Liga socijaldemokrata Vojvodine optužila je danas ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića da su „svojim nestručnim vođenjem dokrajčili ionako problematičnu poljoprivrednu proizvodnju“.

„Na rafovima malo-malo pa nema mleka, uvozimo ga iz Poljske, pitanje je trenutka kada će se stočarstvo potpuno ugasiti, a na tržištu ostati samo meso iz uvoza. U takvoj situaciji predstavljati Vojvodinu kao najsnažniju poljoprivrednu oblast i obećavati podršku susednim zemljama u prehrambenim proizvodima je više od manipulacije i licemerja“, navodi se u saopštenju LSV-a.

Iz LSV-a su reagovali na nastup ova dva političara na sajma poljoprivrede u Republici Srpskoj gde je Nedimović rekao da u Srbiji ima dovoljno hrane za sve i da je Srbija tu za svoje građane i za susede, a Mirović obećao pomoć Republici Srpskoj.

„U trenutku kada poljoprivrednici u Vojvodini u očaju smišljaju kako da završe setvu u uslovima previsokih cena veštačkog đubriva i dizela, hvataju se za glavu očajni nakon katastrofalne žetve zbog suše, Mirović je proglašava najsnažnijom poljoprivrednom oblašću i obećava pomoć Republici Srpskoj, a Nedimović na to dodaje kako u Srbiji ima dovoljno hrane za sve i da je Srbija tu za svoje građane i za susede“, piše u saopštenju.

Iz LSV-a su podsetili da nijedna lokalna samouprava, ni pokrajinska, ni republička skupština nisu prihvatile inicijativu te stranke da se održi vanredna sednica posvećena ublažavanju katastrofalnih posledica suše po poljoprivrednu proizvodnju.

„Olako izrečene neistine o odličnom stanju u proizvodnji hrane su sramota za visoko rukovodstvo naše države. To što su ova nerealna obećanja i neistine izrečene u svrhu dodvoravanja stanovništvu u Republici Srpskoj, na otvaranju njihovog sajma poljoprivrede i što su poslužila daljem promovisanju ideje Srpskog sveta, dodatno treba da zabrine stanovnike sa obe strane Drine“, navodi se u saopštenju.

LSV je pozvala Mirovića i Nedimovića „da se konačno posvete rešavanju praktičnih problema u Vojvodini kao što je otklanjanje posledica suše, nepostojanje dugoročnog plana i pravaca razvoja poljoprivredne proizvodnje u pokrajini, ili intenzivniji pritisak na republičke institucije da se problemi Vojvođana ne doživljavaju kao tuđi, a njeni resursi kao svoji“.

(Autonomija)