Položaj penzionera u Vojvodini izuzetno je težak, a u mesecima koji dolaze biće još teži. Prosečna penzija u prva tri meseca ove godine je u Vojvodini bila oko 17.800 dinara, a oko 40.000 penzionera prima onu najnižu, koja iznosi 9.088 dinara. Još je teže zemljoradnicima, jer je njihova prosečna penzija oko 7.000 dinara – rekao je za naš list predsednik Saveza penzionera Vojvodine Milan Nenadić.
– Zbog katastrofalnog životnog standarda, penzioneri su primorani da se snalaze kako znaju i umeju. Ovaj sloj građana je najviše osiromašio u procesu tranzicije. Najugroženiji traže hranu i po kontejnerima, smrzavaju se u hladnim sobama, penziju troše na lekove i račune, a neki uspevaju da, uprkos svemu tome, još pomažu decu i unuke. Sve dok se penzije ne budu u većoj meri usklađivale s rastom zarada, penzioneri neće osetiti neki boljitak – ističe Nenadić.

Ne sećaju se kada su poslednji put jeli meso

Penzioneri Marko (73) i Marija (72) K. iz Novog Sada mesečno prime oko 18.000 dinara. Oboje imaju one najniže penzije. Polovina, kažu, ode za grejanje, struju, vodu i ostale komunalije. Oko 5.000 dinara svakog meseca daju sinu, koji s platom od 14.000 ne može da prehrani petočlanu porodicu.
– Nama za hranu ostane oko 4.000 dinara. Stari smo i bolesni, lekar kaže da moramo jesti više voća i povrća, a mi s ovim parama možemo da priuštimo eventualno kilo-dva mesečno. Ne sećam se kada smo poslednji put jeli meso. Kupim ponekad ribu, i to skušu, jer je ona najjeftinija – priča Marija i žali se da ponekad i od tog novca koji im ostane za hranu moraju da kupe lekove. Ona kaže da ne pamti kada su kupili nešto od odeće i obuće. Sve što imaju kupljeno je pre nego što su otišli u penziju. Njen muž Marko, međutim, ističe da oni, ipak, nekako uspevaju da sastave kraj s krajem, za razliku od njihovih prijatelja koji žive samo s jednom penzijom od nepunih 9.000 dinara.
– Slučajno sam jedne večeri video prijatelja kako pretura po kontejneru. Napravio sam se da ga ne vidim, jer znam da bi propao u zemlju od stida. Te noći nisam spavao od jada i muke, pa zar u stare dane da budemo prosjaci – priča Marko.

Da nemaju decu, umrli bi od gladi

U još težoj situaciji su Stojanka (77) i Mirko (78) N., takođe iz Novog Sada, koji mesečno žive s nepunih 9.000 dinara, koliko, inače, iznosi Mirkova penzija, koju je zaradio radeći 40 godina kao građevinac.
– Da nam ne pomažu sin i ćerka, Stojanka i ja bismo umrli od gladi. Od penzije, kada platimo račune, ostane nam oko 4.000 dinara, a s tim novcem možemo da preživimo, ako štedimo, dvadesetak dana. Kada deca dođu s punim torbama namirnica, nešto me stegne u grudima i voleo bih da me nema. Nemaju ni oni, njihove plate nisu velike, a moraju i decu da školuju – priča Mirko. On i Stojanka su, kako nam je rekao, do pre pet godina radili neke dodatne poslove kako bi mogli da prežive. Stojanka je, kaže Mirko, čuvala decu u komšiluku, a on je komšijama znao nešto da popravi, pa je tako zarađivao neki dinar više.
– Godine su „pritisle“, a i dosta smo bolesni. Jedva uspevamo sada sami sebe da uslužimo – veli Mirko.

Problemi zbog pada vlade

– Penzioneri mogu da se nadaju boljim penzijama tek kada država bude stabilna, otvorena prema svetu, s pojačanim investicijama, znatno većim izvozom i rešenim problemom s nezaposlenosti. Takva država sigurno će imati više sredstava u penzijskom fondu, pa će i penzije moći da budu mnogo veće nego što su sada – kaže Milan Nenadić. On naglašava da je zbog vanrednog usklađivanja, odnosno povećanja penzija od 11,07 procenata, od 1. januara 2008. godine, položaj penzionera neznatno bolji nego što je bio početkom 2007. godine.
– Prosečna penzija je u prva tri meseca ove godine iznosila 17.800 dinara i prima je oko 60 odsto vojvođanskih penzionera – ističe Nenadić. Penzioneri, prema njegovim rečima, očekuju da će aprilske penzije biti povećane za sedam procenata, pa bi prosečna trebalo da bude 19.000 dinara, a najniža 9.700. Ti iznosi sigurno ni približno nisu dovoljni da bi osobama trećeg doba omogućili pristojan život.
– Da nije pala vlada i da nije raspušten republički parlament, reforma penzijsko-invalidskog osiguranja sigurno bi već bila u skupštinskoj proceduri, jer su s Ministarstvom za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku bili obavljeni određeni dogovori o izmeni načina usklađivanja penzija – naglašava Nenadić.

Penzije bi trebalo da prate kretanje zarada

Penzioneri će imati bolji standard, kaže Nenadić, jedino ako penzije budu pratile kretanje zarada.
– S obzirom na to da se sada usklađuju dvaput godišnje, povećanje penzija se praktično ne odražava na njihovu realnu vrednost. Znači, nužno je da penzije prate zarade u većoj meri kako bi penzioneri osetili neki boljitak – napominje Nenadić. On naglašava da bi više pažnje trebalo pokloniti opštinskim organizacijama penzionera, jer zbog nedostatka sredstava ne mogu mnogo da učine na poboljšanju položaja svojih članova. Zato bi, po njemu, trebalo da penzionerima pomogne država, preko penzionerskih organizacija.

(Građanski list)