Ivica Đikić, hrvatski književnik i svojevremeno jedan od urednika legendarnog „Feral Tribjuna”, našao se poslednjih dana u epicentru sukoba predsednika Hrvatske Ive Josipovića i predsednika Srpskog narodnog veća Milorada Pupovca. Đikić je, naime, danas glavni urednik „Novosti”, nedeljnika koji u Zagrebu izdaje SNV, a čije je pisanje očigledno isprovociralo Josipovića da oceni kako se politika Milorada Pupovca „odavno pretvorila u etnobiznis, a ne u kvalitetnu manjinsku politiku”, te da ga otvoreno optuži da je „reketirao sve vlade”, ali da u vreme dok je njegova Samostalna demokratska srpska stranka i formalno bila u vlasti, „za Srbe učinio vrlo malo, a za sebe i svoje iznimno puno”.

– Sve što se događa poslednjih desetak dana zaista je za nas grom iz vedra neba – priznao je Đikić u razgovoru za „Dnevnik”. –  Ivo Josipović u svojoj političkoj karijeri, a pogotovo od kada je predsednik Republike, nijednom svojom izjavom, gestom, potezom… nije dao naslutiti ovo o čemu sada govori o Miloradu Pupovcu, Srpskom narodnom veću i Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci. Uostalom, prihvatio je na predsedničkim izborima službenu podršku SDSS-a, primio je godišnju nagradu SNV-a… Dakle, nikakvog zazora prema toj opciji unutar srpske zajednice nije bilo, dapače, odnosi su bili vrlo idilični. Problemi, međutim, nastaju kada se pojavljuju tekstovi u „Novostima” o predsednikovoj vezi sa firmom „Emporion”, odnosno kada SNV kao naš izdavač, uprkos upozorenjima nije želeo da interveniše i spreči njihovo dalje objavljivanje. Očigledno je Josipović iz toga zaključio da iza tekstova stoji lično Pupovac, pa je usledila osveta, s tim što je Josipović svoju privatnu ljutnju pokušao formulisati u neku vrstu politike prema srpskoj manjini.

Da li je predsednik Josipović demantovao navode iz tih spornih tekstova?  

– Ne. Po meni to i jeste centar ove priče, jer više je nego upadljivo da predsednik države jedino o čemu ne želi da govori jeste to da objasni svoju ulogu u slučaju „Emporion”. Predsednik, naime, izbegava da odgovori na prosto pitanje kako je ta firma, u vlasništvu njegovog kućnog prijatelja Marka Vojkovića, direktnim putem i bez ikakvog tendera, u vreme kada je Josipović bio jedan od čelnih ljudi Hrvatskog društva skladatelja, dobila od HDS-a posao na kojem godišnje čisto zarađuje oko milion evra! Naime, na temelju projekta zaštite autorskih prava, skraćeno ZAMP, čiji je takođe jedan od kreatora predsednik Josipović, HDS je od države dobio monopol na naplatu muzičkih autorskih prava, a onda je operativno sprovođenje tog monopola direktno prosledio firmi Marka Vojkovića. I dok „Emporion” na tom poslu masno zarađuje, Mišo Kovač čije su pesme najizvođenije u ugostiteljskim objektima, godišnje po osnovu ZAMP-a dobije oko 2.000 evra! Jasno je da nešto tu nije u redu, ali kada smo se mi samo zapitali da li je „Emporion” jedina firma u svemiru koja može obavljati taj posao, ili bi se na javnom tenderu možda pojavio neko ko bi ceo posao radio za neuporedivo manji profit od onog koji ostvaruje Josipovićev prijatelj, Pantovčak je eksplodirao od besa i iskalio se na osnivaču „Novosti”.

Zanimljivo je da je premijer Zoran Milanović u međuvremenu odbacio Josipovićeve kritike na račun Milorada Pupovca?

– Vlada i stranke vladajuće koalicije praktično su sve do juče u potpunosti ignorisale ovaj sukob, a onda se oglasio premijer komentarom koji u osnovi jasno svedoči o tome da ne podržava Josipovićevu akciju protiv izabranih predstavnika srpske zajednice u Hrvatskoj. Po mom uverenju, to se može tumačiti kao uspostavljanje jasne distance prema ovoj političkoj avanturi predsednika Josipovića. Jer, predsednik se otvoreno počeo mešati u odnose na političkoj sceni Hrvatske i svojim političkim aktivnostima dezavuisati rezultate demokratski sprovedenih izbora, a to nikako nije njegov posao. Čak je, po mom dubokom uverenju, prešao preko ruba svojih ustavnih ovlašćenja.

U delu srpske štampe se mogla pročitati ocena da se Josipović distancira od Pupovca koji je bio blizak Tadiću, i okreće Veljku Džakuli, očekujući da on bude „link” prema Tomislavu Nikoliću, bez obzira na činjenicu da je SNS osudio njegov odlazak na proslavu „Oluje” u Knin.

– Najpre, imam utisak da ni u Josipovićevom pozivu Džakuli da dođe u Knin, ni u Džakulinom odlasku na proslavu godišnjice „Oluje” nije bilo neke duboke pameti. U pitanju je bila ad hok operacija koja je imala za cilj samo da nanese štetu onim predstavnicima Srba koje predsednik odnedavno ne voli. S druge strane, Džakula tim potezom naprosto nije imao šta da izgubi. Na sve druge načine svih ovih godina nije mu polazilo za rukom da ostvari iole bitniji uticaj među Srbima u Hrvatskoj, pa je stoga odlučio da odigra na kartu podrške Pantovčaka i pokuša da na temelju toga nešto ućari, usput diskreditujući Pupovca, SNV i SDSS. Međutim, zaista mi je teško videti njega kao vezu između predsednika Hrvatske i Srbije, mada ne mogu isključiti ni mogućnost da Josipović zaista razmišlja na takav način – da mu treba domaći, hrvatski Srbin, koji će mu biti spona s Nikolićem. Ali ako je to tako, onda sumnjam u njegove političke kapacitete.

Hoće li „Novosti” sada odustati od zahteva da predsednik Josipović objasni svoju vezu sa naplatom muzičkih autorskih prava? Kakav će biti epilog?

– Ono što možemo videti to je da predsednik Josipović ne namerava da odgovori na postavljena pitanja o svojoj vezi sa „Emporionom”, ali da istovremeno ne prestaje sa kampanjom kojom na najdirektniji mogući način pokušava da jedan deo političke scene u Hrvatskoj iskroji po svojim željama i ukusu. Ipak, možda se nešto promeni nakon istupa premijera Milanovića, tim pre što je već u prvom sledećem javnom istupu predsednik neznatno reterirao. Ali videćemo koliko će ga to držati.

(Dnevnik)  

Nalik Tuđmanovom obračunu s “Feralom”

– Nažalost, ovo što se događa ima dodirnih tačaka sa Tuđmanovim obračunom sa „Feralom”, s tim što je pristup sada ipak nešto suptilniji – kaže Đikić. – „Feral” se, naime, izdržavao od prodaje tiraža i oglasa, kao i iz međunarodnih donacija, dok se „Novosti” finansiraju iz državnog bud`eta. Dakle, mi postojimo zahvaljujući činjenici da su hrvatske vlade u prethodnih nekoliko mandata odlučile da u sklopu manjinske politike finansiraju manjinska glasila, s tim što smo mi jedini koji se prodajemo i na kioscima i prerasli smo granice striktno manjinske štampe. „Novosti” su danas ozbiljan politički nedeljnik, koji otprilike trećinu sadržaja u svakom broju posvećuje tzv. manjinskim temama za koje je zainteresovana srpska zajednica, ali u ostatku lista se obrađuju nacionalne političke, ekonomske, teme iz oblasti spoljne politike… I problem se pojavio kada su „Novosti” iskoračile van tih „manjinskih granica” i počele da pišu o stvarima o kojima drugi nisu hteli ili smeli.