Narodni poslanik Žarko Korać izjavio je FoNetu da Srbija u suštini nikada nije uspela da apsorbuje Kosovo sa svim ljudskim pravima. Ocenio je da zamrznuti konflikt na kome, kako kaže, insistira jedan broj političara i „očigledno Rusija“, predstavlja najgore rešenje za Srbiju, nazivajući to „bedom politike“.

„U Titovoj Jugoslaviji Kosovo je mnogo izgrađeno, i nije tačna albanska propaganda da su oni bili eksploatisani“, rekao je Korać u serijalu razgovora „Kosinus“, u kojima, odgovarajući na uvek istih sedam pitanja, svoje stavove o rešavanju kosovskog pitanja, iznose sagovornici FoNeta.

On, međutim, smatra da Srbija i pored toga nije postigla uspeh na Kosovu.

„Srbija nije uspela da privuče makar albanske intelektualce, ako ne već ceo narod“, objasnio je Korać.

Prema njegovoj oceni, za to je odgovoran i vrlo negativan odnos koji su Srbi „oduvek“ pokazivali prema Albancima. „Bilo je tu i rasizma, kod nas je reč ‘šiptar’ označavala zanimanje, neobrazovanog fizičkog radnika i to je nekom školovanom Albancu teško da prihvati“, ukazao je Korać.

Kako je predočio, „za razliku od Crnogoraca“, Srbi nemaju naročito izgrađenu tradiciju zajedničkog života sa Albancima.

Korać kaže da je pogrešno što Srbija sprečava Kosovo da uđe u UNESKO, jer tako umanjuje mogućnost zaštite svojih spomenika.

„To je teritorija koju je Srbija istorijski izgubila, a po mom mišljenju, ona u suštini i nije bila stvarni deo Srbije“, smatra Korać.

On upozorava da bi stanje zamrznutog konflikta sa Kosovom bilo najgore rešenje za Srbiju. „Na tome insistira jedan deo političara u Srbiji, i očigledno Rusija. To bih nazvao bedom politike“, rekao je Korać.

On se pita zašto je neko na vlasti i zašto se uopšte bavi politikom ako nema snage da reši najveći problem sa kojim se Srbija suočava.

Prema uverenju Koraća, korak ka kompromisnom rešenju bila je planirana Zajednica srpskih opština. „U Briselu je donekle dotaknut taj kompromis, ali je to, nažalost, ostalo potpuno prazno. Sigurno je da se Albanci neće odreći svoje nezavisnosti, i to je van kompromisa“, naglasio je Korać.

„Priča o razgraničenju – šarena laža“

On misli da je, na našu „žalost i sramotu“ i to što Beograd i Priština nemaju kapacitet da vode pregovore.

„Izvesno da će biti međunarodne konferencije. Postoje tri grupe aktera: Evropska unija, Sjedinjene Države i druge zemlje, kao što je Rusija“, naglasio je Korać.

Srbija će, prema njegovom predviđanju, sigurno insistirati da na konferenciji učestvuju zemlje koje nisu priznale Kosovo.

Za Koraća je priča o razgraničenju je „šarena laža“ koja nikada nije bila realna. Kako je podsetio, „politički lideri Albanaca koji su o tome pričali gadno su izgubili na nedavno održanim izborima na Kosovu“.

„Ni predstavnici Srbije nemaju nameru da se odriču dela svoje teritorije“, nedvosmislen je Korać.

Podsećajući da je Slobodan Milošević već organizovao referendum o Kosovu, on je procenio da novog referenduma o statusu Kosova neće biti.

„Ako ga i bude, formulacija pitanja će biti takva da će biti potpuno nejasno za šta ljudi glasaju“, rekao je Korać.

On kaže da je stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama „sve vreme u igri“, i naglašava da reči u politici imaju veliko simboličko značenje.

Prema Koraćevoj proceni, „Srbija bi tako išla ka takozvanom obavezujućem sporazumu, što je druga reč za faktičko priznanje“.

On misli da je pogrešno što Srbija sprečava Kosovo da uđe u UNESKO, jer tako umanjuje mogućnost zaštite svojih spomenika.

„Srbija se naročito protivi ulasku Kosova u Interpol, jer bi Kosovo moglo da izdaje poternice. Očigledno se mnogi u Srbiji se boje tih poternica“, zaključio je Korać.

(FoNet, Medija centar Beograd)