Dok pišem ove redove, iz Novog Sada su krenuli studenti koji trče štafetni ultra maraton do Brisela. Možda je to samo slučajnost, a možda i podsticaj za dalji rad. I dalje pratim aktivnosti naših sugrađana koji žive u drugim zemljama, koje su uticale i dodatno podstakle ne samo održavanje skupova podrške studentima i studentkinjama, građanima i građankama Srbije, već i druge aktivnosti na globalnom nivou koje su obeležile protekli mesec. I ovoga puta oslanjam se na podatke koji nam govore da ima novina i da se stvari menjaju.

Podrška dijaspore studentima u Srbiji se nastavlja, a broj država i gradova iz kojih stiže podrška se povećava. U proteklih mesec dana broj država u kojima se održavaju skupovi podrške povećan je sa 48 na 55. Od toga su 33 države u Evropi, 7 u Severnoj i Južnoj Americi, 8 u Aziji i 4 u Africi. Povećanje broja država sa 7 na 12 beleži se u Aziji i Africi.

Broj gradova u kojima su naši sugrađani koji žive u drugim zemljama iskazali podršku mladima u Srbiji uvećan je za 55. Sada je to 212 gradova. Od toga su 145 gradova u Evropi, 41 grad na američkom kontinentu, 21 u Aziji, Australiji i Novom Zelandu i 5 u Africi.

I dalje je najveći broj gradova u Sjedinjenim Državama, 26, i Nemačkoj, 17, kojima su se pridružile i Italija i Kanada sa po 10 gradova. Slede Španija sa 9 gradova, Bosna i Hercegovina i Hrvatska sa po 8, Švajcarska sa 7, Francuska i Norveška sa po 6 gradova. U velikom broju gradova skupovi podrške održavaju se kontinuirano u više navrata, u nekima čak osam ili devet puta i po pravilu se održavaju u danu u kome se u Srbiji održavaju veći skupovi u pojedinim gradovima. To govori da naša dijaspora budno prati događaje u Srbiji.

„Tura do Strazbura“ obeležila je april 2025. Pored cilja da probudi uspavanu Evropu i evropskim institucijama prenese svoje poruke, ova studentska akcija je na više načina uticala na angažman naše dijaspore. Oblici u kojima se manifestovala podrška koju dijaspora pruža studentima bili su različiti. Izdvajamo nekoliko opštih zapažanja.

Prvi put studenti su imali prilike da se i neposredno sretnu sa našom dijasporom. Susreti su bili dirljivi. U to smo se mogli uveriti prateći svakodnevno izveštavanje tokom čitavog puta. Dijaspora se organizovala i danima se pripremala za susrete sa studentima. O tome svedoče brojni detalji – vizuali koji najavljuju dolazak, vreme i mesto dočeka, obezbeđivanje smeštaja, često i u domovima naših državljana koji žive u inostranstvu, prikupljanje donacija za studente, hrana koju su pripremali, medalje koje su studenti dobili u znak priznanja za njihov angažman, crveni tepih koji ih je čekao… Broj ljudi koji je dočekivao studente je bio veliki. Svaki doček bio je na svoj način specifičan.

Izdvojila bih ipak doček u Minhenu. Organizovalo ga je lokalno sedište srpske pravoslavne crkve, iskazujući tako podršku studentima koja u Srbiji izostaje. Nemački mitropolit i vladika Grigorije obratio se studentima, sa njima je boravio, razgovarao, obeležio Lazarevu subotu i ispratio ih na dalji put uz pesmu „Tamo daleko“ koju je pevao zajedno sa studentima.

Dočeku studenata prisustvovali su i građani i građanke zemalja kroz koje su biciklisti prolazili. Došli su da ih i lično pozdrave i kroz razgovore sa studentima saznaju više o prilikama u Srbiji zbog kojih su biciklisti krenuli na put dug više od 1.400 kilometara.

U nekoliko gradova predstavnici lokalnih vlasti prisustvovali su dočeku i pozdravili studente. Među njima su gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačon, i sam biciklista, gradonačelnik Ulma, Martin Ansbaher, zamenica gradonačelnice Strazbura, izaslanik gradonačelnika Minhena. To govori da su i institucije u tim zemljama iskazale poštovanje za aktivnost studenata. U ovom kontekstu naglašavamo da je vidljiv izostanak zvaničnih predstavnika države Srbije, koji nisu prisustvovali dočeku studenata. Upečatljiv primer bila je Budimpešta u kojoj je doček organizovan na trgu neposredno ispred ambasade Srbije na čijim prozorima su sve roletne bile spuštene.

Interesovanje stranih medija je povećano. Prolazak kolone biciklista studenata iz Srbije kroz više zemalja članica Evropske unije (Mađarska, Austrija, Nemačka i Francuska) bio je svojevrstan izazov i za brojne strane medije koji su izveštavali o tome, ali i o prilikama u Srbiji. Tako su i građani ovih zemalja dobili priliku da se upoznaju sa događajima u Srbiji. Izveštavanje stranih medija o događajima u Srbiji nastavljeno je i nakon završetka ove aktivnosti studenata.

Biciklističke ture organizovali su i studenti iz drugih zemalja. To je bio vid neposredne podrške i solidarnosti sa našim studentima. U susret našim studentima krenule su biciklističke ture iz Holandije, Danske, Nemačke, Belgije. Njihova poruka glasila je „Na ovom putu niste sami“, a cilj im je bio da iskažu podršku, demonstriraju solidarnost sa studentima iz Srbije i skrenu pažnju evropskim institucijama na studentske proteste u Srbiji. Aktivnosti su se odvijale ne samo u Evropi već i u Sjedinjenim Državama. Bile su to kolektivne i dobro organizovane akcije, ali i pojedinačne aktivnosti. Navodimo nekoliko primera.

Na inicijativu studenata i pripadnika akademske zajednice sa univerziteta u Amsterdamu grupa studenata i građana krenula je 11. aprila iz kampusa Roeterseiland biciklima ka Strazburu. Učesnici ove akcije pozvali su rukovodstvo Univerziteta u Amsterdamu i asocijaciju univerziteta u Holandiji (Universiteiten van Nederland) da iskaže solidarnost sa srpskom akademskom zajednicom i angažuje se u zaštiti akademskih sloboda u Srbiji. Na putu dugom 626 km kroz zemlje Beneluksa obišli su Hag, Roterdam, Antverpen i Brisel i stigli do Strazbura. U gradovima kroz koje su prolazili dočekivali su ih naši državljani koji tamo žive, kao i građani ovih gradova. Skup podrške studentima i akademskoj zajednici Srbije održan je pred ambasadom Srbije u Hagu. U Antverpen su stigli 12. aprila gde im je na Hanzestedenplaatsu priređen doček i održan skup podrške studentima i akademskoj zajednici u Srbiji. U Brisel su stigli 13. aprila gde je 16 minuta ćutnje i mirni protest održan pred zgradom Evropske unije sa ciljem da se skrene pažnja na studentske proteste u Srbiji. Poslednja destinacija bila je Strazbur. Tokom puta prikupljali su i donacije za studente. Dijaspora u Holandiji prikupila je do sada više od 40.000 evra za pomoć studentima iz Srbije.

Iz Kopenhagena je biciklom za Strazbur krenuo pojedinac Milan Bojić. Kako bi podržao studente bicikliste u blokadi iz Srbije, krenuo je iz Kopenhagena 10. aprila na svoju Turu do Strazbura, kako bi se u Strazburu pridružio studentima iz Srbije i podržao ih uz poruku: „Mislim da je ovo dugujemo studentima.“

Biciklističke ture održane su i u Sjedinjenim Državama u Njujorku, Čikagu i Los Anđelesu.

I dalje verujem da bi ove informacije potkrepljene primerima mogle biti podsticaj za istraživače, naučnike, poslenike u oblasti kulture i sve one za koje je to korisno u oblastima u kojima rade.

(Peščanik, foto: Autonomija)