Srpska agrarna politika vodi računa o ekonomskim i o socijalnim pitanjima. Agrarna politika ne bi trebalo da bude primarno vođena političkim ciljevima već da postoji jasan razvojni okvir  i predvidljivost  agrarne politike, ukazuje u intervjuu za “Autonomiju” direktor USAID Agrobiznis projekta Lu Faoro.

Srpska poljoprivreda nema čim da se pohvali – izvozi tek 464 dolara po hektaru, ima rast koji se meri promilima… Koje bi mere agrarne politike sada bile najefikasnije?

Srbija svakako ne moze da se fokusira na ekonomiju obima, te bi svakako trebalo svoju izvoznu strategiju da usmeri ka proizvodima višeg nivoa prerade gde postoji veliki potencijal. Svakako je potrebno da se struktura bruto dodatne vrednosti u poljoprivredi poveća na strani stočarstva te da se implementiraju programi podrške koji to omogućavaju. Upitno je i da li bi trebalo dalje primenjivati subvenciju od 14.000 dinara po hektaru. Takođe je potrebno obezbediti ravnomernu absorpciju državne pomoći na čitavoj teritoriji Srbije, a najviše na teritorijama gde državna podrška može da omogući najbolje rezultate, kao i u regionima gde je pomoć najpotrebnija. Mere agrarne politike moraju da doprinose razvoju sektora i daljem približavanju zahtevima EU.

Naši zvaničnici poručuju da će se ekonomski razvoj zemlje zasnivati dobrim delom na agraru. Da li je oslanjanje privrede Srbije na agrar dobar pravac ako se zna da jaku poljoprivredu imaju samo industrijski razvijene zemlje?

Globalna iskustva nam pokazuju da ukoliko određena zemlja želi da se razvija i postigne značajan ekonomski rast, potrebne su i ozbiljne investicije i koordinisana akcija u sferi poljoprivrede. Srpski političari ne greše u svojoj proceni da je potrebno dalje razvijati agrar Srbije. Ova zemlja ima ogromne neiskorišćene potencijale u ovoj sferi. Veliki procenat populacije živi u ruralnim krajevima, tako da razvoj ovog sektora bi ne samo doprineo tome da se kreiraju nova radna mesta, već i da se podstakne rast u drugim povezanim privrednim granama. Ne umanjujući značaj poljoprivrede, ukoliko Srbija želi da ima stabilan ekonomski rast i razvoj, a sledeći načela ekonomske logike, neophodno je da se i dalje povećava udeo sektora industrije u BDP-u.

Koji je najveći problem srpske poljoprivrede?

U mnogim granama poljoprivrede Srbija još uvek mora dosta toga da uradi na planu obezbeđivanja adekvatnog kvaliteta, i količina određenih prozivoda, kao i na podizanju konkurentnosti. Takođe, neki od problema su i usitnjeni posedi, intenzivna konkurencija na nivou primarne poljoprivredne prozivodnje, nešto slabija konkurencija u prehrambenoj industriji, neusaglašenost sa standardima i zahtevima ino-tršišta i niska prisutnost organizovanja i udruživanje poljoprivrednika.

Sa koliko je USAID proizvođaca u Srbiji sarađivao i koliko je dosad uložio u poljoprivredu naše zemlje?

USAID Agrobiznis projekat je petogodišnji projekat vredan 26 miliona dolara koji je pokrenut 2007. godine. Primarni ciljevi projekta su da se poveća vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i stvaranje novih radnih mesta. Projekat predviđa pomoć poljoprivrednim subjektima u šest sektora kako bi mogli u punoj meri da iskoriste nove mogućnosti na domaćem, regionalnom i međunarodnom tržištu. Pomoć koju projekat pruža ima za cilj da pomogne preduzećima da izgrade i
poboljšaju poslovanje, proizvodnju, finansijske i tehničke veštine kako bi bolje mogli da identifikuju odgovarajuca tržišta, obezbede pristup finansiranju, uspešno pregovaraju i ispunjavaju ugovore. Teško je tačno reći sa koliko proizvođača u Srbiji smo saradjivali do sada. Naša pomoć je dostupna proizvođačima u raznim oblicima. Na primer, nas projekat je 2008. godine pokrenuo kampanju na nivou cele zemlje za podršku usvajanju relevantnih međunarodnih standarda bezbednosti i kvaliteta
hrane, uključujući tu i Global GAP, ISO standarde, Oganic, BRC i IFS. Do danas je 49 kompanija uspešno sprovelo sertifikaciju u okviru ove projektne aktivnosti. Zatim, održane su obuke o bezbednoj primeni pesticida i zaštiti životne sredine širom Srbije i do danas je 475 poljoprivrednih proizvođača steklo sertifikate za bezbednu primenu pesticida i zastitu zivotne sredine…

Za koje grane i projekte je najviše novca dato?

USAID Agrobiznis projekt sprovodi aktivnosti u okviru šest sektora: voće; jagodasto voće; povrće; pečurke, lekovito bilje i začini; mlekarstvo i stočarstvo. Projekat pruža tehničku podršku, edukaciju i bespovratnu finansijsku pomoć proizvodjačima, preradjivačima, udruženjima, asocijacijama i zadrugama iz oblasti prehrambene industrije. Naša pomoć je tipično fokusirana na mala i
srednja preduzeća sa željom i potencijalima za dalje unapredjenje i izvoz. Veliki značaj posvećujemo i aktivnostima namenjenim razvoju ženskog i omladinskog preduzetništva u agraru kao i u oblasti čistije proizvodnje. Poseban program bespovratne pomoći (grantova) pokrenut je tokom 2010. godine da bi se izašlo u susret sve većim potrebama poslovno orijentisanih domaćih asocijacija i udruženja u agrobiznisu. Program pomaže takvim udruženjima da se bave rešavanjem pitanja u sferi marketinga i promocije, organizacionih kapaciteta i kapacitetima upravljanja. Takođe se pruža pomoć za pristup novim tržištima i promociju. Do danas je osam asocijacija koristilo sredstva iz ovog programa, a 450 žena pohađalo je razne obuke. Ove godine će projekat dodeliti ukupno 115.000 dolara bespovratne pomoći ženama koje budu imale najbolje biznis planove, sa ciljem da im se pomogne da započnu sopstveni agrobiznis.

Koliko je USAID doprineo da se srpski poljoprivredno-prehrambeni proizvodi nađu na inostranim tržištima?

Još od početka projekta 2007. godine, Agrobiznis projekat pomaže srpskim poljoprivrednim proizvođačima da pristupe novim stranim tržištima. Do danas, naš projekat je pomogao kompanijama da potpišu ugovore za izvoz u vrednosti od 116 miliona, dok je roba u vrednosti od 75 miliona dolara već isporučena. Naš tim stalno radi na uspostavljanju međunarodnih tržišnih veza između stranih kupaca i srpskih proizvođača i pomaže kompanijama kod pregovora, potpisivanja ugovora, isporuke i dalje razmene sa kupcima. Projektni tim takođe radi sa potencijalnim srpskim izvoznicima kako bi se rešili problemi koji ograničavaju njihov pristup stranom tržištu.

Našu poljoprivredu, u procesu pridruživaja EU, tek očekuje jaka konkurencija s kojom će i veliki proizvođači teško moći da se nose. Gde je rešenje, kako povećati konkurentnost i na čemu treba da se zasniva „antikrizni program“ za agrar Srbije u procesu liberalizacije carina?

Svi privredni subjekti u sektoru poljoprivrede i prehrambene industriji moraju biti svesni opasnosti, ali i šansi koje su rezultat liberalizacije carina zbog primene SAA i multilateralnih trgovinskih integracija. Kako bismo blagovremeno informisali javnost o predstojećim izazovima, projekat je finansirao izradu Studije o efektima liberalizacije carina na poljoprivredu Srbije. Pored opšte analize problema, studija sadrži i konkretne zaključke i preporuke po grupama proizvoda za koje se očekuje
da će najviše biti izloženi potencijalno negativnim uticajima. Na primer, sektor povrtarstva i mesna industrija. Ono što javnost treba sa shvati je da sa liberalizacijom carina ne dolaze samo problemi već se otvaraju mogućnosti za smanjenje troškova proizvodnje, unapredjenje efikasnosti poslovanja i osvajanje novih tržišta.

Koja je osnovna razlika između srpskog i američkog farmera?

Verujem da se najupecatljivije razlike između srpskog i americkog farmera odnose na rasprostranjenost primene tehnologije kao i na sam nivo tehnologije. Americki farmeri konstantno tragaju za novim i boljim tehnologijama. Takođe, mislim da postoje i ogromne razlike u fleksibilnosti. Americki farmer je sposoban da u kratkom roku napravi oogromne promene u svojoj proizvodnji kako bi pratio ili odgovorio na određene potrebe trzista u određenom trenutku.

Ljubica Blitva – Trošić