Srbija treba da uloži više napora i političke posvećenosti da bi produbila reforme i rešila nedostatke u ključnim oblastima pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, medijskih sloboda, slobode okupljanja, temeljnim pravima i procesuiranju ratnih zločina, navodi se u redovnom polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava, u koji je uvid imao RTS.

Izveštaj koji je dostavljen zemljama članicama EU navodi da je tokom prethodnih šest meseci Srbija nastavila da sprovodi mere u skladu sa svojim strateškim dokumentima i preporukama Evropske komisije, ali da su i dalje pristuna kašnjenja u brojnim oblastima vezanim za poglavlja 23 i 24.

Prema metodologiji pristupnih pregovora, izveštaji o stanju vladavine prava su osnova za odluke zemalja članica o napretku u pristupnim pregovorima sa Srbijom, odnosno o otvaranju ili zatvaranju pregovaračkih poglavlja u pregovorima o članstvu.

Evropska komisija naglašava da izveštaj navodi činjenični razvoj događaja u proteklih šest meseci i identifikuje pitanja u kojima Srbija mora da ostvari napredak da bi ispunila prelazna merila u poglavljima 23 i 24.

„Prioritet za dalji ukupni napredak u pristupnim pregovorima je ispunjavanje prelaznih merila u poglavljima 23 i 24. U skladu sa revidiranom metodologijom, nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok Srbija ne ostvari ovaj cilj“, ističe komisija.

Analiza poglavlja 23

Analizirajući poglavlje 23 o pravosuđu i temeljnim pravima, izveštaj navodi da su „na vreme“ usvojeni zakoni o primeni ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa.

„Srpske vlasti su uložile značajan napor u pripremi zakona, u konsultacijama sa Venecijanskom komisijom, uz široke javnu konsultacije i radeći transparentno sa Evropskom komisijom“ navodi se u izveštaju i citira stav Vencijanske komisije po kojem je „ukupni pravac ustavnih amandmana u skladu sa datim preporukama“.

Izveštaj međutim navodi da je „bez obzira na ovaj pozitivan razvoj događaja, pritisak na pravosuđe i tužilaštvo i dalje visok“, kao i da „vladini zvaničnici, uključujući i neke na najvišem nivou, uključujući i poslanike, nastavljaju su sa javnim komentarisanjem tekućih istraga, sudskih postupaka i rada pojedinačnih tužilaca i sudija“.

Rad na efikasnosti pravosuđa

Ocenjujući rad na efikasnosti pravosuđa, Evropska komisija navodi da je broj starih sudskih predmeta nastavio da opada, ali da i dalje postoji veliki broj nerešenih slučajeva pred Ustavnim sudom, od kojih su neki stariji od 2017. godine.

Premeštanje dve zamenice javnog tužioca iz Specijalnog odeljenja Višeg javnog tužilastva u Beogradu, bilo je „sporno“ pitanje, sprovedeno „bez odgovarajućeg obrazloženja“, što je izazvalo brojne kritike, navodi izveštaj.

Evropska komisija konstatuje i da je usvojena nova strategija tužilaštva za ratne zločine, „šira po obimu od prethodne strategije, ali ističe i da „brojne političke partije i političari u Srbiji, uključujući i neke na nivou ministara, podržavaju osuđene ratne zločince i daju im javni prostor“, koji osuđeni ratni zločinici koriste za „širenje jezika mržnje“.

U oblasti borbe protiv korupcije, izveštaj navodi da je u 2022. došlo do „blagog porasta u broju konačnih presuda“ za slučajeve visoke korupcije, kao i u broju novih istraga, dok je broj novih optužnica opao.

Srbija je preduzela korake na ispunjavanju preporuka tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO), koje se tiču antikorupcijskih mera za sudije, tužioce i narodne poslanike. Rad na novoj Strategiji za borbu protiv korupcije i akcionom planu kasni, ali je u toku, ocenjuje izveštaj.

O slobodi medija

U oblasti slobode medija, Komisija smatra da ukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja „tek treba dodatno poboljšati u praksi“.

„Policija i tužioci su brzo reagovali na više slučajeva napada i pretnji upućenih novinarima, u saradnji sa radnom grupom za bezbednost novinara. Međutim, slučajevi pretnji, nasilja i kampanja kleveta protiv novinara su nastavljeni“, navodi izveštaj.

Nezavisnost REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije) treba da bude ojačana, kako bi se efikasno zaštitio medijski pluralizam, a procedura za izdavanje dozvola za audio-vizuelne medijske delatnost treba da bude jasnija, navodi komisija.

Evropska komisija ocenjuje da „Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila stranoj manipulaciji informacijama i anti-EU narativima, što je najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“ i navodi da je ruska medijska kuća RT „u novembru 2022. pokrenula multimedijalnu veb platformu na srpskom koja, zajedno sa „Sputnjikom Srbija“, proizvodi i distribuira sadržaj koji manipulišu informacionim okruženjem u Srbiji i ima odjeka u velikom delu mejnstrim medija u Srbiji i šire u regionu“.

Ocena učinka poglavlja 24

Ocenjujući učinak u poglavlju 24 „Pravda, sloboda i bezbednost“, izveštaj navodi da su „duga suđjenja za organizovani kriminal i dalje u toku, bez donetih presuda“ i dodaje da „proaktivne istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogastva, i dalje nije uobičajena praksa“

Međutim, komisija ocenjuje da su „razumevanje i istražni postupak poboljšani“, kao i da su „policija, tužilaštvo i sudije svesni važnosti stalne primene pristupa praćenja tokova novca da bi se došlo do kriminala“

U izveštaju se ističe da postoji dobra saradnja srpskih vlasti sa Interpolom, Evropolom i Evrodžastom, uključujući i slučajeve krupnog organizovanog kriminala.

„Delegirani tužilac iz Srbije u Evrodžastu je proaktivno pružao informacije u važnim slučajevima organizovanog kriminala, a postavljanje srpskog ofcira za vezu u Evropolu je bilo dragoceno u jačanju saradnje“.

Srbija je preduzela značajne korake na usklađivanju sa viznom politikom EU, uvodeći ponovo vizni režim za državljane Bolivije, Burundija, Kube, Gvineje Bisao, Indije i Tunisa, navodi izveštaj i ističe da je „EU pozdravila ove odluke, jer je prethodna neusklađenost Srbije sa evropskom viznom politikom dovela do značajnog nelegalnog priliva državljana ovih zemalja u 2022 godini“.

Izveštaj konstatuje dobru saradnju Srbije sa evropskom pograničnom agencijom Fronteks i navodi da je „Srbija nastavila sa značajnim doprinosom upravljanju mešovitim migracijama ka EU, igrajući konstruktivnu ulogu i sarađujući efektivno sa susedima i zemljama članicama EU“.

(Danas, foto: Pixabay)