Manuel Saracin je prvi specijani predstavnik nemačke vlade za Zapadni Balkan. Po obrazovanju istoričar, za Autonomiju kaže da je neophodno razumeti prošlost  da bi se mogla razumeti budućnost.

“Ideja da treba da znate istoriju kako biste učili o budućnosti je sada možda više prisutna na Zapadnom Balkanu nego u Nemačkoj. Mislim da je potrebna dekonstrukcija istorije na Zapadnom Balkanu. Potrebno je i pokušati da se manje igra na polju politike u smislu sticanja političkih i finansijskih prednosti. Generalno, potrebno je dobro poznavanje istorije, ali zloupotreba možda ima više nego u Nemačkoj”, kaže Saracin.

Kako gledate na uticaj Kine u Srbiji?

SARACIN: Mi imamo politički interes da se Srbija okrene zapadu, Evropskoj uniji. Potrebno je da napravimo ponudu, treba da budemo otvoreni prema Srbiji  jer želimo da se Srbi odluče za nas. Ako imate izbor između nemačkih i kineskih investicija naravno da su neophodni dobri uslovi. Ali i pored njih, većina bi izabrala nemačke. Mi moramo da se angažujemo i radimo više na dovođenju naše ekonomije i investicija u Srbiju i ne ostavimo mnogo prostora Kinezima. S druge strane, kineske tehnike su sasvim jasne. Oni su se angažovali jer žele da se Srbija približi njihovim hegemonističkim idejama. Uzgred, oni to rade i u Nemačkoj. Dolazim iz Hamburga, mnogo je kineskih investicija u luci. Bio je i ogroman pritisak kada je Dalaj Lama posetio Hamburg. Taj pritisak se ne dešava tamo negde, u Srbiji, Crnoj Gori i Grčkoj. I kod nas se takođe igraju te igre. Ali, ne treba misliti da Kinezi dolaze kao anđeli ili vitezovi spasioci. Oni dolaze zbog političkih i ekonomskih benefita. Žele da zarade novac. Možda misilte da su oni za ‘win-win’ situaciju, ali mislim da to nije slučaj i da će se to pokazati na kraju. Posebno kada govorimo o ekologiji, mnogo je teže uspostavljanje standarda koje sam pratio. Uvek bih preporučio evropske ili nemačke investicije.

Kako se kroz kineske investicije ogledaju mediji i ljudska prava?

SARACIN: Generalno, sa naše tačke gledišta, situacija u Srbiji ne napreduje dovoljno. Ugroženi su sloboda medija, pluralizam, politička kultura i glasovi koji se artikulišu kao slobodno, kritičko i istraživačko novinarstvo. To je nešto što takođe može biti povezano sa investicijama i politikom koja ima kinesku pozadinu, ali je i opšte mesto u Srbiji. Za Evropsku uniju to je jedna od najvažnijih tema sa Srbijom, vladom u Srbiji i predsednikom. Dakle, poruka je: promenite situaciju, učinite je boljom.

Opredeljenost građana Srbije za EU je na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija. Šta je potrebno uraditi da bi se ova situacija promenila?

SARACIN: Prvo, Evropska unija mora ponovo da počne nešto da isporučuje. Data obećanja nisu dovoljna. Napravljena je velika greška jer nisu otvorena poglavlja sa Severnom Makedonijom i Albanijom, nije data vizna liberalizacija za Kosovo. Nada je u  iskrenom i realističnom obećanju za proširenje. Ne možemo to da uradimo jednim velikim EU konceptom, niti jednim govorom. To mora da se uradi korak po korak. Da povratimo poverenje, solidarnost učesnika, popravimo greške. Da donesemo pozitivne političke odluke koje su u vezi sa Zapadnim Balkanom. Nemačka vlada će uraditi sve što može da podržimo ovaj proces. Mi smo pripremili za Evropsku uniju Deklaraciju o šest država Zapadnog  Balkana. To je i jedna od tema evropskih politika koja oblikuje naš koalicioni program. Kancelar i ja smo lično potrošili mnogo vremena, napora i srca za ovo. Ministarka spoljnih poslova takođe. To neće biti laka igra u kojoj Nemačka nešto kaže i to se dogodi. Potrebno je vreme  i kontinuirani napori.

Drugo, i vaši političari treba nešto da daju. Srpski političari i političari iz regiona. Potrebno je napraviti veći napredak, više reformi, ne samo na papiru nego i u realnosti, a posebno u oblasti političke kulture, stanja demokratije, vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi medija.

Francuska i Nemačka imaju različite stavove kada je u pitanju pridruživanje Zapadnog Balkana EU. Kako da ih shvatimo?

SARACIN: Koherentnost je najsnažniji instrument Evropske unije i politike proširenja. S druge strane, Evropska unija nije nikada u potpunosti koherentna, što je takođe snaga. To nije kineska ideja o saradnji u okviru inicijative “Pojas i put”. Dakle, EU neće nikada biti 100 odsto koherentna, ali mora biti doslednija, posebno kada je u pitanju Zapadni Balkan. Jasno je da to jedinstvo mora biti u proširenju i punopravnom članstvu. Ništa drugo, kao drugorazredno članstvo, privilegovano partnerstvo ili kako ga već zovu.

Da li će se Srbija pridružiti Evropskoj uniji? Da, ali pred njom je dug put. EU takođe treba Srbiju. Proširenje neće biti uspešno čak i ako proširenja bude bez Srbije. To nije uspeh našeg geopolitičkog koncepta. Ne vidimo Evropu bez Srbije kao njenog dela. Za uspeh ovog procesa smo potrebni  jedni drugima.

Da li se Aleksandar Vučić odrekao Evropske unije nakon samita prošlog meseca?

SARACIN: Ne verujem da je Aleksandar Vučić odustao od Evrope. Bilo je potrebno da se posle samita udahne vazduh i izbace frustracije. Potrebno je da uzmete vazduh, trčite dugu trku i budete tolerantni na frustraciju. Političari su takođe deo Evrpske unije. Mi svi treba da radimo na odlukama koje su trebale biti donete 23. juna. Mi radimo na tome da se te odluke donesu što pre. Ne odustajemo. Ne gledamo unazad i govorimo “sve je loše”. Nastavljamo, iako je ponekad teško.

Ivana Gordić Perc (Autonomija, foto: zvanična publikacija)

Intervju je deo projekta „Analiza antizapadnih narativa u Srbiji“ koji sprovode Nezavisno društvo novinara Vojvodine i portal Autonomija. Projekat je podržala Ambasada SAD u Srbiji.