Kineski predsednik Si Đinping 20. marta je stigao u trodnevnu posetu Moskvi gde će se sastati sa Vladimirom Putinom. Kineska vlada nije iznela detalje o tome šta Si namerava da ostvari tokom posete Moskvi.

Peking pozvao Međunarodni krivični sud da izbegava dvostruke standarde

Kina je 20. marta Međunarodni krivični sud (MKS) pozvala da izbegava „dvostruke standarde“, u osvrtu na nalog za hapšenje koji je taj sud izdao protiv ruskog predsednika Vladimira Putina osumnjičenog za ratne zločine u Ukrajini.

MKS sa sedištem u Hagu u petak je izdao nalog za hapšenje Putina osumnjjičenog za počinjene ratne zločine zbog umešanosti u „ilegalne deportacije“ ukrajinske dece u okviru sukoba između Moskve i Kijeva.

Reakcija Pekinga objavljena je nekoliko sati pre početka posete kineskog predsednika Si Đinpinga Rusiji, prve u gotovo četiri godine, tokom koje će se Si sastati sa svojim ruskim kolegom Putinom.

„Međunarodni krivični sud treba da zauzme objektivan i nepristrasan stav, da poštuje imunitet od gonjenja šefova država u skladu sa međunarodnim pravom“, rekao je danas portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.

Međunarodni sud treba da „izbegne politizaciju i politiku dvostrukih standarda“, rekao je on novinarima u osvrtu na druge vojne intervencije posle kojih nisu izdati nalozi za hapšenje šefova država.

Portparola su novinari pitali povodom posete Si Đinpinga Rusiji, uprkos nalogu za hapšenje izdatom protiv ruskog predsednika Putina. ;“Dve strane… će pokazati pravi multilateralizam, promovisati demokratiju u međunarodnim odnosima, izgraditi multipolarni svet, popraviti svetsku vladavinu i doprineti razvoju i napretku sveta“, rekao je Vang Venbin.

„Kina će zadržati svoj objektivan i pravedan stav oko ukrajinske krize i odigrati konstruktivnu ulogu u promociji mirovnih pregovora“, dodao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Kako podseća Frans pres, Kina nije javno osudila rusku invaziju i kritikuje SAD zbog njihove isporuke oružja Ukrajini kao i NATO što nije uzeo u obzir rusku zabrinutost oko bezbednosti. Peking takođe poziva na dijalog, kao i na poštovanje teritorijalnog integriteta svih država, uključujući i Ukrajine.

Putin pohvalno o odnosima sa Kinom uoči Sijeve posete

Uoči njegovog dolaska, ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio je svoj odnos sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i naveo da odnosi Moskve i Pekinga nikada nisu bili jači.

U članku od 19. marta za The People’s Daily, zvanični list Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, Putin je pokušao da prikaže Rusiju i Kinu kao bliske saveznike ujedinjene protiv hegemonije SAD i širenja NATO-a, uključujući i azijsko-pacifički region.

U svom članku od 1.100 reči, Putin je pisao o ruskoj invaziji na Ukrajinu koja je dovela do smrti desetina hiljada ljudi, koristeći lažni narativ Kremlja da bi to nazvao domaćom „krizom“ koju je izazvao i podstakao NATO.

Rat će biti glavna tema razgovora između dva lidera tokom njihovog sastanka u Moskvi 20-22 marta. Putin je u svom članku zahvalio Siju na njegovom „uravnoteženom“ stavu o ratu i rekao da je otvoren da Kina igra ulogu u njegovom okončanju.

Sijeva poseta dolazi u ključnom trenutku za Putina, jer se međunarodna izolacija ruskog lidera intenzivira. Međunarodni krivični sud (MKS) je 17. marta izdao nalog za hapšenje Putina, optužujući ruskog predsednika da je odgovoran za nezakonitu deportaciju dece iz Ukrajine, što predstavlja ratni zločin.

„Rusko-kineski odnosi dostigli su najviši nivo u čitavoj svojoj istoriji i nastavljaju da jačaju“, navodi se u Putinovom članku. „Imamo velika očekivanja od predstojećih pregovora. Ne sumnjamo da će oni dati novi snažan zamah čitavom kompleksu bilateralne saradnje“, navodi.

Putin je pokušao da opravda svoj rat protiv Ukrajine po raznim osnovama, uključujući tvrdnju da je širenje NATO-a pretnja. U pokušaju da poveže njihove bezbednosne brige, Putin je upozorio da NATO predstavlja pretnju i Kini.

„Nemoguće je ne razumeti da NATO pokušava da svojim aktivnostima da globalni domet, u cilju prodora u azijsko-pacifički region“, navodi se u Putinovom članku.

Putin i Si su se sastali oko 40 puta u različitim svojstvima u proteklih 13 godina.

Putin je opisao rusko-kinesko partnerstvo kao jedno od jednakih, rekavši da nema „lidera i sledbenika“. Međutim, mnogi stručnjaci kažu da je Kina, druga po veličini svetska ekonomija i vojna sila koja brzo raste, jasno viši partner u tim odnosima.

Visoki status Kine u odnosima samo raste kako ruska ekonomija pati pod teretom zapadnih sankcija, produbljujući oslanjanje Kremlja na Peking za trgovinu, kažu stručnjaci. Kina je postala ključni tranzitni put za Rusiju za uvoz robe koju je Zapad zabranio. Ekonomske veze, uključujući izvoz ruskih energenata u Kinu, biće još jedna ključna tema razgovora.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Beta-AP)