Nikada se kao kada su u pitanju sumnjivi poslovi multinacionalisti ne hvataju za multikulturalnost. Na višenacionalni karakter grada, te potrebu za multifunkcionalnim objektom (bas se lože na prefiks multi) pozvalo se i ono što još uvek sebe naziva Gradskim većem (sednice su tajne, bez prava medija na izveštavanje, tako da više niko nije siguran ni da postoje) kada je donosilo odluku o otkupu zgrade Doma JNA, odnosno današnjeg Doma vojske i to za ni manje ni više nego tačno 3.113.582,76 evra.
Procenu o vrednosti Doma vojske, a nekada Gostionice Zlatno jagnje, donela je ovdašnja filijala Poreske uprave kojoj se nije usprotivilo Ministarstvo odbrane u čijem je vlasništvu zgrada još od čuvenog otimanja imovine opštinama devedesetih godina. Od procenjenog iznosa, za sopstveno građevinsko zemljište Subotica će izdvojiti 45.140,90 evra, dok će za objekat biti plaćeno 3.068.441,77 evra. U obrazloženju se, međutim, ne navodi koliko kvadrata ima zgrada Doma Vojske, dok je u Katastru nepokretnosti zabeležena samo kvadratura zemljišta. O zgradama na parceli nema podataka, tako da se ne zna koliko će grad platiti kvadratni metar porodične stambene zgrade, kako je zaveden Dom vojske.
Vest je u medijima preneta prepisivanjem rogobatno i ne baš posebno pismeno napisane odluke (šta to beše vest?), što je verovatno zbunilo sve one koji su pokušali da shvate šta će i po kojoj ceni kupiti grad, a po svoj prilici kupiće, i to na rate, nekretninu za koju se zna da već godinama zvrji prazna, te da odavno nije u reprezentativnom stanju. Stoga je u odluci izostao najbitniji podatak koliko je još potrebno uložiti kako bi se zgrada mogla koristiti? Poređenja radi, Grad je nedavno objavio da je za 340.000 evra kupio 13 poslovnih prostorija od 30 do 160 kvadratnih metara, plus dva podruma, takođe u centru grada, u Štrosmajerovoj ulici.
Hitnost u rešavanju
Tržište nekretnina u Subotici je zbog ogromnog odliva građana slabije nego ikada, a kvadratni metar uređenog prostora, u koji nisu potrebna dodatna ulaganja, na sličnim lokacijama Poreska uprava je porocenila od 600 za stambeni do 800 eura za poslovni prostor.
Iz odluke smo saznali i da je grad molio Ministarstvo odbrane za “hitnost u rešavanju” ističući kako se tako želi sprečiti veća šteta na objektu koji je u veoma lošem stanju. Navodi se i da se zgrada nalazi na atraktivnoj lokaciji, u strogom centru grada, ali da se godinama ne koristi i ne održava, te da je “u veoma lošem i zapuštenom stanju”. Odluka nagoveštava i suštinu kupovine Doma vojske – kao multifunkcionalna pogodna je za pozorišne predstave i druge priredbe, a višenacionalnoj Subotici, potreban je prostor koji će ugostiti lokalno i druga pozorišta, jer zgrada Narodnog pozorišta “neće biti završena u skorije vreme”. Potreba za zgradom, koja bi služila “za pozorišne i druge potrebe grada u oblasti kulture”, te za “druge potrebe grada, kao što je rad civilnih predstravnika koji je od značaja za lokalnu samoupravu” (šta god to značilo), povezuje se sa idejom koju je nesmotreno u javnost pre nekoliko meseci plasirao predsednik Skupštine Grada Ilija Maravić. U Domu vojske će, kako se šapuće po kuloarima na Trgu Slobode 1, po svoj prilici dom naći i fantomski gradski kulturni centar “Brana Crnčević”, čije je osnivanje odloženo posle burne reakcije “kulturnjaka” na Maravićev intervju Politici. Ponovo se šuška kako će Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo “Danilo Kiš” biti ugašena i da će multinacionalisti nekadašnji Sokolski dom (zgrada bioskopa Jadran u kojoj su i Dečije pozorište, Narodno pozorište i Fondacija) konačno vratiti “sokolima”.
Ideja o kupovini zgrade Doma vojska nije nova. Grad se i ranije interesovao za ovaj prostor, ali je vojska uporno odbijala ustupiti prostor na korišćenje, a gradu ispostavljala nerealno visoke iznose za otkup (kao i ovaj koji je na kraju prihvaćen). Nešto niža cena, ali za odumiruću Suboticu svakako previsoka, dogovorena je tokom posete ministra odbrane Subotici. Tada su se šef odborničke grupe Srpske napredne stranke Gojko Radić i gradonačelnih Jene Maglai direktno sa ministrom razgovarali o uslovima prodaje. Tada nam je ovaj dvojac objasnio da nam je vojska praktično učinila uslugu.
Cena gradonačelničkog mesta
Inače, vojska je u sličnim poslovima sa drugim gradovima nekretnine menjala za stanove, a pošto Subotica ne raspolaže stanovima, njeni su vlastodršci odlučili platiti Zlatno jagnje. Kako trgovci nekretninama tvrde, cene od 600 do 800 eura po kvadratnom metru, za nove stanove ili poslovne objekte, određene su u Poreskoj upravi, ali bi svi oni rado videli kupoprodajni ugovor zaključen po navedenim cenama. U realnosti, kako tvrde cene padaju i preko 30 posto. Po ceni koju će grad platiti za Dom vojske, mogu se kupiti hiljade kvadratnih metara stanova u Subotici.
Računica je ovde ipak jasna. Koalicija na vlasti održava se isključivo na interesima Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke. SVM se već, doduše tiho, odrekao ključnih pozicija u Gradskoj upravi, kako bi Jene Maglai ostao gradonačelnik. Tako se nedavno na čelu Sekretarijata za društvene delatnosti, našla bliska rođaka jednog od funkcionera ovdašnjih naprednjaka, iako je po prvobitnoj podeli plena, to mesto pripadalo SVM. Cena Doma vojske koju ćemo platiti u narednih pet godina, nije nikakva usluga vojske Subotici, već svojevrsni reket (država očigledno nema novca) koji moramo platiti da bi Jene Maglai ostao gradonačelnik. To, uverili smo se i ranije, Savezu vojvođanskih Mađara nema cenu. Zlatno jagnje, platićemo po principima iz Zlatnog teleta Iljfa i Petrova – bezin (novac) naš, a ideje njihove.
(Autonomija)