Kad neko odlazi red je, kažu stari, da se njemu zahvali na do sada učinjenom, i poželi ugodan put… Kad je red, neka bude…

Prihvatiću se te „nezahvalne dužnosti“ i u najkraćim crtama pokušati sumirati djelovanje ovih „divnih ljudi“…

Hvala Vam, „gospodo u crnom“ .

Što ste pokušali čitavu jednu naciju zaviti u vaše boje i haljine … Ispod kojih skrivate pedofile, zlotvore i marginalce…

Hvala Vam jer ste nam od prvog dana dali na znanje šta nas čeka…

Tri kovčega izložena na trgu u Nikšiću.. 1919…. Početak mraka…

Hvala…

Što ste sa svetog mjesta hulili na isto,

Sijali mržnju, razdor i podjele.

Hvala Vam nepogrešivi…

Za prekrajanje istorije,

Za Nemanjiće i ostale Turske vazale.

Hvala Vam u ime Balšića, Crnojevića i Petrovića.

Hvala… u ime prađedovske krvi rasute po ovim goletima.

I oproste im nijesu znali da su bili na pogrešnoj strani.

Hvala Vam.

Za pozivanje na prikivanje „paganskog cara Dukljanina za Vezirov most“,

Za velikosrpstvo

I privatizaciju vjere,

Za pedeset manastira zavedenih pod imenom jednog od bivših službenika vaše sekte…

Hvala u ime onih što su za vas branili Dubrovnik od Dubrovčana i tamo ostavili kosti.

Hvala u ime njihove mladosti

I neproživljenog djetinjstva njihove djece.

Hvala Vam za kletve, od nas što smo k’o volovi Crnogorci postali rođenjem i od nas komunističke kopiladi.

Hvala za afirmisanje ratnih zločinaca,

Za rehabilitacije,

Za koljače svetitelje.

Hvala u ime njihovih žrtava.

Hvala Vam za Božić ’91,

Za paravojne formacije na Cetinju,

Hvala za Arkana.

Vi mirotvorci sa škorpionom u ruci.

I za Badnji dan 92′.

I za to što nas naučiste ko je lažni, a ko pravi čovjek.

Hvala… U ime Crnogoraca svih vjera

Za crkvu na Rumiji,

Za śjeme razdora.

Hvala u ime muslimanskog življa

Što podržaste njihove dželate i ponudiste im zaštitu;

Što učiniste da se stidimo jedni drugih

I da se gledamo preko nišana.

Hvala Vam na svemu i vjerujem da će istorija znati da cijeni vaše napore.

Pa da ćete jednom kad sve bude gotovo i vi stati, rame uz rame, sa vašim junacima i vitezovima: popom Macom, Kalabićem, Đurišićem, Mihailovićem, Arkanom, Mladićem, Karadžićem…

A ja Vam obećavam,

da Vas nećemo zaboraviti dok jednoga traje Crnogorca!

Nećemo Vas zaboraviti, niti vam oprostiti…

Vidimo se na Cetinju!

Potonja je ura.

(Analitika, foto: Antena M)

Uredništvo Autonomije greškom je uz tekst Ilije Vujačića objavilo fotografiju prof. dr Ilije Vujačića. Izvinjavamo se gospodinu Vujačiću zbog ove nenamerne greške jer je reč o autorima istog imena i prezimena. U nastavku teksta objavljujemo demanti prof. dr Ilije Vujačića u celosti:

Poštovani,

na portalu Autonomija, 21. 08. 2021. se u rubrici STAV pojavio tekst potpisan mojim imenom i prezimenom, pod naslovom: „Ilija Vajačić: Hvala Vam ‘gospodo u crnom'“, uz koji je stavljena i moja fotografija.

S obzirom da se ne radi o mom tekstu i da sa tim tekstom nemam nikakve veze, pozivajući se na Zakon o informisanju, zahtijevam da odmah objavite ovaj moj demanti, uklonite moje ime i moju fotografiju sa portala i izvinite mi se zbog takvog, pretpostavljam, propusta Redakcije.

Da li se radi o propustu vaše redakcije da je dodala moju fotografiju uz tuđi tekst potpisan mojim imenom, ne provjeravajući o kom se autoru radi, ili je nasjela manipulaciji da joj je poslat tekst zajedno sa mojom fotografijom i pod mojim imenom, sasvim je svejedno.

Posljedice ovakve krađe mog identiteta su dalekosežne. Prva je da je tekst preuziman u tom obliku na druge portale.

S poštovanjem,

prof. dr Ilija Vujačić,

bivši dekan i redovni profesor FPN u Beogradu,

trenutno dekan Fakulteta Humanističke studije Univerziteta Donja Gorica u Podgorici