Rastuća mogućnost povratka Donalda Trampa u Belu kuću ispunjava evropske lidere „stresom i anksioznošću“, velikim delom zbog sklonosti bivšeg predsednika SAD naglim i neočekivanim zaokretima u politici, izjavio je kosovski premijer Aljbin Kurti u intervjuu za portal Semafor (www.semafor.com).

Kurti je takođe ocenio da bi njegovi loši odnosi sa Ričardom Grenelom, koji je bio specijalni Trampov izaslanik za pregovore Kosova i Srbije, „mogli predstavljati izazov“, ako bi Grenel ponovo dobio visoku spoljnopolitičku poziciju ili poziciju u nacionalnoj bezbednosti u novoj Trampovoj administraciji .

Kurti je pozvao zapadne zemlje da olakšaju put Kosova ka pridruživanju NATO i Evropskoj uniji, ukazujući na povećanu potrošnju za odbranu koja iznosi dva odsto BDP-a, što je cilj koji je zapadni vojni savez postavio za svoje članice. „Zaslužujemo više“, rekao je.

Rizik od geopolitičke krize na Balkanu konstantno brine Zapad: Srbija i Kosovo koje je proglasilo nezavisnost 2008. konstantno su u zavadi, pri čemu Priština traži od Beograda da prizna Kosovo kao suverenu državu, dok Srbija tvrdi da Kosovo loše tretira svoju srpsku zajednicu, piše Semafor.

Kurti je rekao da dosad neviđena polarizacija u SAD sve više postaje pitanje za evropske lidere, koji moraju da se bore sa neizvesnošću koja okružuje američku politiku na isti način kao i američki političari: „Postoje određeni aspekti upravljanja i kreiranja politike, i javnog mnjenja sa kojim se SAD danas suočavaju po prvi put“, rekao je on.

Govoreći na marginama skupa u jednom istraživačkom centru za globalna pitanja u Londonu, Kurti je rekao da je malo verovatno da će se dugoročna podrška SAD Kosovu promeniti, ali da mogući „povratak predsednika Trampa… izaziva i određeni stres i anksioznost širom kontinenta, a ni na Kosovu nije drugačije“.

Problem, nastavio je, nije u tome što „može da se desi nešto loše“, već „strepnja od nečega nepoznatog“. „Jednostavno rečeno šta će oni [SAD] uraditi i kako će razmišljati, i kako određena hitnost može oteti čitav dnevni red, to je ono o čemu ljudi najviše brinu“, dodao je.

Kosovo je povećalo potrošnju na odbranu kako bi ispunilo cilj NATO o izdvajanju od dva odsto BDP, dodao je Kurti, uprkos tome što nije član bloka: evropske nacije koje troše ispod tog praga i ne preuzimaju dovoljno vojnog tereta bili su Trampov problem tokom njegovog mandata. „Dakle, možda nismo na vrhu [Trampove] liste. Prvo će se baviti nekim drugim zemljama“, rekao je kosovski lider uz smeh.

Kurti se takođe založio za povećanje angažovanja sa NATO i pridruživanje alijansi, ali tu ambiciju trenutno blokiraju četiri države članice, a Kosovu nedostaje i priznata državnost u UN, što je još jedna prepreka.

„Nemamo neposrednu pretnju kao Ukrajina ili kao Moldavija od Ruske Federacije, ali Kosovo, Bosna i Hercegovina, pa čak i Crna Gora, moram da kažem, nisu potpuno bezbedne„, rekao je Kurti.“Ne plašimo se, ali smo na oprezu. Našu budnost takođe mora podržati NATO“, dodao je.

Govoreći o ovomesečnoj poseti kineskog lidera Si Đinpinga Srbiji, Kurti je rekao da je, ako se porede Peking i Moskva, „Rusija destruktivnija… u smislu da Rusija želi da vidi uništenje demokratskog Zapada, a posebno SAD dok Kina, s druge strane, ne želi da uništi Zapad ili SAD, već da ih podeli“.

Kurtijevi komentari su izuzetni po iskrenosti i javno izražavaju ono što su mnogi evropski lideri, zvaničnici i diplomate govorili uglavnom u četiri oka: da drugi Trampov predsednički mandat predstavlja poseban rizik za Evropu, koja ima koristi od američkog bezbednosnog kišobrana i tokom decenija je izgradila međusobno povezanu trgovinu i ekonomske veze preko Atlantika, piše Semafor.

Portal dodaje da je Evropa takođe sve više zabrinuta za SAD u širem smislu. Čak i za vreme Džoa Bajdena, SAD su poslednjih meseci sporo dopremale preko potrebnu vojnu pomoć Ukrajini i postavile su protekcionističke mere koje su iako su uglavnom bile usmerene na Kinu isključile i evropske kompanije iz ključnih industrija.

Kurti izražava neograničenu podršku SAD: Na pitanje da li se Kosovo, kao i druge male zemlje, suočilo sa teškim izborom između SAD i Kine, jednostavno je odgovorio: „Ne moramo da biramo jer smo već napravili taj izbor, i nikada se nismo predomišljali“, prenosi Semafor.

Vašington, međutim, nije toliko zadovoljan njegovom vladom: Politiko je prošlog juna izvestio da i demokrate i republikanci smatraju Kurtija „tvrdoglavim, a ponekad i nepromišljenim“, da ga Bajdenova administracija krivi za nemire u oblastima sa srpskom većinom na severu Kosova dok je američki ambasador u Beogradu priznao da Vašington ima „neke veoma fundamentalne probleme sa njim“.

Grenel je, u međuvremenu, bio glasan Kurtijev kritičar, rekavši, još prošle nedelje da premijer „sputava Kosovo“.

Upitan kako bi se nosio sa Grenelom ako ponovo postane značajna ličnost, Kurti je odgovorio: „Da, kritikuje me iznova i iznova, ali ne smeta mi kritika… Ako ne nađemo zajednički jezik, ako se desi da se vrati na neku funkciju, onda bi možda trebalo da pokušam da se pobrinem da moj ministar spoljnih poslova radi taj posao“, rekao je ali i dodao da bi Grenel ili drugi kritičari njegovog vođstva u vladi „mogli biti izazov“.

(Beta/foto: Beta/AP)