Ima li života u Opovu? Pitanje za milion evra. Ako stanovnici ove vojvođanske varoši mesečno zarađuju 14,2 evra – kako je život moguć? Opovo je mereći zarade po stanovniku na dnu dna, a tek malo bolje stoji Titel, koji je u rangu sa Preševom, Žabarima, Medveđom… Titeljani, naime, raspolažu sa 22,6 evra; Irižani sa tridesetak, s toliko „žive“ i stanovnici Sremskih Karlovaca…
– Jedini pravi centar u Vojvodini zapravo je Novi Sad, dok su ostale sredine zapuštene. Vojvođanska autonomija je mršava, a i ono malo instrumenata koristi na pogrešan način. Imam utisak da u Novom Sadu preovlađuje isti onaj etatizam koji vlada i u Beogradu. A taj etatizam, kao što i Srbiji ne donosi razvoj zbog Beograda, tako ne donosi razvoj ni Vojvodini, zbog Novog Sada – upozorio je nedavno ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević.
Kakve su posledice takve politike, možda se najbolje može videti ako se zaviri u koverte Beograđana i Novosađana. Prestonice, kao sedišta državne uprave, javnih preduzeća i uvozno orijentisanih kompanija i banaka imaju neuporedivo veći fond zarada po stanovniku od ostatka Vojvodine i centralne Srbije. U analizi „Pad standarda u 2010. u odnosu na 2008. godinu“ (meren zaradama po stanovniku evrima) ekonomista Miroslav Zdravković navodi da su pre tri godine Beograd i Novi Sad imali prihode 163 posto veće od zarada po stanovniku od ostatka Vojvodine i centralne Srbije, da je 2009. godine ova razlika povećana na 177,5 posto da bi u prošloj bila smanjena na 173,8.

Slika bede

Ostatak Vojvodine i centralne Srbije je znatno stariji, pa ima i veći relativan značaj od isplata penzija u odnosu na centralne gradove, što smanjuje razliku na oko 100 odsto, ukazuje Zdraković. Još je u 2009. godini, zbog povećanja penzija u oktobru 2008. godine od 14 posto, njihova isplata ublažavala pad prihoda u opštinama u kojima je broj penzionera veći od broja zaposlenih, dok su se lane opštine razlikovale u dinamici dohotka u skladu s promenom broja zaposlenih lica. Drugim rečima, kako je opadao broj zaposlenih u većini gradova Vojvodine i centralne Srbije, tako se smanjivala i zarada po stanovniku. Iz podataka koje je prikupio Zdravković jasno je da su zarade u Vojvodini u protekle dve godine znatno opale, kako zbog krize, tako i zbog kursa. Naime, po podacima, zarada po stanovniku u Vojvodini je 2008. godine bila 95,3 evra, dok je prošle pala na 81,4 evro. Međutim, ako se pogledaju podaci za Vojvodinu bez Novog Sada, onda je slika bede po stanovniku na ovim prostorima još gora, jer podaci kažu da je 2008. godine po stanovniku prosek bio 75,9 evra a prošle samo 65,9. Podaci govore da su i Novosađani znatno osiromašili. Tako je zarada po stanovniku u Novom Sadu 2008. godine bila 220 evra a prošle 161, što znači da je za samo dve godine opala za 59 evra.
S druge strane, podaci o smanjenju broja zaposlenih u Vojvodini bez Novog Sada pokazuju da je u protekle dve godine onih s radnom knjižicom 22.801 manje. U isto vreme, u Novom Sadu broj zaposlenih smanjen je za 12.213, što pokazuje da je u ostatku Vojvodini bez posla ostalo 10.000 radnika više nego što je u njenoj prestonici.

Vojvođanski gradovi skupo platili krizu

No, kada se celokupni podaci o standardu stanovnika pogledaju izraženi u evrima, jasno je da su svi vojvođanski gradovi skupo platili krizu, jer se u protekle dve godine svi zabeležili pad. Iz tabele se vidi da je i jedna od najsiromašnijih vojvođanskih opština, Plandište, koja ni pre ekonomske krize nije imala velike zarade po stanovniku u evrima – svega 39,9 evra – sada još više „pada“ i prošlu godinu završila s 37,2 evra. Ni Sremska Mitrovica, gde se u prošloj godini beleži najveće zapošljavanje, nije dobro prošla kroz ekonomsku krizu jer je i tu standard sa 61,9 evra po stanovniku opao na 56,8 u prošloj godini. Sličnu sudbinu doživeo je i Bački Petrovac, gde su po stanovniku 2008. godine zabeležili 48 evra a prošle svega 43,1. I tako redom. Među retkima koji se mogu pohvaliti da im je u protekle dve godine bilo bolje jeste opština Bač, gde je 2008. po glavi stanovnika zabeleženo 61,4 evro a prošle 65,9.

Ljubica Blitva- Trošić