Skip to main content

Kineski mediji uglavnom usklađuju informacije sa Kremljom

Planeta 15. apr 2022.
2 min čitanja

"Bilo je cenzure diskusija u vezi sa Ukrajinom na društvenm medijima"

Kina nastoji da se pozicionira kao neutralna u vezi rata u Ukrajini ali nova analiza ukazuje na značajno usklađivanje sa Kremljom u porukama koje dele državni mediji u zemlji. Kako su ocenili u Spoljnopolitikoj službi EU (EEAS), Kina u mnogim slučajevima pojačava ruske dezinformacije.

Kineski državni mediji često ponavljaju dominantnu retoriku Kremlja o ratu, uključujući poricanje zločina i pripisivanje krivice za sukob NATO i SAD, naveo je EUvsDisinfo, projekat za analizu dezinformacija koji vodi EEAS.

Kina je nastojala da se pozicionira kao donekle neutralna i kao potencijalni posrednik u sukobu, ali je odbila da osudi ruske akcije ili da podrži međunarodne sankcije.

Analitičarka Merkator instituta za kineske studije (MERICS) Katja Drinhausen rekla je za EURACTIV da je za poruke Kine o ratu od početka karakteristično blisko usklađivanje sa ruskim medijima.

“Pitanje je da li je to samo oportunističko ponašanje ili spada u neku vrstu definisanih obrazaca saradnje”, rekla je Drinhausen.

EUvsDisinfo kaže da je Kina nastojala da zadrži neutralnu ulogu dok se uzdržavala od osude ruskih akcija i usklađivala sa narativom koji taj pojekat EU opisuje kao “pozajmljen iz priručnika Kremlja”.

Među najistaknutijim narativima je onaj da su antikinesko i antirusko raspoloženje NATO i SAD gurnuli Rusiju u sukob. Među ostalima su i teorije zavere o vojnim bio-laboratorijama koje vode SAD i ponavljanje opravdanja Kremlja da je do invazije došlo zbog “denacifikacije” Ukrajine.

Zajedničkim narativima o ratu poslednjih nedelja doprinose veze kineskih i ruskih državnih medija od ranije, uključujući sporazume o deljenju sadržaja koji važe nekoliko godina.

Malo pre invazije domaće medijske organizacije u Kini instruisane su da objavljuju materijal samo izabranih zvaničnih medija koji imaju te ugovore o deljenju sadržaja. Takođe je bilo cenzure diskusija u vezi sa Ukrajinom na društvenm medijima.

“Kineski državni mediji prilično su kopirali sadržaje ruskih medija”, rekla je Drinhausen dodajući da ponekad ima i veoma kratkih navoda ili pregleda koje su dali predstavnici EU ili SAD ili onoga što su rekli Zelenski ili ukrajinska vlada ali da veliku većinu (90%) čine saopštenja ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Mnogi državni kineski mediji takođe se uzdržavaju da koriste termine poput “invazije” u svojim izveštajima, naveo je EUvsDisinfo i dodao da uglavnom biraju ili da ne izveštavaju, ili da objave demante Kremlja o događajima poput masakra u Buči.

Međutim, postoje i neke razlike između ruskog i kineskog izveštavanja o ratu. EUvsDisinfo navodi da su neki kineski mediji izveštavali o ruskim gubicima i kineskoj humanitarnoj pomoći civilima u Ukrajini.

Takođe se strategija kineskih medija razlikuje u zavisnosti od ciljane publike. U Evropi, rekla je Drinhausen, kineski mediji nisu toliko skloni dezinformacijama, mada i dalje predstavljaju narativ blisko usklađen sa ruskim pozicijama.

Ipak, i u Kini i u svetu, dodala je ona, u izveštavanju postoji mnogo veće slaganje sa Kremljom i mnogo češće objavljivanje dezinformacija.

Navodi se i da je kineska cenzura sadržaja o ratu ograničena, jer to, kaže Drinhausen, nije najviši prioritet poput Hongkonga ili Sinđianga. Umesto cenzure, fokus je često usmeren na glasove zvaničnika “visokog profila” o Ukrajini u i van Kine, rekla je ona.

Drinhausen kaže da je uočljivo da Kina još nije prestala da se usklađuje sa ruskim medijima i da nastavlja da daje “snažan glas” stavu Kremlja.

“Pitanje je da li će biti zaokreta ili će Kina nastaviti da igra svoju igru usklađenu sa Rusijom na domaćem terenu pokušavajući da unutar Evrope održi izgled navodne neutralnosti i retoričke fleksibilnosti”, rekla je Drinhausen.

(Beta, foto: Beta/AP)