Koliko stvarno košta struja? Nije samo potrošačima u Nemačkoj teško da steknu tačan uvid u pravu cenu. Posebne dažbine, porezi i subvencije utiču na cene, a proizvodnja električne energije uz to ugrožava životnu sredinu i ugrožava zdravlje, što naravno za sobom povlači nove troškove koji nisu sadržani u ceni električne energije, ali se plaćaju na nekom drugom mestu.
Istraživači na Fraunhofer institutu i Forumu ekološko-socijalne tržišne privrede ispitivali su i uporedili slučajne i posledične troškove koje plaća društvo. Energija vetra je u svetu najjeftinija. U proseku, kilovat-sat dobijen od vetra na obali ili selu košta sedam centi. Cena solarne energije takođe je niska. Nove solarne elektrane u centralnoj i južnoj Evropi trenutno proizvode struju u proseku po ceni od 14 centi po kilovat-satu, u Nemačkoj po 18 centi, u južnoj Evropi po 10 centi po kilovat-satu. Nasuprot tome, struja dobijena iz uglja, nafte i nuklearnih elektrana je skupa, posebno kada se uključe zdravstveni i ekloški troškovi koje su do sada plaćali građani.
U cenu se mora uračunati i zdravlje
Rezultati nove studije pokazuju da struja iz novih termoelektrana košta dvostruko više od struje koja se dobija od vetra i ima istu cenu kao struja koja se dobija iz solarnih panela. Prognoze pokazuju da bi do 2020. godine vetar i solarna energija, uz pomoć inovacija i smanjenja troškova, mogli da budu najjeftiniji oblici energije.
Visoki ekonomski troškovi u proizvodnje energije iz fosilnih izvora, prema proračunima naučnika, nastaju uglavnom zbog ugljen-dioksida i pratećih posledica globalnog zagrevanja. Nikolas Štern, bivši glavni ekonomista Svetske banke, u svom obimnom i veoma hvaljenom izveštaju iz 2006. godine, procenjuje da bi globalni troškovi do kraja ovog veka mogli da porastu na preko pet milijardi evra.
Ali i prašina iz fosilnih elektrana prouzrokuje nove troškove, uglavnom zbog respiratornih bolesti. Ako neko dete pati od respiratornih bolesti izazvanih finom prašinom, roditelji plaćaju posetu lekaru i lekove ili ih plaćaju društvo to jest zdravstveni sistem. Prema najnovijim proračunima, fosilna proizvodnja struje iz termoelektrana najštetnija je po okolinu. Trenutno, elektrane plaćaju samo mali deo troškova koji nastaju usled zagađenja.
Cenu energije dobijene iz nuklearnih elektrana veoma teško je odrediti. Ako je reč o obnovljenoj nuklearnoj elektrani onda bi, prema proračunu kalifornijske Komisije za energetiku, trebalo računati sa 20 centi po kilovat-satu. Nasuprot tome, struja iz starih nuklearnih elektrana u Nemačkoj dobija se po ceni od dva do tri centa po kilovat-satu.
STUPS: Bestijarijum