Specijalna izvestiteljka UN za zaštitu i unapređenje slobode mišljenja i izražavanja Ajrin Kan izjavila je u Beogradu da je javni diskurs u Srbiji toksičan, a glavnu ulogu u širenju govora mržnje imaju tabloidni mediji.

Ona je pozvala srpske vlasti da „osiguraju da će REM biti nezavistan, efikasan i odgovoran“ i da će ispuniti svoju ulogu regulatora u skladu sa ustavom i zakonima Srbije, ali i međunarodnim standardima.

N1: Ovde ste na zahtev Vlade Srbije. Analizirali ste slobodu izražavanja. Razgovarali ste sa širokom lepezom zvaničnika na najvišem nivou… Sa kakvim zaključcima odlazite iz naše zemlje?

„Ključni zaključak sa kojim odlazim je taj da u Srbiji postoji jaka ustavna zaštita slobode govora. Vaši zakoni su dobri, unapređuju se, ima dosta predloga za poboljšanje. Ipak, moja najveća briga je jaz koji postoji između zakona na papiru i onoga što se, zapravo, dešava u realnosti“, rekla je.

N1: Na konferenciji ste naveli da su zakoni u Srbiji jasni, ali da postoji jaz između onoga što piše na papiru i onoga što se u praksi radi. Ko krši zakone u Srbiji?

„Pre svega, bez obzira na postojanje zakona o zabrani diskriminacije i govora mržnje, bez obzira na zaštitu koju novinari imaju, u praksi vidimo da postoji jedan toksični diskurs u javnosti. Beležimo puno napada i pretnji novinarima, kao i njihove diskreditacije. Vidimo da, takođe, ima puno govora mržnje koja je usmerena ka ugroženim grupama, poput LGBTIQ zajednice, ali i pojedinim etničkim grupama. Tu vidimo kršenje zakona na delu. Deo toga dešava se i u parlamentu, ali i van njega. To vide i tabloidi, koji onda samo pojačaju napade. Tako da su i tabloidi odgovorni za kampanje u kojima se ljudi klevetaju, ali i za širenje lažnih, osetljivih informacija o pojedinim ljudima. Zaključila bih rečima da su za takvo stanje najodgovorniji političari i pojedini mediji“, rekla je ona.

N1: Takvo stanje u Srbiji traje decenijama. Mi očigledno ne znamo kako da premostimo taj jaz. Kako se to rešava u praksi?

„Vlada sada pokušava da predstavi nove zakone koje su u skladu sa regulativama EU, ali mora da radi prevashodno na osnaživanju institucija. EU neće tražiti od Srbije da se zakoni jednostavno – samo usvoje, već da se u realnosti i implementiraju. Nadam se da će to podstaći Vladu da nadgleda institucije koje treba da rukovode procesom implementacije. Pomenula sam medije. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne radi svoj posao. Oni moraju da se postaraju da postoji medijski pluralizam, da se prikažu svi uglovi i stavovi, da su mediji sami po sebi profesionalni i da rade etički. To sada nije slučaj. Institucije su te koje moraju da budu osnažene, nezavisne, odgovorne i efikasne“, kaže ona.

N1: Poseban akcenat imali ste na rad REM-a. Da li ste toliku pažnju toj temi posvetili i u razgovorima sa našim zvaničnicima? Šta su Vam oni rekli?

„Sastala sam se sa predsednicom REM-a. Pitala sam je direktno sva ova pitanja. Sve sam stavila na papir i poslala Vladi jer je, na kraju krajeva, ja razgovaram sa Vladom. REM odgovara Parlamentu, ali suština je da zakon treba da se ispita. REM mora da bude nezavistan i da radi odgovorno, u interesu građana Srbije. Tako da – da! Razgovarala sam sa ljudima iz REM-a. Pričali smo i o tome da bi istrage protiv pojedinaca koji prete novinarima trebalo da se ubrzaju. Ima tu još institucija čiji bi rad trebalo da se poboljša, ali je, definitivno, moja najveća briga rad REM-a“, kaže.

N1: Za kraj – kada ste razgovarali sa predstavnicima institucija, da li ste stekli utisak da im je važno da obezbede da u budućnosti novinari u Srbiji mogu neometano da rade svoj posao, da će REM raditi svoj posao i da ćemo imati slobodu da se bavimo svojim poslom na način na koji bi trebalo?

„Danas sam Vladi poslala samo preliminarni izveštaj, ali ja nastavljam da radim na sveobuhvatnijem i detaljnijem izveštaju. Svakako, još ću razgovarati sa Vladom i razmenjivaćemo stavove o ovim ključnim pitanjima. Nadam se da će biti napretka. Ceo izveštaj biće dostupan sledećg leta, ne zato što sam ja spora, već zato što će savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija tada zasedati. To je, zapravo, prednost koja daje Vladi 12 meseci dodatnog vremena da ozbiljno razmotri moje preporuke. Nadam se da ću, kada bude bila sednica na kojoj ću predstaviti izveštaj, moći da konstatujem promene i napredak u Srbiji“, rekla je Kan.

(Stefan Miljuš, N1 / Foto: Pixabay)