Ukoliko bi žene imale više lične materijalne sigurnosti i imovine, smanjilo bi se i nasilje nad njima, jer upravo zbog ekonomske zavisnosti žene često ne mogu da odu iz nasilnog okruženja, pokazalo je istraživanje “Od neplaćenog do plaćenog i vidljivog ženskog rada”, koje je sprovela Akademija ženskog preduzetništva.

“Da postanu žrtve nasilja, najpodložnije su žene koje nemaju ličnu materijalnu sigurnost. One često ne mogu da odu iz nasilnog okruženja. Rad koji žena vrši u okviru domaćinstva najčešće je nepriznat i ne vrednuje se, te se ona smatra izdržavanim članom domaćinstva. Ženin položaj na ovaj način postaje vrlo nepovoljan i rizičan, ako živi u zajednici sa osobom sklonom da taj ‘argument’ iskoristi u pravcu sprovođenja fizičkog ili psihološkog terora”, piše u saopštenju.

Dodaje se da je Srbija i dalje društvo u kojem se nepokretna imovina češće prepisuje na ime sina, nego ćerke, a prisutna je i praksa da se sestre odriču imovine u korist braće.

Istraživanje koje je realizovano u okviru projekta obuhvatilo je i temu vlasništva nad stanovima i automobilima.

U sedam obrađenih opština u Vojvodini (Subotica, Sombor, Kula, Vrbas, Bač, Bačka Palanka i Beočin) svega 29 odsto žena su vlasnice stana, 16 odsto su suvlasnice, dok 55 odsto žena ne poseduje nekretninu za stanovanje, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je jedna od barijera pri ekonomskom osnaživanju žena i to što su žene mnogo ređe nego muškarci vlasnice automobila i vozačice, a vožnja je čest preduslov za zapošljavanje i osnivanje sopstvenog biznisa, te sticanje imovine i sigurnosti.

Prema podacima iz istraživanja, 48 odsto žena nikada ne vozi, 20 odsto samo ponekad, a 32 odsto vozi svakodnevno.

Navodi se da žene u proseku troše četiri sata dnevno na neplaćeni, “nevidljivi i prečesto nepriznat rad” na kuvanju, čišćenju, spremanju, brizi o drugim članovima domaćinstva.

“Ovaj rad im oduzima ne samo vreme, već i snagu. Njime žene ne stiču materijalnu sigurnost i nezavisnost već, ako ih ove obaveze odvoje od posla i karijere, ostaju zavisni članovi porodice, što ih stavlja u rizik od nasilja”, piše u saopštenju.

Projekat pod nazivom “Od neplaćenog do plaćenog i vidljivog ženskog rada” podržala je Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II“, koji finansira Evropska unija.

(Autonomija)