Zapadni Balkan je dvorište Evropske unije, stoga pristupanje regiona EU nije pitanje proširenja, već pre dovršetka – jedan je od zaključaka konferencije „Zapadni Balkan na putu ka EU: izazovi i mogućnosti za evropske integracije zapadnog Balkana“, koju je organizovalo Dansko društvo za spoljnu politiku, Savetodavna grupa za politiku Balkana u Evropi (BiEPAG) i Evropski fond za Balkan (EFB).

Tokom panela „Vladavina prava i zarobljene države: Da li EU ima ono što je potrebno?“ ocenjeno je da je vladavina zakona demokratsko a ne pitanje tehničke prirode, ali da bi trebalo da postoje bolji alati za bavljenje tim pitanjem pošto uslovljenost EU nije dovoljna.

Panelisti su istakli da su nedostaci vladavine prava glavna prepreka uspostavljanju pune demokratije na zapadnom Balkanu, uzrokujući eroziju poverenja u institucije i proces EU integracija.

S druge strane, kako je ocenjeno tokom drugog panela „Potražnja za demokratijom”, među aktivistima na Zapadnom Balkanu ima energije za stvaranje demokratskih promena, ali bi i Evropska unija trebalo da prozove nedemokratske prakse i usredsredi se na konkretna pitanja koja utiču na svakodnevni život građana.

Panelisti su dodali da postoji ogroman potencijal u jačanju pokreta civilnog društva u regionu i njihovoj saradnji, te izrazili nadu da će talas promena započet u Crnoj Gori stići i do drugih balkanskih zemalja.

Na trećem panelu “Danska perspektiva“ ukazano je da građani te zemlje, kao i građani EU, treba bolje da upoznaju Zapadni Balkan i uticaj pristupanja zemalja tog regiona na budućnost EU.

Iako su neki od panelista bili skeptični prema pridruživanju zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, složili su se da bi EU ipak trebalo da otvoriti vrata ovom regionu i u pregovorima o pridruživanju koristi alate koji će pomoći da taj region učini evropskim.

Florian Biber sa Univerziteta u Gracu i koordinator BiEPAG-a poručio je da je vladavina zakona od suštinske važnosti za proces pristupanja, dodajući da pristupanje znači učvršćivanje, institucionalizovanje i donošenje trajnih promena u društva.

„Potrebna je veća posvećenost EU“

Učesnici onlajn konferencije ocenili su danas i da je zbog izazova na polju vladavine prava na Zapadnom Balkanu došlo do smanjenja poverenja u institucije i evrointegracije.

Potpredsednik Vlade Severne Makedonije Nikola Dimitrov rekao je da postoji dosta argumenata zašto Zapadni Balkan treba da uđe u sastav EU.

„Međutim, borba za demokratiju i vladavinu prava pristupanjem ne prestaje“, rekao je on.

Jovana Marović iz mreže Politikon ocenila je da u praksi nema napretka u primeni nove metodologije za pristupanje EU i navela da je na Zapadnom Balkanu raširena korupcija najveći problem.

„Potrebna je veća posvećenost EU kako bi se stvorili specificni prioriteti za svaku državu Zapadnog Balkana kako bi se uklopila u okvire EU“, rekla je ona i dodala da je potrebno da se članice EU jasnije izjasne o proširenju jer se države ne trude kada nema pristupanja na vidiku.

Marko Kmezić iz Centra za studije jugoistočne Evrope je naveo da je vladavina prava jedan od glavnih uslova proširenja.

On je dodao da problem sa vladavinom prava imaju i neke države članice poput Poljske i Mađarske, a da države Zapadnog Balakna imaju dobre pravne okvire, ali da je problem u arbitrarnoj primeni zakona.

„Novi pristup EU poglavljima 23 i 24 oslanja se na sistem referentnih vrednosti i EU treba da razvije konkretna merila u oblasti vladavine prava“, rekao je on.

Tena Prelec sa Univerziteta u Oksxfordu je navela da inostrani mediji označavaju novopostavljenu srpsku vladu kao jednu od najravnopravnijih po polu, ali ističe da to ipak „nije vlada obrazovana po kriterijumu profesionalizma već odanosti režimu i Aleksandru Vučiću“.

Najnovija istraživanja, istakla je, pokazuju da je poverenje građana u bojkot izbora na Zapadnom Balkanu izuzetno nisko, a da poverenje u promene kroz izbore raste.

„To pokazuje da ljudi zaista veruju u promene“, rekla je ona.

(Autonomija/Danas)