Histerija nedoumica
Srpska napredna stranka, akcentujući svoj zahtev da se raspišu prevremeni izbori, organizovala je masovni miting u Beogradu na kojem je Tomislav Nikolić, lider stranke, objavio da započinje štrajk glađu, štaviše, i žeđi. Javnost se dodatno polarizuje, napetosti rastu, ali građani su i dalje u nedoumici. Vanredne izbore traže i oni koji nisu sigurni kome će na njima dati svoje glas. Polako, ali sasvim sigurno eskalira histerija nedoumica. Nakoliko dana kasnije Nikolić je objavio da štrajk glađu nastavlja uskršnjim postom, a potom će da razmisli šta će i kako će dalje. Štrajk se pretvorio u post, ali napetosti u javnom životu su ostale. U međuvremenu osnovan je Novi otpor, organizacija koja namerava da nastavi delo starog Otpora, onog koji se suprotstavio Miloševiću, naglašavajući da od tadašnjih obećanja ništa nije ostvareno. Prema mišljanju lidera starog Otpora – koji su u međuvremenu postali profesionalni političari – za tim nema nikakve potrebe. Beogradski pisac Dragan Velikić, u svojoj kolumni u NIN-u konstatuje da je Srbija bolesno društvo. Verovatno jeste, razmišljam, ali u devedesetim godinama znali smo ime te bolesti, danas je pak ta bolest bezimena i svako je naziva po svom nahođenju.
Biskupi protestuju
U Srbiji bi obično došlo do sveopšteg negodovanja kad god bi haški sud Ujedinjenih nacija osudio na dugogodišnju kaznu zatvora nekog srpskog generala za zločine počinjene na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Isti taj sud sad je izrekao kaznu zatvora u trajanju od 24 godine Anti Gotovini, nacionalnom heroju hrvatske desnice. Ovoga puta je talas ogorčenog negodovanja zapljusnuo Hrvatsku. Predsednica hrvatske vlade Jadranka Kosor drži da je presuda neprihvatljiva. Hrvatska biskupska konferencija smatra da je ona uvreda za hrvatski narod. Biskupi, sveštenici i monasi mole se u crkvama za Gotovinu. Sve je to bilo očekivano. Na moje iznenađenje, međutim, presuda je podelila i mađarsku javnost. Provladin dnevni list Mađar Hirlap osuđenog generala naziva velikanom našeg doba. Takođe provladin nedeljnik Demokrata je već posle hapšenja Ante Gotovine objavio ovakav naslov: „Napred Gotovina! Živela sloboda!“ Opozicioni Nepsabadšag smatra da je presuda pravedna.
Nacionalni radikali
U Finskoj je na parlamentranim izborima pobedila Nacionalna koalicija, stranka desnog centra (20 odsto), ali pravo iznenađenje je prodor partije karaketrističnog naziva: Pravi Finci. Za njih je glasalo 19 odsto birača, pet puta više nego na prethodnim izborima. U Francuskoj ekstremno desičarska stranka Marine Le Pen ugrožava i pozicije Nikole Sarkozija koja na političkoj paleti zauzma mesto na desnom centru. U Evropi smo svedoci jačanja nacionalizma državno-nacionalne provenijencije. Nastala je posve nova situacija: stranke desnog centra su do sada zazirale od levice, ali sad ekstremna desnica nasrće na tradicionalne zapadno-konzervativne narodnjačke partije. To se prvi put dešava posle Drugog svetskog rata. Ovaj proces, međutim, ima dugu predistoriju, i teorijski je već obrazložen 2006. godine, tokom evropske rasprave o smrti multikulturalizma. Ali partije su je instrumentalizovale tek prošle i pretprošle godine. Francuski desno orijentisani filozofi su 2006. godine obznanili da multikulturalizam razara duh zajednice, dovodi do getoizacije i segregacije, stvarajući zatvorene etničke i verske zajednice, i da zbog toga u jednoj državi može da egzistira samo jedan sistem vrednosti. Multikulturalizam je mrtav! Rasprava je isprovocirana islamom, ali je u njoj bilo i vidljivih refleksa strahova nacionalnih država od globalizacije, a kasnije i od svetske ekonomske krize. U zapadnim zemljama se manifestovala u strahu od imigranata, dok je u Istočno-srednjoj Evropi postkomunistički nacionalizam naglašavao opasnost od „hipertrofije” prava nacionalnih manjina. Tome je još doprinela i istorijska trauma ovog podneblja – uzajamna strahovanja malih država. U bivšim socijalističkim zemljama nacionalna desnica je pozdravila zapadnu tezu o smrti multikulturalizma, jer je političkim i intelektualnim elitama već dozlogrdilo da – dok zdušno rade na uobličavanju i jačanju nacionalnog identiteta – zapadni forumi neprestano insistiraju na obezbeđivanju prava nacionalnih, verskih i seksualnih manjina.
Romi odlaze na odmor
U selu Đenđešpata u Mađarskoj, atmosfera je bila, na veliki petak, veoma napeta. Desničarska grupa Vedere (Odbrambena snaga) organizovala je kamp za obuku svojih članova, uključujući i obuku gađanja vatrenim oružjem u neposrednoj blizini tamošnjeg romskog naselja. Prema prvim vestima Romi su u strahu od sukoba s desničarima pobegli iz svojih domova. Ali državni sekretar Zoltan Balog je demantovao tu vest: nema ni govora o tome, Romi su krenuli na vikend u obližnje, poznato odmaralište u Čilebercu. Peter Sijarto, portparol predsedniak vlade je pak rekao da su izmišljotine poturene vrsti da „o iseljavanju iz nagle potrebe, iz nužde, pod pritiskom, ili bilo čemu sličnom”. I on ima informaciju da se romaska deca i žene odmaraju u Čilebercu. Predstavnik pomenute desničarske organizacije, obučen a kamuflažnu uniformu, izjavio je da se oni spremaju na „odbranu domovine”, i da oni mlade ljude „obučavaju borbenim veštinama na terenu, odbrambenim veštinama, rukovanju pešadijskim naoružanjem, gađanju, vojničkoj borbi prsa u prsa, noćnim borbenim dejstvima, i raznim drugim odbrambeno-borbenim naukama”. Veliku pažnju posvećuju, nadalje „duhovnom razvitku, reprezentovanju mađarskih vrednosti”. Dora Duro, članica mađarskog parlamenta iz redova desničarske partije Jobik (Desniji) ogradila se u ime svoje stranke od Vederea, i napomenula da konci ove organizacije vode do Fidesa. Ujedno je objavila da je Gabor Vona, lider Jobika, pozvao premijera Viktora Orbana na javnu raspravu. A da bi tema bila: romsko pitanje. Tog poslepodneva vlasti su uhapsile osmoricu uniformisanih članova Vederea. Ministar za unutrašnje poslove Šandor Pinter bio je lično na licu mesta, Romi su ga dočekali s olakšanjem, s aplauzom. Dakle, nije se ipak radilo o bezazlenom prazničnom odmoru Roma. U to malo selo na istoku zemlje sjatili su se i strani dopisnici. B92 objavljuje vest da „mađarski nacisti proganjaju Rome”. Sutra će o tome da bruji i sva evropska štampa. Počinju uskršnji praznici.
Zloslutni raj detinjstva
Na Uskrs čitam Pilinskog. Konačno neko progovara o „tamnom raju detinjstva”. Ja sam više sklon da pomišljam na onaj zloslutni raj detinjstva, u kojem se kriju koreni svih naših kasnijih posrtanja, grehova i patnji.
april 2011.
(Preveo: Arpad Vicko)