Skip to main content

Izveštaj Fridom hausa: U Srbiji velika državna kontrola, nepromenjen nivo stanja demokratije

Info 24. мај 2023.
3 min čitanja

"Najvažnije je imati u vidu da je Srbija ono što nazivamo hibridni režim, tako da su to zemlje koje su između demokratije i autokratije, i to u poslednjih nekoliko godina"

U izveštaju organizacije Fridom haus o „Državama u tranziciji 2023“ navodi se da je Srbija ostala na istom nivou kada je u pitanju stanje demokratije, uz ocenu da je skeptizicam u zemlji vezan za članstvo u Evropskoj uniji (EU) posledica kontrole vlasti nad medijima i javnim narativom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se održao na vlasti tako što je sebe postavio kao ključnu ličnost za domaću i regionalnu bezbednost, koristeći razne krize koje je sam pravio kako bi skretao pažnju sa toga što njegova vlada preuzima medije i ućutkuje kritičare iz civilnog društva, piše Fridom haus.

U delu izveštaja za Srbiju se navodi da se opozicija vratila u političku arenu, posle bojkota 2020. godine, ali da su predsedničke i parlamentarne izbore 2022. godine obeležile neregularnosti, rezultirajući pobedom Vučića i Srpske napredne stranke.

Fridom haus piše da su u 2022. godini građani zemalja kandidata za EU generalno održali podršku za članstvo u EU, ali da su ostali skeptični prema tome da bi puno članstvo moglo da se dogodi uskoro.

Građani Srbije su izuzetak, sa velikom sumnjom u vezi sa koristima članstva u EU, dodaje se.

Ekspertkinja Fridom hausa Aleksandra Karpi, navodi da za ovakav skepticizam u Srbiji ima više faktora.

„Mislim da je najvažnije imati u vidu da je Srbija ono što nazivamo hibridni režim, tako da su to zemlje koje su između demokratije i autokratije, i to u poslednjih nekoliko godina. Srbija je u nekoliko indikatora pala, najviše zbog kontrole države. Moramo imatu na umu da srpski predsednik Aleksandar Vučić drži kontrolu nad medijima i javnim narativom, što je najverovatnije ogroman faktor koji utiče na ovo razočaranje građana“, navela je Karpi u intervjuu za Glas Amerike.

Ona je dodala i da EU može da uradi više da pokaže koliko je koristan evropski proces za građane u svim zemljama kandidatima.

Na pitanje da li postoji bojazan od toga da dođe do polarizacije u Srbiji, pogotovo kada se u Srbiji održavaju protesti posle dva masovna ubistva, ona je rekla da je polarizacija trend koji se vidi širom Zapadnog Balkana, ali i širom EU.

„Ne bih da spekulišem previše o rezultatu protesta i u kom će pravcu povesti zemlju, ali mislim da su vidljivi i da su brojniji nego išta što smo videli u Beogradu u mnogo mnogo godina“, navela je Karpi.

Dugogodišnji napeti odnosi između Srbije i Kosova nastavili su da podrivaju demokratski napredak, ali na različite načine, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

„Neverovatni napori kosovskog civilnog društva da napravi pozitivne promene kada je u pitanju nasilje na rodnoj osnovi i etničke podele, bili su su senci, jer je tokom cele godine rasla stopa nasilja na severu Kosova gde su većinski Srbi, dok je srpska vlada nastavila da uticajem i aktivnostima podriva kosovsku vlast nad celom teritorijom“, navodi se u izveštaju.

Takođe se dodaje da su pregovori Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija bili bez učinka, i pored snažnih pokušaja američkih i evropskih zvaničnika da reše dugotrajni spor oko suvereniteta Kosova.

Širom Zapadnog Balkana, političke elite i diplomate isključivale su glasove civilnog društva i običnih građana, dopuštajući antidemokratskim i autoritarnim liderima da kontrolišu budućnost njihovih zemalja, navodi Fridom haus.

Aleksandra Karpi kaže da je dobro što se vidi da je rešavanje kosovskog pitanja „na radarima lidera i u SAD i u EU“.

U izveštaju Fridom hausa se navodi da je politička polarizacija u Crnoj Gori, najviše oko pitanja nacionalnog identiteta, dovela do pada dve vlade.

Nedavni poraz Mila Đukanovića, koji je vodio državu duže od tri decenije, u aprilu 2023. na predsedničkim izborima budi nadu da će doći do smene generacija, navodi Fridom haus.

Aleksandra Karpi je ocenila da je smena generacija potencijal.

U izveštaju o „Državama u tranziciji 2023“, Fridom haus zaključuje da građani zemalja koje su kandidati za EU generalno i dalje podržavaju članstvo u EU, ali imaju sumnje o tome kada će se to i dogoditi.

Čak i dugoročne nade su poprično skromne, za mnoge u regiji privlačnost ulaska u EU je više u individualnom napretku, pravu na putovanje, rad i studiranje u inostranstvu, drugim rečima da se napusti zemlja, pre nego da se misli o perspektivi demokratskog napretka u zemlji, prenosi izveštaj.

„Dopustiti ovim zemljama da pokleknu, ili još gore, sarađivati i pružati usluge nazadnim političarima, otvorilo bi novo polje za strane autoritarne sile da izazovu nestabilnost i dobiju uticaj, kao što to čini moskovska konstantna politička mreža uz širenje dezinformacija u susedstvu. Evropska unija mora da promisli svoj pristup i da se ponovo uključi uz dobru volju, ali je i odgovornost na nacionalnim liderima da pruže demokratski napredak za kojim njihovi građani toliko žude“, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Za razliku od Ukrajine, gde su očekivanja javnosti za ulazak u EU visoka, godine, pa čak i decenije čekanja ostavile su građane Zapadnog Balkana razočaranim u vezi sa mogućnošću skorijeg članstva.

(Autonomija, foto: Pixabay)