Vlada Srbije se očito trudi da privuče strane investitore i to joj u poslednje vreme izgleda ne ide toliko rđavo, ali više je nego očigledno da tu Vojvodina ostaje kratkih rukava, da je stranci zaobilaze u velikom luku i da nije reč samo o ekonomskom interesu već i o političkoj igri. Što je najgore, nije da stranci neće u ravnicu, obično se baš u nju zapute, ali čim ih Beograd pozove i kaže dve-tri – od ulaganja u Vojvodini dižu ruke. Elem, investicije ili deo značajnih investicija permanetno se preusmeravaju južnije.
– U proteklih godinu i po dana imali smo nekoliko velikih investitora koji su bili zaintresovani za lokacije u Vojvodini, ali su odustali nakon razgovora u nadležnim ministarstvima u Beogradu. Bilo je u nekim momentima, po nekim trvrdnjama, čak uslovljeno da će dobiti državne subvencije pod uslovom da implementiraju svoje investicione poduhvate u nekim drugim delovima zemlje – kaže za “Autonomiju” potpredesednik Vlade Vojvodine Ištvan Pastor. Ne želeći da ih imenuje, on veli da je reč o nekolicini stranih ozbiljnih investitora koji su došli najpre u Vojvodinu kako bi u njoj ulagali, ali su nakon tih razgovora preusmerili svoje interesovanje u opštine u centralnoj Srbiji.
– Zapravo, ništa se tu novo ne dešava. Radi se o prelivanju stvorenog društvenog dohotka mimo onoga što se može smatrati nekom vrstom solidarnosti ili ravnomernosti u razvoju. To je priča vezana za budžet, za Nacionalni investicioni plan, sve u svemu, dobro poznata priča. Odnosno, to je posledica svega što se dešavalo oko NIP-a i samim tim odlukama su stvorene pretpostavke za sve ono što se sada događa u smislu njihovog sprovođenja. Praktično, deo nacionalnog dohotka koji je stvoren ovde odlazi u druge delove zemlje i dolazimo u situaciju da se stvari izravnavaju na štetu Vojvodine, odnosno mogućnosti njenog bržeg razvoja – upozorava Pastor.
U poslednjih par meseci južnije od Dunava slilo se nekoliko važnih investicija. Država, to jest Ministarstvo ekonomije, odrešilo je kesu i ponudilo strancima izdašne subvencije. Došla je korejska “Jura”, kupivši najpre “Zastavu elektro” u Rači. Za propalu firmu, kojom je gazdovao suprug predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić Dejanović, teško da bi korejska kompanija dala tri miliona evra da nije od Srbije dobila jake podsticaje.
Elem, Korejci će investirati ukupno oko osam miliona evra, a od države će dobiti oko 4,5 miliona. Jer, kao stimulacija, “Juri” će biti isplaćeno po 4.500 evra za svakog od hiljadu radnika koje ta firma treba da zaposli u narednih godinu dana. Nije ni čudo što se Korejcima u Srbiji svidelo pa su odlučili da grade i novu fabriku za proizvodnju elektroinstalacija za automobilsku industriju u Nišu, u kojoj će zaposliti još hiljadu i po radnika. Kada završe taj posao “biće dobri” još 7,5 miliona evra. Naime, preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza iz Srbije SIEPA dobiće 5.000 evra po svakom novom zaposlenom, a zemljište će dobiti besplatno od Grada.
SIEPA je, pomenimo, prema programu za privlačenje direktnih stranih investicija, za one koji ulažu u privredni sektor obezbedila 2.000 do 5.000 evra po zaposlenom, odnosno od 4.000 do 10.000 evra po radnom mestu za takozvana područja od posebnog interesa, a to su Zaječar, Niš, Kraljevo i Novi Pazar. Prema ovom programu, za investicije u auto, elektronsku i industriju informacionih tehnologija na tom, posebnom području, strane firme dobijaju od 5.000 do 10.000 evra po radnom mestu, a na 2.000 do 10.000 mogu da računaju oni koji investiraju u usluge.
U ovoj priči nije loše prošao ni Svilajnac. U taj je grad baš stigla multinacionalna kompanija “Panasonik”. Gradiće novu fabriku, a kako reče ministar ekonomije Mlađan Dinkić, kada je dočekao predstavnike ovog giganta, na osnovu svih dosadašnjih ugovora koje su Vlada Srbije i opština Svilajnac zaključile sa investitorima, u ovoj industrijskoj zoni, uskoro raditi 1.000 ljudi.
Dinkić je nedavno u Loznici sa vlasnikom italijanske tekstilne kompanije “Golden lejdi“ potpisao Memorandum o razumevanju o izgradnji još jedne nove fabrike, treće po redu u Srbiji. Ocenivši da je buduća investicija kompanije “Golden lejdi“ značajna za Loznicu i za Srbiju, ministar je najavio da će Vlada Srbije toj firmi “dati mnogo veće podsticaje“ budući da ih je ona i te kako zaslužila kao jedan od prvorazrednih investitora.
Priča o ovoj vrsti državnih subvencija nije naišla na odobravanje dobrog dela stručne javnosti. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da je jedan od ključnih problema i to što se subvencijama dodatno povećava javna potrošnja.
– Mi smo jedina zemlja koja ne oslobađa poreza nekog početnika u poslovanju. Kod nas se više brine o tome da se predstavi da vlast može da razvija privredu, a bilo bi mnogo bolje da se stvore lagani uslovi da oni koji žele sami ulažu u svoj posao. Bilo bi mnogo bolje davati druge vrste povlastica, a ne čisti novac u gotovini onima koji ulažu. Jer ako nekome ko se pojavi kao investitor koji ulaže pola miliona evra damo subvenciju i firma popadne mi nismo uradili ništa – veli Kovačević.
Recimo i da praksa privlačenja investitora postoji i u drugim državama, ali je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj se novac daje direktno iz budžeta. I verovatno jedina u kojoj se na ovaj način novci odlivaju iz jednog regiona i ulivaju u druge. Sve pod plaštom jednakog regionalnog razvoja, a Vojvodina će i na ovaj način biti skrajnuta. A da su joj potrebne i investicije i nova radna mesta, veli i najnovija zvanična statistika – poslednje merenje pokazalo je da je stopa nezaposlenosti od 20,9 odsto najviša baš u Vojvodini. U centralnoj Srbiji je 20,6, a u Beogradu 14 odsto.

Ljubica Blitva-Trošić