Predsednik udruženja “Pravnici za demokratiju” i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Stevan Lilić ocenio je da je nacrt statuta APV “na vrlo pomirljiv i fleksibilan način normira ono što je realnost u Srbiji”. Komentarišući oprečne stavove o tome da li predloženi tekst statuta prelazi ustavne okvire, on je kazao da je taj nacrt čak i “preblag u pogledu zahteva koje postavlja”.– Iako je Ustavom definisano da je statut najviši pravni akt Pokrajine, taj akt po svojoj sadržini treba da bude neka vrsta ustavnog zakona jer je to u skladu s opštim statusom koji autonomna pokrajina treba da ima.

A naročito, imajući u vidu da važeći Ustav Srbije različito tretira autonomiju Vojvodine, s jedne strane, i autonomiju Kosova, s druge. Ustav o Kosovu govori kao o suštinskoj autonomiji, pa je logično da i Vojvodina treba da ima suštinsku autonomiju – rekao je Lilić, komentarišući za “Dnevnik” nacrt statuta APV koji je trenutno u javnoj raspravi.

On je ocenio da su kritike da taj nacrt ima separatističke tendencije neosnovane. Lilić je napomenuo da je Vojvodina imala suštinsku autonomiju po Ustavu iz 1974. godine, ali da je centralizacija države imala loš ishod u pogledu teritrijalne i političke organizacije Srbije. Dodao je da, uprkos tako lošim posledicama, zagovornici koncepta centralistički uređene države i sad kritikuju nacrt statuta APV.

Lilić je istakao da je veoma značajno što statut predviđa nadležnosti Vojvodine u međunarodnim odnosima, navodeći da postoje mnogi fondovi u Evropi koji posebno stimulišu i podstiču regionalni razvoj.
– U tom smislu, za Vojvodinu su ti međunarodni kontakti bitni pre svega da bi ostvarila ekonomski prosperitet – ukazao je on.
Komentarišući ocene kojima se upravo te odredbe o pravu Pokrajine da osniva predstavništva u EU tumače kao korak ka federalizaciji Srbije, Lilić je rekao da takva ocena iz ponuđenog teksta statuta ne može da se izvuče, mada sam smatra da ni opciju federalnog uređenja Srbije ne bi trebalo odbaciti.

– To je stvar opredeljenja. A zašto ne bi neka vrsta federalnog uređenja Srbije možda bila rešenje za buduću efikasniju organizaciju države Srbije? – kazao je on.
Lilić kaže da su regioni u EU “čarobna formula koja je Evropi omogućila da prevaziđe vekovne animozitete koji su proizveli i dva svetska rata”.
– Taj regionalni pristup i poštovanje ljudskih prava građana i građanki, kako se to formuliše i u nacrtu vojvođanskog statuta, osnov je prosperiteta. Svako opstruisanje tog pravca u stvari je posledica neke doktrinarne opsesije da sve mora da bude ovako i nikako drugačije, te da bi bilo koji elementi državnosti Vojvodine značili smak društva ili podrivanje centralne države, što je besmisleno. Zato je odredba statuta o mešovitoj delegaciji, koja bi bila formirana od predstavnika pokrajinske i republičke vlasti, a koja treba da rešava eventualna sporna pitanja između dva nivoa vlasti, korektna – naveo je on.

Lilić kaže da nisu sporne ni odredbe nacrta o pravu Pokrajine na sopstvene prihode i imovinu, dodajući da “svaki entitet treba da ima određeni stepen slobode u raspolaganju novcem koji se ubira od građana, odnosno sopstvenim budžetom, ali pod određenom kontrolom”.
On smatra da je racionalno da Pokrajina odlučuje i o tome kako će biti locirani sudovi na njenoj teritoriji, te da nije sporno ni da Vojvodina može da osnuje akademiju nauka, navodeći da je APV već imala takvu instituciju.
– Miloševićev režim je ukinuo ne samo Vojvođansku akademiju nauka nego i autonomiju Vojvodine, što je loše uticalo ne samo na građane Vojvodine nego i na građane cele Srbije – istakao je on.

Zaključio je da je nacrt stauta u skladu s Ustavom, te da logika evropskih integracija podrazumeva i jaku političku inicijativu za regionalizaciju.
– Zato mislim da je ovaj tekst statuta čak veoma umeren dokument u kontekstu ustavnih rešenja – ocenio je profesor Lilić.

(Dnevnik)