Pozorište nije, kako je to lepo Breht definisao, ogledalo koje reflektuje svet, već čekić koji ga oblikuje. Upravo su toga bili svesni i u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne zajednice, kada su po klasičnim principima političkog diktata (budimo realni, Savetom vlada SVM) na mesto direktora Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici, imenovali Atilu Andrašija. Tada su se članovi ansambla direktno usprotivili imenovanju čoveka, koji po njihovoj proceni, nije ponudio program u skladu sa umetničkim tendencijama ovog ansambla, ali je ceo slučaj pre šest meseci prošao kao bura u čaši vode. Kandidatkinja Petronela Kermeci, koja je i tada (a i sada) uživala jednoglasnu podršku ansambla, spletkama je uklonjena kao neozbiljna kandidatkinja. Njen je program omalovažen, iako niti javnost niti članovi ansambla nisu čak ni konsultovani kada je usvajana odluka.
Po klasičnom principu direktnog političkog diktata, novi se direktor upleo u spletke i zastrašivanja upornim raspitivanjem kome kada ističe ugovor, kako bi se uterivanjem straha u kosti, ućutkalo ono malo umetničke slobode koja još postoji. Hajci protiv ansambla se pridružio i jedini dnevni list na mađarskom jeziku Mađar so, objavivši nekoliko tekstova u maniru „Večernjih novosti“ iz devedesetih godina. Vrhunac je uvodnik, koji je suprotno svakom zdravonovinarskom razumu, prethodio saopštenju kojim su se umetnici pobunili zbog apsolutne degradacije Drame na mađarskom jeziku.
Zimska premijera koja se organizuje na kraju prvog dela sezone, bila je obično pozorišni događaj godine za koji se tražila karta više. Ove godine publika, koja čak i organizovano preko Facebook stranice Második nyilvánosság, podržava napore umetnika zaposlenih u Drami na mađarskom jeziku, nije podržala i koncept novog rukovodioca Drame, te je bojkotom jasno pokazala šta misli o novom umetničkom konceptu. Tako je za neke predstave organizovan prevoz iz okolnih sela i varošica, kako bi se popunila prazna mesta, a sala ne bi zvrjala prazna. Prema rečima jednog od redovnih posetilaca pozorišnih predstava, prvi put je ove godine svedočio i kašnjenju jedne premijere, jer se čekalo na „uvažene goste“ iz Budimpešte.
Članovi ansambla su u saopštenju jasno definisali zašto se bune protiv novog direktora Drame. Čak i da ne ulazimo u njegov upitni umetnički kredibilitet, izrazito desnu političku orijentaciju iskazanu u ranijim radovima, apsolutno pomanjkanje organizacionih sposobnosti bilo bi dovoljno da diskredituje prvog čoveka Drame na mađarskom jeziku. Andraši je, kako se navodi u saopštenju, dokazao da ne želi nikakav kontakt sa ansamblom, te da je posle uvodnog, održao samo jedan kratak sastanak i to na insistiranje ansambla. Glumci se stoga s pravom pitaju kako će prvi čovek da rukovodi, ako uopšte ne pokazuje interesovanje za glumce i saradnike? Takođe, članovi ansambla su dobijali informacije o repertoaru iz medija, koje često čak ni nisu odgovarale predstavama koje su kasnije postavljane. Takođe, glumcima nije obezbedjen prostor za probe, a obim rada je sveden na minimum. Čak se i stare predstave postavljaju retko, a sve veze i kontakti ansambla sa drugim pozorištima su prekinuti. Iako je Drama na mađarskom jeziku u Subotici bila uvek bar za klasu serioznija od onoga što su nudile njihove kolege Drame na srpskom jeziku, Andraši je za sve značajnije uloge dovodio glumce sa strane. Pobuna ansambla je stoga uzela maha, te su jasno definisani zahtevi njegovih članova. Osim smene Atile Andrašija i imenovanja Petronele Kermeci za direktoricu Drame na mađarskom jeziku subotičkog Narodnog pozorišta, ansambl zahteva i kompletan uvid u konkursnu dokumentaciju, kao i snimak sednice resornog odbora na kojoj je odlučeno koga će Nacionalni savet postaviti na mesto direktora. Zahteva se i da Ildiko Lovaš, članica Izvršnog odbora Mađarskog Nacionalnog Saveta (i bivša savetnica Nacionalnog saveta zadužena za kulturu), javno zauzme stav povodom ovog slučaja.
Glumci nisu marionete, a to su i dokazali otporom poslednjoj u nizu svinjarija kojima su multinacionalisti u Subotici odlučili ugroziti (ovoga puta) umetničku slobodu. Kada padne pozorište, pašće i ono malo drugih kulturnih insitucija, a projekat apsolutne dominacije najmoćnije političke stranke u madjarskoj nacionalnoj zajednici biće zaokružen. Firma Pastor & co će, posle informisanja i obrazovanja, i kulturu staviti pod svoju kontrolu.
Zbunjuje međutim, nesolidarnost članova ansambla na srpskom jeziku, koji se po principu „ćuti – nije reč o tebi“, uglavnom drže po strani. Kao da im iskustvo u medijima, obrazovnim i ustanovama kulture ne govori da je samo pitanje dana kada će i oni stići na red. Pozorište ipak nije cirkus, kakvima smo u poslednjih godinu dana bombardovani pod krinkom kulturnih projekata lokalne vlasti, jer u pozorištima sede glumci, intelektualci, dramaturzi, reditelji, čiji talenat postoji sve dok je, kako je to jedan američki glumac ruskog porekla lepo primetio, oslobođen političkog uticaja. A upravo je cirkus ono što im treba kako bi realizovali koncept – „hleba i igara“.

IZJAVA
Drama na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta- Narodnog kazališta – Népszínház Subotica je poslednjih dana i nedelja (opet) postao predmet  rasprave u široj javnosti. U tim narativama se ime ansambla neretko pominje u nedostojnom i neukusnom kontekstu, pri čemu one sadrže zamene teza, poluistine i izmišljotine.  Stoga smatramo, da nije samo naše pravo, već ujedno i naša moralna obaveza da obavestimo javno mnjenje o onome što se zapravo dešava u pozorištu i oko njega, šta je naše mišljenje, mišljenje samog ansambla o tome, šta želimo da postignemo, a šta da sprečimo. Toliko dugujemo – svojoj publici.
Atilu Andrašija je na predlog Odbora za kulturu Mađarskog Nacionalnog Saveta, upravnica Narodnog Pozorišta imenovala pre šest meseci. Iskustva stečena u tom razdoblju mogu da budu sažeta u sledećem:

• ukloni sa radnog mesta. Postavlja se pitanje: šta je dakle pravi cilj Andrašija (i onih koji su ga postavili), ako je za njega najvažnije da nađe način da se oslobodi onih koje ni ne poznaje?
• Mi, članovi ansambla preko medija saznajemo koji poslovi nas čekaju u pozorišnoj sezoni, baš kao i o sprovedenim izmenama  o planu rada za aktuelnu sezonu i o neretkim promenama istog. Postavlja se pitanje: ima li još igde na svetu primera za to, da  neko preko medija saznaje šta će mu biti radna obaveza na poslu ?
• Odmah po stupanju na dužnost otkazao je dotadašnji, uistinu neadekvatan prostor za probe, ali – uprkos čestim najavama u medijima do dana današnjeg – novi  nije obezbedio. Postavlja se (sasvim jednostavno) pitanje: gde bismo trebali raditi, održavati probe?
• Otkad je Atila Andraši preuzeo položaj umetničkog direktora,  Drama na mađarskom jeziku mesečno izvodi  draštično manji broj predstava, pa čak i predstave preuzete iz prošlogodišnje sezone stavlja na repertoar retko, iznimno.  To jest: pozorište vene i propada. Postavlja se pitanje: zbog čega? Koji je cilj ovakvom delovanju?
• Atila Andraši dosledno odbija da koristi izgrađene stručne veze mađarskog ansambla. Drugim rečima:   ukida sve postojeće stručne, institucionalne i ljudske veze. Postavlja se pitanje: zbog čega? Sa kojim ciljem?
• Za sve značajnije uloge angažuje spoljne saradnike. Postavlja se pitanje: zbog čega? Kakav se cilj s time želi postići?

Smatramo da nas gore navedene činjenice primoravaju  na izjavu: da u takvoj atmosferi i uz ovakve uslove nije moguće obavljanje kreativnog i umetničkog rada. Zbog svega ovoga, kao i zbog sadržaja njegovog konkursnog programa, Atilu Andrašija smatramo potpuno nepogodnom osobom  za umetničko rukovođenje  Drame na mađarskom jeziku ove ustanove od istaknutog nacionalnog značaja.
Zbog gore navedenih:

• Zahtevamo da Odbor za kulturu Mađarskog Nacionalnog Saveta objavi konkursne materijale (za položaj umetničkog direktora) , kao i tonski snimak i zapisnik sa sednice Odbora na kojoj je doneta odluka o predlaganju pomenutog. Princip javnosti i transparentnosti se, naime, s pravom može očekivati od institucije,  koja se između ostalog zavetovala i na informisanje  zajednice poverene njenoj brizi.
• I na kraju, zahtevamo: 1. Smenu umetničkog rukovodioca Atile Andrašija, 2. imenovanje Petronele Kermeci na tu funkciju, koja i dalje uživa jednoglasnu podršku ansambla.   da.

Atila Barat, Timea Biro, Rozalija Brešćanski Boroš, Arpad Černik, Hermina G.Erdelji, Tamaš Hajdu, Žuža Kalmar, Petronela Kermeci, Andor Kovač Nemeš, Geza Kučera ml., Zoltan Mezei, Ervin Palfi, Čila Pamer, Monika Pešic, Čaba Ralbovski, Nandor Silađi, Katalin Siracki, Atila Seke, Šarolta Seke, Natalija Vicei

(Autonomija)