Pertusis ili veliki kašalj je visoko zarazna bolest respiratornog trakta koja spada u najopasnije i najrasprostranjenije oboljenje za koje postoji vakcina.

Od velikog kašlja obolevaju ljudi svih uzrasta, a najteže forme bolesti sa značajnim mortalitetom javljaju se kod novorođenčadi i beba uzrasta do šest meseci.

U Srbiji dugo nismo imali ovoliko slučajeva obolelih od velikog kašlja, a razlog za takvu epidemiju stručnjaci pronalaze u smanjenom obuhvatu vakcinisane dece jer su oboleli uglavnom nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisani.

Ono o čemu se ne govori je podatak da je revakcinacija vakcinom protiv velikog kašlja pred polazak u školu obavezna po zvaničnom kalendaru još od 2020. godine, a da je ova vakcina u domovima zdravlja dostupna svoj deci tek od pre nešto više od godinu dana. To znači da ukoliko imate dete koje je krenulo u školu pre nego što je vakcina stigla u domove zdravlja, vaše dete nije potpuno vakcinisano i zaštićeno od velikog kašlja uprkos tome što ste sve vakcine redovno primali.

Izuzetak su oni roditelji koji su imali tu sreću da ih pedijatar upozna sa tim da se ova vakcina u to vreme mogla kupiti uz objašnjenje o tome zašto je važno da se dete dodatno zaštiti od velikog kašlja.

U praksi to je značilo da se vakcina protiv pertusisa dobijala na zahtev roditelja što dalje otvara pitanje šta je sa decom koja nisu primila ovu vakcinu iako je ona i tada bila propisana kao obavezna.

Zašto je važna revakcina protiv velikog kašlja pred polazak u školu?

I pored široko zastupljene vakcinacije tokom više desetina godina veliki kašalj i dalje predstavlja veliki zdravstveni problem u svetu.

Za imunizaciju i zaštitu od ove bolesti većina zemalja koristi nove acelularne vakcine koje su se pokazale efikasne sa manje neželjenih reakcija u odnosu na celularne. Ove vakcine sa druge strane imaju ograničenu dužinu trajanja imuniteta, zaštita traje kraće u odnosu na vakcine koje su se ranije primenjivale. Nove acelularne vakcine se i u Srbiji primenjuju od 2015.godine. Protektivni imunitet dece koja su primila vakcinu protiv velikog kašlja 2015.godine ili kasnije traje oko pet godina, odnosno između 4 i 7 godina. Imunitet stečen celularnom vakcinom kaja se davala deci pre 2015.godine traje u proseku od 5 do 12 godina.

S obzirom na ograničenu dužinu trajanja imuniteta stečenog vakcinacijom, neophodno je da se deca vakcinišu dodatnom „booster“ dozom pred polazak u školu čime je moguće u značajnoj meri sprečiti pojavu i posledice velikog kašlja, posebno kod najosetljivijeg dela populacije, odnosno male dece.

Najčešći izvor infekcije su starija vakcinisana deca koja su zaštićena i kod kojih bolest i ako se javi – javi se u blažem obliku, nekad čak i bez ikakvih simptoma pa bolest ostaje neprepoznata.

Zbog toga te osobe predstavljaju glavni izvor infekcije za osetljivu neimunizovanu decu sa kojom dolaze u kontakt. I pored široko zastupljene vakcinacije tokom više desetina godina i značajno manjeg broja slučajeva pertusisa, ova bolest je i danas veoma prisutna širom sveta i predstavlja jedan od najčešćih uzročnika smrti među bolestima za koje postoje vakcine. U 2018. godini je u svetu prijavljeno preko 151.074 slučajeva ove bolesti, ali s obzirom na veliki broj neprepoznatih i/ili neprijavljenih slučajeva, procenjuje se da je broj obolelih daleko veći. Procenjeno je da je 2014. godine u svetu čak 24,1 milion ljudi bilo inficirano sa B. pertussis i da je skoro 160.700 dece mlađe od 5 godina umrlo od pertusisa.

Najugroženiji su najmlađi i nevakcinisani

Od početka godine završno sa prvom nedeljom decembra u Srbiji je registrovano 458 slučajeva velikog kašlja, a procenjuje se da je stvaran broj i veći jer se kod određenog broja ljudi javljaju blagi siptomi poput obične prehlade. Najugroženije su bebe i deca koja nisu vakcinisana. U slučaju da porodica ima starije dete i bebu, starije dete može bez ikakvih simptoma da zarazi tek rođenu bebu. Šansa da se ovako nešto desi je daleko manja ukoliko su svi ukućani vakcinisani protiv velikog kašlja.

Kod odojčadi i dece, inkubacija pertusisa traje 7–10 dana (najviše do 3 nedelje). Bolest obično traje 6 do 10 nedelja (nekada i do 12 nedelja, pa se u Kini naziva i “stodnevni kašalj”) i ima tri faze: kataralnu, paroksizmalnu i fazu rekovalescencije.

U prvoj kataralnoj fazi bolesti siptomi se ne razlikuju značajno od simptoma prehlade – kijanje, suzenje očiju i kašljanje. Tokom ovog perioda oboleli su najinfektivniji kao i dve nedelje nakon početka kašlja.

Druga paroksizmalna faza traje 3 – 6 nedelja, kašalj se pojačava i postaje sve učestaliji. Kašalj neretko prati zacenjivanje. Tokom jednog izdisaja nastaju ponovljeni napadi nekoliko brzih uzastopnih iskašljaja, posle kojih dolazi do karakterističnog zvuka borbe za vazduh (zvuk podseća na njakanje magarca – otuda naziv magareći kašalj).

Treća faza rekovalescencije traje još dve do tri nedelje ali može trajati i do tri meseca. Kašalj postaje manje paroksizalni i postepeno nestaje.

Klinička slika kod adolescenata i odraslih slična je kao kod dece. Kod 50% adolescenata kašalj traje i preko 9 nedelja, a napadi kašlja kod većine adolescenata traju duže od 3 nedelje. Kod 65% adolescenata javlja se povraćanje nakon kašlja i oni u proseku imaju 14 dana poremećenog spavanja.

Kako prepoznati simptome i lečiti veliki kašalj?

Efikasno lečenje se zasniva na brzoj i preciznoj dijagnozi koja se postavlja na osnovu kliničke slike, podataka o kontaktu sa obolelom osobom, PCR testa i na osnovu nivoa antitela u krvi (IgG, IgM i IgA).

U krvnoj slici je prisutna leukocitoza, sa dominantnom limfocitozom. Dete obično nema povišenu telesnu temperaturu,

Ukoliko pacijent kašlje kraće od 14 dana, za dijagnozu se koristi kultura nazofaringealnog brisa i PCR tehnika. Standardni brisevi grla i nosa su obično negativni. Kada je kašalj prisutan više od 14 dana, kultura će ostati negativna i tada se koristi samo PCR tehnika, a posle 21 dana mogu da se urade i serološki testovi kojima se mere nivoi antitela IgM, IgA, IgG ili PCR tehnika.

Kašalj, koji je najkarakterističniji simptom pertussisa, obično ne reaguje na terapiju lekovima protiv kašlja. Kod starije dece se u lečenju obično uvode i antibiotici koji nemaju uticaj na trajanje i težinu bolesti, posebno ako se sa terapijom ne krene na vrema, ali skraćuju infektivnost. Kod 50% dece mlađe od godinu dana bolest zahteva bolnički tretman. Kod sve dece sa teškim stanjem bolesti preporučuje se izolacija i hospitalizacija.

Kako zaštititi decu od velikog kašlja?

Jedini način da se zaštitimo od velikog kašlja je vakcinacija, sveobuhvatna i dosledna. Roditelji koji su se suočili sa velikim kašljem kod svog deteta sigurno nemaju dilemu oko vakcine ali je važno da konačno razumemo svi značaj prevencije i važnost kolektivne imunizacije.

Danas u Srbiji imamo besplatnu i dostupnu četvorovalentnu vakcinu koja pored pertussis štiti i od difterije, tetanusa i poliomijelitisa. Ova vakcina ne samo da štiti vaše dete, već sprečava izbijanje ozbiljnih epidemija u školama koje dalje ugrožavaju zdravlje kako obolele dece tako i novorođenih beba, te svih onih koji iz bilo kog razloga nisu mogli da prime vakcinu.

Prema važećem kalendaru vakcinacije deca se od velikog kašlja štite kombinovanom petovalentnom vakcinom protiv difterije, Haemophilus influenzae tip b (konjugovana, adsorbovana), pertusisa (acelularna), poliomijelitisa (inaktivisana) i tetanusa na ranom uzrastu u tri doze sa navršenih dva meseca, tri i šest meseci života. Prva revakcina se daje sa navršenih 18 meseci života, a druga pred polazak u školu.

Ukoliko niste sigurni u to da li je vaše dete dobilo sve potrebne doze zaštite od velikog kašlja, razgovarajte o tome sa svojim pedijatrom.

Autorka je mast. psiholog, članica je Upravnog odbora NDNV.

(Autonomija, foto: Pixabay)