Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije jeste vrlo kritičan, ali Aleksandar Vučić nema problem da se saglasi sa njim, jer je svestan da će ono što je napisano dopreti do vrlo malog broja ljudi, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.

Ono na šta bismo, kao građani ili političari, mogli da se žalimo jeste činjenica da javnost na osnovu tog izveštaja neće donositi sud o Vučiću i njegovoj politici, rekao je Lutovac za FoNet.

Kako je ukazao, ako u izveštaju nema ni slova o napretku, onda je taj izveštaj negativan.

Ako vi u izveštaju o napretku pišete o nazadovanju u oblasti spoljne politike i stagniranju u drugim oblastima, i ocene nisu između tri i četiri, nego između dva i tri, onda je to loš izveštaj, objasnio je Lutovac.

Prema njegovom mišljenju, to pokazuje da Srbija, ne samo da ne napreduje, nego stagnira, a u nekim oblastima čak i nazaduje.

Ocenjujući da Vučić nema ni spoljnu, ni unutrašnju politiku, već da vodi samo politiku očuvanja i unapređivanja svog rejtinga, Lutovac je konstatovao da je to ključna stvar i ključni problem cele države Srbije.

Prema tome, kako je precizirao, to usklađivanje ili neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije (EU), prolongiranje, traženje odgovarajućeg tajminga za donošenje neke odluke, to je isključivo u funkciji njegovog rejtinga, nije u interesu građana.

S jedne strane, vlast je retorički okrenuta ka Briselu i Zapadu kada sa njima razgovara. S druge strane, kada razgovara sa nekim u Moskvi, ona je proruski orijentisana, opisao je Lutovac.

Takva politika ne može na dugi rok da bude korisna po građane, upozorio je on i ocenio da je „u stvarnosti to licemerna politika sedenja na dve stolice“.

Uprkos tome što se vlast često poziva na to da podržava princip teritorijalnog integriteta, u izjavama političara i prorežimskim medijima kreira se utisak kao da je Ukrajina napala Rusiju i opravdava ono što se tamo dešava, protumačio je Lutovac.

On, međutim, misli da ni Brisel, ni Vladimir Putin, ne veruju Vučiću, uveren da ga Putin uzima kao gotovu činjenicu, kao čoveka koji ima sve instrumente sile u svojim rukama, pa ga tako i prihvata, „ne verujući mu naravno“.

S druge strane, tako ga prihvata i Brisel, pokušavajući da igra na kartu stabilokratije. Oni ga vide kao autokratu, ali im je stabilnost ispred demokratije, rekao je Lutovac i konstatovao da je „njima važnije da region bude stabilan, nego da građani Srbije imaju demokratiju“.

„Ali pošto vi tolerišete sve to što ne treba da tolerišete, a to znači tolerišete da se ne usklađuje unutrašnja politika sa standardima EU i da vam je to manje bitno, onda dobijete kao rezultat da se ne usklađuje ni spoljna politika“, obrazložio je predsednik DS.

Prema njegovom stavu, za građane bi bilo veoma loše i proizvelo bi teške posledice ako bi EU suspendovala pregovore sa Srbijom i zato takve poruke koje stižu iz Brisela nisu dobre.

„Mogu da budu dobronamerne, ali nisu dobre, jer se time šalje poruka da im je u Briselu mnogo važnije usklađivanje spoljne politike, nego to da li je Srbija uređena demokratska država ili nije“, smatra Lutovac.

„Pa izvinite, nemojte da pretite Srbiji, pretite onom koga ste podržavali, to je Vučić“, poručio je on i ponovio da bilo kakva pretnja ne sme da bude upućena građanima Srbije, „nego upravo onima koji su odgovorni što smo u takvom stanju“.

Lutovac misli da je samoizolacija realnija opasnost od izolacije i objašnjava da bi samoizolacija, kao posledica niza pogrešnih poteza, dovela do toga da „prosto svi dignu ruke od nas“.

Za EU je bolje da sasvim drugačije pristupi Srbiji i da, pre svega, povede računa o procesima unutar zemlje, smatra Lutovac, svestan da je teško govoriti o demokratiji dok grmi u svetu.

Ali, kako je primetio, nisu razmišljali o demokratiji ni kada nije grmelo, što je „dovelo do toga da sada kada grmi mi nemamo usklađenu spoljnu politiku“.

Upitan da li bi uveo sankcije Rusiji da je na Vučićevom mestu, Lutovac je uzvratio da uopšte ne bi došao u ovakvu situaciju, „već bismo sada imali uređenu demokratsku državu koja je uskladila svoju unutrašnju politiku sa standardima i vrednostima EU, pa samim tim i spoljnu politiku“.

Na pitanje da li je upoznat da sadržinom nemačko-francuskog predloga za Kosovo, on je odgovorio da nije video taj dokument i da o njemu, nažalost, zna samo onoliko koliko je procurelo nešto u medijima.

(FoNet, foto: N1)