Portal „RT Balkan“ na srpskom jeziku, ruske državne televizije Russia Today (Rusija Danas), našao se 23. juna na meti jedanaestog paketa sankcija Evropske unije(EU).

Vlada Srbije i nadležno Ministarstvo informisanja u Srbiji nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome, niti se javno oglašavali u vezi sa ovom temom.

Poslovanje RT-a u Srbiji u više navrata je bilo u žiži interesovanja javnosti budući da je emitovanje Russia Today u EU sankcionisano od marta 2022.

Uprkos pozivima iz EU, Srbija je dozvolila rad ovog medija pod kontrolom Kremlja koji se finansira iz državnog budžeta Rusije, a prethodno je televizijski kanal RT pokušao da preko Srbije dospe do TV gledalaca u Nemačkoj.

Odnos Srbije prema RT-u proizilazi iz spoljne politike Srbije koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu uprkos tome što je kandidat za članstvo u EU. Srbija održava prijateljske veze sa Rusijom na čiju podršku računa u pregovorima o Kosovu čiju nezavisnost ne priznaje.

Šta se navodi u odluci EU?

Savet EU zabranio je emitovanje pet medija, među kojima je RT Balkan, sa ciljem sprečavanja medijske kampanje Rusije „u cilju jačanja njene strategije destabilizacije susednih zemalja – EU i njenih država članica“, navodi se u saopštenju Saveta EU od 23. juna.

„Ovi mediji su pod stalnom direktnom ili indirektnom kontrolom rukovodstva Ruske Federacije i rukovodstvo Rusije ih koristi za svoje propagandne akcije usmerene na civilno društvo u EU i susednim zemljama ozbiljno iskrivljujući i manipulišući činjenicama“, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se ističe i da je ova vrsta propagande ranije bila usmerena, između ostalog, na evropske političke partije, posebno tokom izbornih perioda, civilno društvo, ruske etničke manjine, rodne manjine i funkcionisanje demokratskih institucija u EU.

Navodi se i da mere EU neće sprečiti te medije i njihovo osoblje da u EU obavljaju druge aktivnosti kao što su istraživanja i intervjui.

Šta znače ove sankcije?

Ranije sankcije ruskim državnim medijima „Russia Today“ i „Sputnjik“ u Evropskoj uniji obuhvataju sva sredstva za prenos i distribuciju – kablovsku i satelitsku televiziju, televiziju preko interneta (IPTV), njihove internet stranice, aplikacije i naloge na društvenim mrežama.

Nalozi ovih medija na društvenim mrežama – Tviteru, Fejsbuku, Jutjubu blokirani su u EU.

Uprkos ovim sankcijama, „RT Balkan“ počeo je emitovanje onlajn sadržaja na srpskom jeziku u novembru 2022, osam meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu.

U medijima su tada objavljeni i nezvanični planovi da će se RT proširiti na televiziju do 2024. godine.

Kako je RSE ranije pisao, tri meseca nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, u maju 2022. u Agenciji za privredne registre Srbije registrovana je firma Balkans Media doo sa sedištem u Beogradu. Vlasnik je organizacija TV Novosti iz Rusije.

Rade Veljanovski, profesor na katedri za novinarstvo na beogradskom Fakultetu političkih nauka, kaže da je ta sankcija velika opomena i Srbiji i njenom regulatornom sistemu. On smatra da je to nedvosmislena primedba Srbiji da takve stvari Evropa neće tolerisati.

„Teško je sankcionisati tu vrstu medija koji se na taj način distribuira (veb portal). To je opomena zemljama koje omogućavaju njemu (mediju) da šalje informacije i da ih distribuira da one treba da prihvate tu sankciju i da onemoguće dalju distribuciju tih informacija“, kaže Veljanovski.

Do kraja rada na ovom članku RSE nije dobio komentar od „RT Balkan“ u vezi sa najavljenim sankcijama.

Srbija je i ranije dobijala kritike iz EU zbog širenja kanala RT u Srbiji.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je, povodom otvaranja redakcije RT-a u Srbiji u novembru, na Tviteru napisao da je pokretanje Russia Today u Srbiji u suprotnosti sa evropskom spoljnom politikom.

„Videti kako se ruska propaganda vraća na velika vrata u Srbiju kroz pokretanje Russia Today koje je u suprotnosti sa obavezom Srbije da radi na usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom“, ocenio je on tada.

Srbija kao „odskočna daska“ za RT

Marko Milosavljević, profesor novinarstva na Univerzitetu u Ljubljani u Sloveniji, smatra da je samo otvaranje RT-a u Srbiji u vreme invazije predstavljalo provokaciju prema zemljama EU.

„To je bilo pokazivanje Evropskoj uniji i SAD-u da, uprkos ponekim zvaničnim prozapadnim stajalištima, srpska politika igra nesuptilno duplu igru„, kaže on.

Rade Veljanovski, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, takođe smatra da interes RT-a nije u Srbiji, već da je Srbija „odskočna daska“ da RT dođe do publike u Evropi.

Ipak, on smatra da sankcije neće zaustaviti rad RT-a u Srbiji.

„To finansira Rusija, a Srbija dopušta i niko ne može da dopre do onih koji su u Rusiji pokrenuli taj medij, niti do onih koji u Srbiji to omogućavaju“, navodi on.

RSE nije dobio odgovor „RT Balkan“ da li će ova odluka EU i kako uticati na planove RT-a u Srbiji.

Brisel je, inače, u maju predložio kaznene mere trećim zemljama koje svesno zaobilaze sankcije EU.

Tim povodom specijalni izaslanik za sprovođenje evropskih sankcija Dejvid O’Saliven (David O’Sullivan) je sa vlastima Srbije u maju razgovarao „o konkretnim koracima“ kako izbeći zaobilaženje sankcija protiv Rusije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon tog sastanka u maju da Srbija „neće ostaviti prostora da bude korišćena za nezakonite radnje, koje bi trećim zemljama omogućile izbegavanje režima restriktivnih mera EU“.

Taj stav je tada ponovila i premijerka Srbije Ana Brnabić navodeći da Srbija neće biti platforma za zaobilaženje sankcija.

Slučaj nemačkog RT-a u Srbiji

Ipak, RT je u decembru 2021. pokušao da preko Srbije zaobiđe regulativu EU.

TV kanalu „RT DE“, RT na nemačkom jeziku, je 6. decembra srpski regulator Regulatorno telo za elektronske medije (REM) izdao dozvolu za satelitski prenos programa.

„RT DE“ je na taj način hteo da zaobiđe nemačke propise koji zabranjuju emitovanje kanalima u stranom državnom vlasništvu u koje spada i RT, kao medij koji finansira Kremlj, i dopre do gledalaca u Nemačkoj.

Državna institucija Nemačke za medije (MABB) od RT auf Deutsch (RT DE) zatražila je tada objašnjenje zbog čega program za nemačko tržište emituje na osnovu dozvole iz Srbije.

Iz Nemačke je u februaru stigla zvanična zabrana kanala RT na nemačkom jeziku, a Rusija je odgovorila zabranom medija Dojče vele (Deutche Welle) u Rusiji.

Dozvola u Srbiji izdata kanalu RT DE još je na snazi – do 6. decembra 2029. godine.

Ruski državni mediji u Srbiji

Osim RT-a u Srbiji, medijska kuća „Sputnjik“ ima svoje dopisništvo u Beogradu i sajt sa radijskim programom i vestima na srpskom jeziku.

„Sputnjik“ funkcioniše u okviru međunarodne informativne agencije „Rosija Sevodnja“ (Rusija danas) koju finansiraju ruske vlasti.

Ovaj medij je takođe pod evropskim sankcijama zbog širenja ruske propagande.

„Sputnjik“ je konkurisao za radijsku frekvenciju na teritoriji grada Beograda, ali joj REM nije dodelio odlukom iz decembra 2022.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Iva Gajić/RFE)