje, naime, dva člana Ustava koji međusobno nisu u potpunosti saglasni. Tako se u jednom članu eksplicitno navodi da je za donošenje zakona nadležna samo Skupština Srbije, što nije sporno. Ali, postoji i član Ustava koji govori o tome da autonomne pokrajine samostalno uređuju pitanja iz svoje nadležnosti, što opet može da podrazumeva i odluke sa zakonskom snagom. Međutim, ni ovo nije suštinska primedba zato što odluke Skupštine Vojvodine u kojima je nadležna isključivo pokrajina same po sebi predstavljaju zakon u materijalnom smislu, pa to nema potrebe isticati. Slično je i sa izmenama odredbi kojima je Vojvodina bila definsana kao evropski region. To je ovim izmenama promenjeno, ali je činjenica da Vojvodina jeste evropska regija. Zato sam uveren da Statut koji smo usvojili pre više od godinu dana ipak nije pretrpeo značajne izmene, već da je to zaista bila pravno-tehnička redakcija.
Da li bi potvrda Statuta u republičkom parlamentu mogla biti dovedena u pitanje ukoliko bi se predloženi zakon o nadležnostima menjao amandmanima u skupštinskoj raspravi, pošto je Statut trenutno usaglašen s predlogom tog zakona?
– Taj problem zaista postoji, ali činjenica je i da ovi akti moraju biti doneti istovremeno, jer jedan bez drugog nemaju pravni značaj. Tako nalaže važeći Ustav Srbije. A moram podsetiti da je SPO u toku ustavne kampanje ukazivao da je potrebno preciznije definisati nadležnosti Vojvodine najvišim pravnim aktom, ali nije bilo političke volje da se to tad uradi. Zato se sad autonomija Vojvodine, odnosno njeni ustavni kapaciteti „popunjavaju“ ovim zakonom, odnosno Statutom. Političko je pitanje da li će ono što je Vlada Srbije usvojila kao Predlog zakona o nadležnostima biti podložno izmenama kroz amandmane u skupštinskoj raspravi. Ali, mislim da bi bilo neozbiljno da se to dogodi, jer bi to otvorilo polje za nove političke rasprave, što ne bilo dobro. Uostalom, najavljeno je da je za ove akte obezbeđena više nego dovoljna većina u Skupštini Srbije.
(www.autonomija.info)