Industrijsko zagađenje vazduha košta zemlje Evropske unije godišnje i do 400 milijardi evra, a izvor polovine tog zagađenja je 211 najvećih industrijskih postrojenja u Uniji, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske agencije za čovekovu okolinu (EEA).

Analiza koja je obuhvatila period od 2008. do 2017. godine, pokazala je da je te zdravstvena i ekološka šteta od industrijskog zagađenja vazduha u 2017. iznosila između 277 milijardi i 433 milijarde evra.

U izveštaju objavljenom 29. septembra se naglašava da taj iznos odogovara 2% do 3% ukupnog godišnjeg BDP Evropske unije, i da je veći nego što je te 2017. godine bio društveni proizvod nekih zemalja članica.

Istovremeno, od ukupno 11.650 industrijskih postojenja koja su 2017. prijavila emisiju materija koje zagađuju vazduh i gasova sa efektom staklene bašte i bila predmet analize EEA, više od 50% ukupne štete izazvalo je svega 211 najvećih industrijskih postrojenja.

Istraživanje je potvrdilo i da najveću štetu za zdravlje i čovekovu okolinu izazivaju termoelektrane, pa su tako među 30 najvećih zagađivača 24 elektrane, od kojih je većina na ugalj, a manji broj na ugalj i naftu.

Prema izveštaju EEA, 15 termoelektrana se nalazi u zapadnoj Evropi, od toga sedam u Nemačkoj, a devet u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

U izveštaju su identifikovani i industrijski sektori koji najviše zagađuju vazduh i izazivaju najveće eksterne, ili društvene troškove. Reč je o materijalnoj šteti koju sporedni efekti neke aktivnosti nanose nekoj trećoj strani ili celom društvu.

Na prvom mestu je energetika, a za njom teška industrija, proizvodnja i prerada goriva i laka industrija. Slede upravljanje otpadom, industrija povezana sa uzgojem stoke i upravljanje otpadnim vodama.

Najveći industrijski zagađivači vazduha nalaze se u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Španiji i Italiji. U tim zemljama nalazi se ujedno i najveći broj industrijskih postojenja koja su EEA prijavila emisiju štetnih materija.

Kada se, međutim, ti podaci uporede sa društvenim proizvodom kao indikatorom relativnog učešća u ukupnom društvenom proizvodu neke zemlje, na prvih pet mesta u EU su Estonija, Bugarska, Češka, Poljska i Slovačka. Poljska je jedina zemlja koja se nalazi među prvih pet u obe grupe.

U izveštaju se naglašava da je zagađenje vazduha „nediskriminatorno i ignoriše regionalne i državne granica“ i da krajnji trošak ekološke i zdravstvene štete snosi celo društvo.

Samo zagađenje, kako se podseća, bez obzira na geografsku razuđenost njegovih izvora, najviše pogađa ranjive grupe, ili kategorije koje su ugroženije zbog zdravstvenih problema, starosti ili društveno-ekonomskih faktora.

EEA ocenjuje da priliku za promenu takve situacije predstavlja evropski Zeleni plan i politika nulte emisije, pri čemu i industrija mora da bude u potpunosti uključena u transformaciju i tako pozicionirana da postane ključni deo rešenja.

(EURACTIV.rs, foto: Pixabay)