Profesorica izbornog i ustavnog prava Marijana Pajvančić izjavila je danas da je uočila nekoliko stvari na proteklim pokrajinskim izborima koje dovode u sumnju regularnost izbornog procesa i dodala da je na osnovu svega potpuno jasno da je potrebna temeljna i sveobuhvatna revizija biračkog spiska.

Marijana Pajvančić je agenciji Beta rekla da su na pokrajinskim izborima na većim biračkim mestima glasačke kutije bile brzo popunjene, jer su glasački listići, zbog toga što su višejezični, bili velikog formata pa su glasačke kutije bile brzo popunjavane.

Dodala je da su potom na biračka mesta bile ubacivane nove glasačke kutije, koje su selotejpom, kanapom i slično bile vezivane za stare, ali mnoge od novih kutija nisu u sebi imale kontrolni listić.

„A ako nema kontrolnog listića u glasačkoj kutiji, to se biračko mesto obara i glasovi se ne računaju. To dovodi u pitanje regularnost izbora“, kazala je Marijana Pajvančić.  

Ona je navela da je u Vojvodini bio primetan i veliki broj birača koji su glasali van biračkog mesta, na šta po zakonu imaju pravo, ali je na ovim izborima broj tih glasača bio znatno veći u odnosu na prethodne izbore.

Dodala je da je na pojedinim biračkim mestima broj tih birača bio i iznad 10 odsto

„Mislim da to može biti način prikrivenog uticaja na birače, jer je reč o nepokretnim bolesnicima, starijim ljudima, osobama sa invaliditetom. Neko se potrudio da ode kod njih ranije i da im kaže da mogu da glasaju od kuće. To su, ja bih rekla, sigurni glasovi“, ocenila je Marijana Pajvančić.

Ona je navela da je birački spisak za Pokrajinu pravljen odvojeno pa su, primera radi, studenti dobijali pozive za glasanje za republičke izbore prema mestu boravka, na primer u Novom Sadu, ali su morali da idu u, recimo, Vršac da bi glasali na pokrajinskim izborima, jer tamo ima prijavljeno prebivalište.

„A znamo da ne može dva puta da izađe na izbore, jer mu je prst već poprskan sprejom“, rekla je Marijana Pajvančić i dodala da je takvim biračima ugroženo njihovo biračko pravo.

Dodala je da je izborne listiće za pokrajinske izbore trebalo štampati na svih šest jezika koji su u službenoj upotrebi u Vojvodini: srpskom, hrvatskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom, što nije bio slučaj, već su štampani samo na jezicima koji su u službenoj upotrebi na teritorii pojedine lokalne samouprave

Prema njenim rečima, Pokrajinska izborna komisija je utvrdila da u Vojvodini pravo glasa ima 1.669.734 birača, a na veb stranici Republičke izborne komisije (RIK) piše 1.661.507 birača, što je manje za 8.227 birača.

„Ja to ne mogu da objasnim, samo mogu da konstatujem“, kazala je Marijana Pajvančić.

Dodala je da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu 23. jula ove godine objavilo da u Novom Sadu ima 338.222 birača, a u oktobru su objavili da je taj broj 367.121 birač, dok je prema podacima sa veb prezentacije RIK-a u Vojvodini 337.290 birača.

„Razlike u brojevima su vidljive i to je još jedna ilustracija o nepouzdanosti podataka u biračkim spiskovima“, rekla je Marijana Pajvančić i dodala da je i na ovim izborima u biračkim spiskovima bilo osoba koje su preminule.

Dodala je da je sređivanje biračkog spiska nužan i kompleksan posao, i navela primer Crne Gore uoči referenduma o nezavisnosti te države 2006. godine, kada im je trebalo sedam meseci da bi sredili birački spisak od 400 i nešto hiljada birača.

Ona je kazala da su pokrajinski izbori vrlo kratko trajali i nije bilo vremena da se sve radnje obave, pa se sve pripremalo i radilo „u krajnoj žurbi“.

Marijana Pajvančić je kritikovala izveštavanje većine medija i rekla da „uopšte nisu izveštavali o pokrajinskim izborima“.

„Još gore od toga: nazivali su ih ’izborima u senci’. A glas u Vojvodini jednako vredi kao glas u Kraljevu ili glas u Beogradu. Nema prioritetnih izbora, svi su ravnopravni“, kazala je profesorica izbornog i ustavnog prava.

(Autonomija/Beta, foto: Dragan Gojić/Beta)