Nismo još ni progovorili, ali odmah nakon osnivanja smo napadnuti – rekao je Gabor Bodiš, jedan od osnivača neformalne grupe nezavisnih mađarskih intelektualaca „Krug Naplo“, prilikom njenog prvog javnog predstavljanja u nedelju u Subotici, pred brojnom publikom u poslastičarnici „Bodiš“.

– Imao sam san o jednom malom mestu, gde će se dogoditi čudo. Ali, nisam verovao da će se to i ostvariti, u formi kao što je to danas – primetio je pred okupljenima književnik i pesnik Oto Tolnai.

Publicistkinja i kritičarka Viktorija Radič, opet, predstavljajući je svoju kritiku „Krvava bela košulja“ posvećenu predstavi Ateljea 212 „Zoran Đinđić“, zapazila je da je od političara nekolicina njih napustila predstavu.

– Neka idu! – zaključila je Radič.

Bivši glavni urednik „Mađar so“-a Čaba Presburger, koji je smenjen tačno pre godinu dana, naveo je da je pre nekoliko meseci razgovarao sa Otom Tolnaijem, koji mu je predložio da ono što mu se dogodilo dokumentaristički stavi na papir.

– Mislio sam, vreme je da se napišu stvari koje su se dešavale pred javnošću i iza kulisa. Četiri dana predstavljala su intenzivan doživljaj, odlučujući period mog života. Ove ću tekstove objaviti u svom blogu s vremena na vreme – rekao je Presburger, a ove večeri sa publikom podelio prvi nastavak serije u pripremi.

„-Situacija je takva, da više ne uživate poverenje osnivača. Možete li to da prihvatite? – pitao je pozvavši u stranu na razgovor u četiri oka uoči sednice upravnog odbora njegov predsednik Laslo Joža.

– Ne – odvratio sam bez razmišljanja. (…)

– Mogli ste sebe da poštedite čitavog procesa, ako bi prihvatili situaciju – rekao je Joža.

Whatever. Neka dođe što treba da dođe. Želeti pobediti i ne razmišljati o tome da li to može da uspe“.

Književnik Laslo Vegel pročitao je na predstavljanju „Kruga Naplo“ uzbudljiv i duhovit deo iz svojih berlinskih autobiografski inspirisanih zapisa „Priče iz donjih predela“ koji se odnosi na rušenje Berlinskog zida.

Istoričar književnosti, univerzitetski profesor u penziji Laslo Gerold analizirao je odnos moćnika i podanika, stigavši od analize dijaloga do nedostatka dijaloga, ciljajući na probleme današnjice.

– Zašto je politička vlast nesklona dijalogu? U prvom redu zato jer je u dijalogu prisutna mogućnost konflikta. Tamo gde se susreću mišljenja, tamo nastaju dramske napetosti. Vlast se toga boji. Boji se od toga da će u borbi argumenata i protivargumenata podleći – zaključio je Gerold.

(Mađar so)