Medijska udruženja i asocijacije saopštili su danas da su se Vladi Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obratili dopisima u kojima su izrazili zabrinutost dosadašnjim radom Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.

Dopis su potpisali Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS).

U saopštenju se navodi da su predstavnici tih organizacija prihvatili imenovanje svojih predstavnika u Radnu grupu Ministarstva kulture i informisanja zaduženu za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, da bi ti isti predstavnici sada bili svedoci pokušaja da se u radnu verziju, kao alternativna, a ponekad čak i kao jedina rešenja, unose i izmene koje ne bi bile usmerene u pravcu ostvarivanja ciljeva definisanih Strategijom.

Dodaje se da Medijske strategije i Ustavom zajamčenih prava na slobodu izražavanja odstupa predlog koji Radna grupa razmatra za propisivanje prethodne zabrane širenja lažnih vesti, na način koji ne zadovoljava kriterijume razvijene u praksi Evropskog suda za ljudska prava.

„Niti je zabrana dovoljno jasna, niti je jasno kojim ciljevima služi. Od svih standarda odstupa i predlog za uvođenje direktnog subvencionisanja odnosno državne pomoći izdavačima medija za informisanje osoba sa invaliditetom, što je koncept koji je napušten još ranijim strateškim dokumentima iz oblasti medija, jer javni novac koji cirkuliše na medijskom tržištu, po nalazima same Medijske strategije, već pravi značajne poremećaje na tržištu„, dodaje se.

Kako se navodi, pojedini članovi Radne grupe se protive uvođenju analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima u Nacrt, pravdajući to navodima da analiza ni do sada nije sprovođena, da je nema u praksi i da zahteva vreme kojeg nema.

„A pokušava se i da se izuzme iz Nacrta uloga i nadležnost Saveta za štampu u konkursima za projektno sufinansiranje za štampane i onlajn medije“, dodaje se.

Navodi se da se alterativnim rešenjima pokušava relativizovati zabrana da izdavači medija budu u javnoj svojini, što je u suprotnosti sa Medijskom strategijom i Zakonom o javnom informisanju, a takođe se insistira na zakonskoj definicija pojma novinara.

„Umesto prihvatanja činjenice da se krug medijskih aktera promenio i da je širi u odnosu na shvatanje novinara u tradicionalnom kontekstu, deo članova Radne grupe i dalje insistira na zakonskoj definiciji novinara. Uvođenje ove definicije ne samo da nije bilo predviđeno Medijskom strategijom, nego i preti da, u slučaju usvajanja uske definicije, izuzme od zakonske zaštite čitav niz lica čiji je rad nesumnjivo od značaja za informisanje javnosti“, smatraju te organizacije.

U dopisu se navodi da se, za slučaj da se Ministarstvo kulture i informisanja i predsednica Radne grupe o ove zahteve ogluše, predstavnici tih organizacija svojim potpisom i autoritetom neće stati iza rešenja i predloga izmena koje na bilo koji način odstupaju od ciljeva Strategije i mera, odnosno aktivnosti na njenoj implementaciji predviđenih Akcionim planom.

(Beta, Foto: Pixabay)