Kada smo i mi, nekadašnji Otporaši – Toza, Marić, Vava, Šper… – marta 2025. uz studente krenuli iz Novog Sada peške za Beograd, nosio sam zvučnik sa kojeg je odjekivala muzika Discipline kičme. U jednom momentu nestalo je baterije, zvučnik se ugasio. Jedna od studentkinja je rekla da ima ona zvučnik s baterijama, a na naš predlog da ona pusti muziku koju ona želi, pitala je „Je li može Ceca? Pa, idemo za Beograd! Pogedali smo se nas petorica, i munjevito reagovali: Pustili smo – Ah, ah, kakva sreća, disciplina biće veća! Bio je potreban samo trenutak da svi počnu da đuskaju uz Disciplinu! Rekoše da je baš super, prvi put čuju ovu pesmu! Tako smo se, mi stari revolucionari, kroz muziku infiltrirali u novu studentsku revoluciju. Ne samo mi, već mnogo važnije, muzika je odmah bila prihvaćena, baš ta zaboravljena, koju smo vrteli pred devedesete umesto zabranjenih vesti – priča Dragan Toza Milanović, koji je zajedno s prijateljem Đurom Ćurčićem nedavno osnovao nezavisni, neposlušni internet portal i Domus Radio.

– Na ovom radiju možete čuti rok muziku domaćih bendova koju današnji mediji u Srbiji ignorišu. To je muzika koja se razlikuje od muzike koju danas mladi ljudi pretežno slušaju i puštaju preko striming platformi. Oni, na žalost, ne pripremaju listu kompozicija sami, već im algoritam servira svoj izbor muzike. Mi smo nekada novu muziku koju su naši bendovi stvarali, mogli da čujemo na radio i TV stanicama, dok mlade danas kljukaju algoritmima. Oni nisu svesni toga, jer to im je prirodno stanište. Bez fokusa se dolazi u opasnost da se i u glavama, na žurkama, na skupovima, na protestima priča razvodnjava – kaže Đura Ćurčič i upozorava:

– Važno je, jako je važno na koji način, u svojoj borbi za drugačiji svet, mladi ljudi dolaze do informacija i kako ih filtriraju. Oni, na žalost, neretko uzimaju meta informacije, oslobađaju ih sadržaja i potom u taj okvir stavljaju svoje informacije. Tu dolazimo do potpuno novog nivoa komunikacije. Takav je i način na koji konzumiraju muziku. Nismo odradili preuzimanje odgovornosti za takav manir, i deca imaju pravo da nam to zameraju. Vidim po našoj deci, devojkama i mladićima, njihovo društvo je globalno, iz sveta interneta, sa Gugla, ne iz Novog Sada, Vojvodine, Srbije, Jugoslavije… Slično je i sa muzikom i sa kulturom – neće istraživati, progutaće ono što im se servira.

Iako su decenije proveli gotovo na istim revolucionarnim drumovima u ovoj zemlji, Đura i Toza se nisu lično poznavali, sve do aprila prošle godine, kada su se upoznali na jednom od građanskih protesta ispred novosadskog Suda.

-Znaš li, Đuro, da u Novom Sadu ima 130 aktivnih bendova? Hajde, Tozo, da napravimo medijski portal, da nezavisnu muzičku scenu posmatramo u društvenom kontekstu, ne može se imati zdravo društvo bez muzike i kulture… Naši bendovi nemaju medijski prostor, traže se, nemaju publiku, a publika koja ih želi nema gde da ih nađe… Potreban nam je novi, slobodni, neposlušuni radio, koji ne emituje đubre, već je odgovor na deponiju šunda, koji ubija slobodnu misao i svaku vrstu svesne angažovanosti…

Uspeli su, sproveli su smišljeno – Domus radio je nedavno upisan u registar medija u Srbiji. Domus Radio je nezavisni internet radio i portal posvećen domaćoj nezavisnoj, alternativnoj i eksperimentalnoj muzičkoj i kulturnoj sceni.

Radio Više od 80 odsto vremena emituje, predstavlja domaću nezavisnu, eksperimentalnu i alternativnu muzičku scenu. Domus čvrsto sledi zacrtanu nameru, preispituje norme i nametnuta pravila , kroz muziku aktivno utiče na promene u društvu i do daske pojačava glas nezavisne muzičke i kulturne scene, nasuprot sve češćim i žešćim bombardovanju trešom.

Ovakvim sadržajem, urednički dvojac se, što je najvažnije i u kontekstu današnje čvrste građanske i studentske namere da se u Srbiji sprovedu nužne promene sistema funkcionisanja života – kvalitetnom muzikom i vrednim, važnim informacijama, ne samo iz sveta kulture, već i aktuelne tzv društveno-političke situacije, prvenstveno obraća mladim ljudima koji nose te promene.

Branislava Opranović (Autonomija)