Skip to main content

„MAMULA ALL INCLUSIVE“: Spomenik našoj gluposti

Kultura 25. jan 2024.
3 min čitanja

Borbu za očuvanje Mamule i uspomene na ljude koji su tamo stradali

Tržišna logika nema milosti, a u tome ni spomenička dobra nisu izuzetak. Jedan od svežijih primera je ostrvo Lastavica i tamošnja tvrđava Mamula na ulazu u Boku. Ovaj biser austrougarske mornaričko-odbrambene arhitekture i mesto stradanja brojnih Bokelja (za vreme Drugog svetskog rata, tu je italijanski okupator napravio logor za civile) po novom je pretvoren u luksuzni hotel za ekskluzivnu klijentelu. Obećanje o posebnoj „spomen-sobi“, kasnije povećano na nivo umetničke galerije, još ostaje neispunjeno.

Ne bi trebalo kriviti strane investitore koji na lokaciju gledaju drugačije, i to što pokušavaju da zarade. Lokacija Mamule zaista je posebna, baš kao i sama građevina, pa se i te kako može unovčiti. Ipak, zadatak je države da zaštiti svoja kulturna dobra i istorijsko nasleđe, sa posebnim pijetetom prema mestima stradanja. A kada država zakaže ili ima neke druge, potencijalno finansijski unosnije interese, na scenu mogu stupiti organizovani građani i pokušati da nešto promene.

Borbu za očuvanje Mamule i uspomene na ljude koji su tamo stradali dokumentovao je novosadski dokumentarista Aleksandar Reljić u dokumentarcu „Mamula All Inclusive“ (58′). Svetska premijera njegovog ostvarenja održana je letos na Sarajevo Film Festivalu, a na „Slobodnoj zoni“ u Beogradu osvojio je nagradu publike.

Reljić otvara dokumentarac atraktivnim snimkom iz drona koji prelazi preko lokacije u Poborima kod Budve. Tamo se nalazi prvi od naših naratora Ivo Marković, koji je kao dečak bio zatočen u logoru na ostrvu. Sada kao starac, svake godine odlazi na proslave godišnjica oslobođenja logora i komemoracije stradalima. Iako Marković možda nije jedan od inicijatora akcije da se spreči privatizacija ostrva i njegovog pretvaranja u čisto turističku lokaciju, jeste jedan od najvatrenijih podržavalaca te ideje.

Reljić će uvesti još naratora, kako iz redova preživelih logoraša, tako i iz redova potomaka onih koji nisu bili te sreće. Naći će se mesta i za aktiviste, istoričare hroničare, kao i za ljude koje za mesto vežu neke druge uspomene. Priliku da iznese „svoju odbranu“ dobiće i predstavnik lokalne boračke organizacije iz Herceg Novog Mihajlo Kilibarda, koji je „promenio stranu“ i sklopio dogovor sa politikom koja je, pak, sklopila posao s investitorima.

Autor se takođe, iz godine u godinu, od 2018. do 2021, vraća boračkom okupljanju kao centralnom događaju, dokumentujući napredak radova i, čini se, sve vidljiviju uzaludnost otpora tome da, kako jedna akterka kaže, Mamula ostane „spomenik našoj gluposti“.

U svemu tome, čak i manje upućeni gledalac dobija prilično jasan uvid u posebnost tog mesta, kako prirodnu, tako i onu koja je posledica ljudskog delovanja, te u težinu istorijskog bremena koju nosi. Nakratko se čak može videti i primer da drugačiji ishod nije samo moguć, već je zapravo dugoročnije održiviji i isplativiji: primer sa rta Oštra na Prevlaci i tamošnje tvrđave koja je pretvorena u muzej austrougarske mornarice.

Aleksandar Reljić po vokaciji je novinar, a dokumentarni film vidi kao nastavak svog posla nekim drugim sredstvima. Takva autorska pozadina obično znači da je stil tu umnogome podređen supstanci i poruci. Imajući u vidu da uglavnom radi za televiziju i u predviđenim formatima, jasno je da u ovom dokumentarcu, kao i u velikoj većini njegovih prethodnih, nema mesta za bilo kakve preterane stilske egzibicije.

Opet, Reljić uspeva da ubaci određene inovacije kao što su vrlo elegantni snimci iz drona ili razbijanje talking heads matrice time što se naracije odvajaju od kadrova, dok razgovore likova dokumentuje kao posmatrač. Takođe, spoj originalne muzike Mihajla Obrenova – MiKKe iz sastava DreDDup, i klapskih i partizanskih pesama funkcioniše iznenađujuće glatko.

Jedine zamerke koje se mogu navesti jesu možda kriva insinuacija da će svi naratori imati slično bitnu ulogu za priču, kao i dizajn zvuka koji sačinjavaju tipski zvukovi koji deluju veštački, što sugeriše određene probleme sa budžetom. Ali, i pored toga, „Mamula All Inclusive“ ostaje vrednosno pošten i dosledan, a zanatski vrlo solidan dokumentarac televizijskog tipa koji ispunjava svoju misiju.

(Lupiga/Pobjeda)