Skip to main content

Ivana Antonijević: Obrazovne institucije treba da se bave pitanjima saradnje i pomirenja u regionu

Autonomija 25. nov 2021.
6 min čitanja

Regionalna saradnja je potrebnija više nego ikada, i ne samo među mladima, a kako vreme bude prolazilo, potreba za njom će biti sve više jer ukoliko želimo da se izbavimo iz začaranog kruga u kome smo, moramo da sarađujemo – istakla je šefica RYCO Lokalne kancelarije u Srbiji Ivana Antonijević u intervjuu za Automiju.

Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) 2021. godine obeležava pet godina od osnivanja i četiri godine od početka zvaničnih aktivnosti i kako kaže Antonijević, cilj je bio da se povežu mladi ljudi iz regiona koji bi, ukoliko ne bi imali prilike da se sretnu i sarađuju, ostali zarobljeni u prošlosti i podelama, a region nastavio da sporo napreduje.

– Regionalna kancelarija za saradnju mladih je osnovana u okviru regionalne i evropske incijative poznatije kao Berlinski proces. RYCO su osnovale vlade Zapadnog Balkana prepoznajući činjenicu da region deli dosta sličnosti kroz istoriju ail i da ima jasan interes za saradnjom i stvaranjem stabilnih društava koja izgrađuju poverenje među ljudima i omogućavaju bolji život u regionu. Polazeći od ove činjenice, vizija RYCO-a je da podrži različitosti regiona u kome su mladi, kao deo društva sa najvećim interesom za investiranjem u budućnost, svesni prošlosti i igraju aktivnu ulogu u izgradnji prosperitetne budućnosti svojih društava, istakla je ona.

Kako ocenjujete vaš u rad u prvih 5 godina, s obzirom da ste sproveli mnoštvo različitih aktivnosti sa različitim ciljnim grupama? Koji su vaši dometi bili, koji su pomaci napravljeni, a čime eventualno niste zadovoljni u kontesktu pomirenja i saradnje mladih u regionu?

– U prvih pet godina postojanja, RYCO je omogućio direktnu razmenu više od 10.000 mladih ljudi i investirao preko 3.000.000 evra u preko 110 projekata omladinskih razmena. U isto vreme, radili smo na jačanju kapaciteta srednjih škola i organizacija civilnog društva kako bi ovi akteri mogli da rade na temama pomirenja, suočavanja s prošlošću i interkulturalnog dijaloga. Pored toga, radili smo na razvoju volonterizma u regionu, ali i podržali nemali broj mladih socijalnih preduzetnika širom regiona. Ovo je samo deo naših uspeha, ali ono na šta smo najviše ponosni jesu prijateljstva koja su stvorena među mladima iz različitih entničkih grupa na Zapadnom Balkanu. Verujemo da su ona, zapravo, naš najveći uspeh. S druge strane, ono što je još jedan uspeh našeg rada jeste činjenica da se vlade koje su osnovale RYCO sastaju na regularnoj osnovi i diskutuju o regionalnoj saradnji. Složićete se da je takva saradnja pre svega nekoliko godina bila nezamisliva, a danas je realnost. Naravno, ove rezultate ne treba uzeti kao najbolje moguće. Postoji još dosta prostora za još boljom saradnjom u regionu, pre svega kada govorimo o vladama. Ono na čemu svi zajedno treba da radimo jeste jačanje poverenja ne samo među ljudima, već među institucijama našeg regiona. Moramo otkloniti sve prepreke koje onemogućavaju slobodno kretanje ljudi u regionu kako bismo olakšali da se poverenje među ljudima povrati. Konačno, jedino ukoliko nastupamo zajedno, region može napredovati i ekonomski i u svakom drugom pogledu. Ukoliko nastavimo da svoju budućnost gradimo isključivo zasebno, mislim da nećemo uspeti da ubrzamo promene u čitavom regionu i našim društvima.

Od 2016. Kada je RYCO osnovan, pa do sad, dosta toga se promenilo, kako na lokalnom tako i na globalnom planu. Koliko su se promenili konteksti i uslovi u kojima RYCO funkcioniše? Da li potreba za regionalnom kancelarijom za mlade i dalje postoji kao i 2016. godine?

– Apsolutno! Iako se kontekst u kome je RYCO osnovan promenio u odnosu na onaj u kome danas živimo, potreba za regionalnom saradnjom je nikada veća. Ono što jeste bitno da se naglasi je da kada jednom krenete u zajedničku promenu realnosti u kojoj živimo, jako je teško od nje okrenuti se, ne zbog toga što nas drugi teraju na nju, već zbog činjenice da smo svedoci benefita ovakve saradnje.

Upravo to ističe vaš trogodišnji strateški plan, a naredni je u finalnim fazama izrade, šta može da se očekuje u sledećih 3 godina od RYCO-a? Kako će se novi strateški plan razlikovati u odnosu na prethodni?

– Napomenula bih da, iako je osnovana 2016. godine, Regionalna kancelarija za saradnju mladih je počela sa svojim radom u kasno leto 2017. godine. U prvih par godina bili smo fokusirani na stvaranje mogućnosti za mlade da putuju regionom i da se upoznaju sa svojim vršnjacima. Radili smo sa vladama regiona kako bismo stvorili okruženje koje podstiče mobilnost mladih i podržava ovakve vidove razmena. Konačno, radili smo i na institucionalnom jačanju same organizacije. Novi strateški plan se očekuje do kraja godine. Trenutno radimo na analizi konsultacija u koje smo uključili više od 400 osoba iz čitavog regiona, onih koji rade za i sa mladima, predstavnika vlada i međunarodnih organizacija, škola, civilnog društva, i onih najbitnijih – mladih ljudi. Nažalost, zbog činjenice da smo još uvek u ovom procesu, nisam u mogućnosti da otkrijem detalje, ali ono što mogu reći jeste da planiramo da nastavimo da još upornije radimo na zbližavanju mladih ljudi iz regiona kroz inovativne aktivnosti. Dodatno, novi strateški plan će uzeti u obzir i naučene lekcije iz prethodnog perioda i njih iskoristiti kako bismo unapredili naš rad i što brže stigli cilju koji imamo – otvoren region Zapadnog Balkana u kome mladi ostaju i nosioci su napretka i boljitka.

S obzirom da ste poseban institucionalni mehanizam, i da su osnivanje kancelarije za saradnju mladih potpisali zvanični predstavnici svih učesnica, kako vidite svoju saradnju sa političkim akterima u regionu i koja je njihova uloga u celokupnom procesu pomirenja?

– Kao što sam već naglasila, RYCO je zadovoljan ozbiljnošću kojom naše vlade pristupaju regionalnoj saradnji, uključujući i njihov rad u našem Upravnom odboru. Međutim, situacija po ovom pitanju može biti mnogo bolja, pre svega u javnim nastupima naših političara. Pored predanosti regionalnoj saradnji, potrebno je da se takva saradnja živi i da ista prožima čitavo društvo. Za to je, pre svega, potrebno da se naši zvaničnici uzdržavaju od komentara koji proces regionalne saradnje i pomirenja usporavaju i otežavaju. Uloga političkih aktera u stvaranju boljeg regiona je presudna i mi koristimo svaku priliku da ih na to podsetimo i pozovemo da zajedno radimo na ostvarenju ovog cilja.

Istovremeno, kroz finansiranje različitih projekata sarađujete i sa civilnim sektorom, ali i zvaničnim obrazovnim institucijama. Koji je po vama značaj sa jedne strane civilnog sektora i nevladinih organizacija u procesima pomirenja, a koja je uloga obrazovnog sistema i kakav je odnos ovih aktera sa zvaničnim političkim strukturama?

– Civlino društvo je imalo presudni uticaj na formiranje RYCO-a. Bez inicijativa koje su postojale mnogo pre uspostavljanja RYCO-a, ali i njihovih aktivnosti i zagovaranja za stvaranje institucijalnog mehanizma kakav je Regionalna kancelarija za saradnju mladih, RYCO ne bi ni postojao. Baš zbog toga, uvek naglašavamo značaj organizacija civilnog društva koje daju savršene primere kako regionalna saradnja treba da izgleda i kako je moguće izgraditi jednu bolju realnost ukoliko smo takvoj realnosti posvećeni. S druge strane, obrazovne institucije u čitavnom regionu imaju presudan uticaj na formiranje mladih ljudi, na to kako oni razmišljaju, šta misle o svojim susedima i, na kraju dana, kavi su ljudi. Bez snažnih i predanih obrazovnih institucija, budućnost mladih u našem regionu je upitna. Umrežavanje civilnog sektora i obrazovnong sistema, svakako, može pomoći bržem napretku celog regiona. Međutim, ono što smo mi zaključili iz našeg dosadašnjeg rada jeste činjenica da većina obrazovnih institucija u čitavom regionu dosta zaostaje po pitanju kreativnosti i veština koje su potrebne za boljitak. U ovom smislu, politički akteri treba da rade na osnaživanju obrazovnih insitucija i davanju podsticaja da se obrazovne institucije bave pitanjima saradnje i pomirenja u regionu. Ali, to je dugotrajan i mukotrpan proces. RYCO je tu da taj proces podrži i učini ga nepohodnijim.

Kao regionalna kancelarija, kako ocenjujete svakodnevnu retoriku koja ide u prilog podizanju tenzija, a kako sa druge strane vidite mlade u svemu tome? Koliko su oni pogođeni ovakvim diskursom i koja je njihova uloga u rešavanju problema?

– Ranije sam napomenula da politički akteri igraju presudnu ulogu u stvaranju boljeg regiona. Zapaljiva nacionalistička retorka, svakako, ne pomaže ni stvaranju boljeg regiona, ali ni mladima koji svoju budućnost sve ređe vide u regionu. Podsetila bih da prema našim istraživanjima, većina mladih ljudi (52%) vidi sebe van regiona u narednih deset godina. Ovo je alarmirajući podatak koji je uzrokovan ne samo ekonomskim faktorima, već i onim društvenim. Zapaljiva retorka je jedan od njih. Imajći ovo u vidu, oni koji koriste ovakvu retoriku treba da budu svesni da, ukoliko žele dobro svojim mladima, treba da prestanu da je koriste jer, na dugi rok, ona šteti i onima koji je koriste, ali i onima koji je konzumiraju. Mladi ovde igraju ključnu ulogu – mladi moraju da budu nosioci drugačijeg narativa i jasnog distanciranja od ovakvih narativa. Ono što RYCO radi jeste pružanje prlika mladima da se kritički suoče sa ovakvim narativima, preispituju ih i menjaju ih, a sve kroz programe omladinskih razmena i kroz učenje o „drugima“ iz ovih narativa koji dele ljude u regionu.

Da li postoji projekat koji ste realizovali, a koji biste posebno istakli u smislu doprinosa pomirenju i saradnji? Koji su budući projekti za koje javnost treba da zna?

– Mi verujemo da svaki od naših projekata doprinosi pomirenju i sradnji u regionu, svaki iz svog ugla. Bilo bi nezahvalno istaći jedan od njih. Naš pristup se ogleda u tome da se pitanja pomirenja i saradnje u regionu mogu adresirati kroz najrazličitije aktivnosti i oblasti, bile to sportske ili umetničke aktivnosti ili socijalno preduzetništvo. Kada govorimo o budućim projektima, posebno bih naglasila nedavno pokrenutu inicijativu „Superschool“ („Super škole“). Ovim programom koji podržavaju Evropska unija i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a koji realizujemo zajedno sa Nemačkom međunarodnom organizacijom za saradnju (GIZ), želimo da se bavimo gotovo svim pitanjima o kojima sam govorila u svojim odogovorima. Pozivam vaše čitaoce da prate naš sajt i društvene mreže kako bi se informisali o aktivnostima koje ćemo imati na ovom projektu. Obećavam da će sigurno biti inspirisani i poželeti da i oni nešto učine za bolji region.

Nataša Ivaneža (Autonomija, foto: Regionalna kancelarija RYCO)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.