Svetski poznati dizajner Mirko Ilić izjavio je danas u Novom Sadu da mladi dizajneri u Srbiji ne dobijaju pravu šansu zbog čega veoma često odlaze u inostranstvo.

“Poslednjih godina u Njujorku srećem sve više očajnih mladih talentovanih umetnika iz Srbije, jer danas ih iz vaše zemlje odlazi više nego u vreme Miloševića”, rekao je Ilić na konferenciji za novinare povodom njegove izložbe “Mirnodopski radovi”, koja će sutra biti otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

On je kritikovao društvo a posebno medije, jer, kako je ocenio, ne posvećuju ni malo pažnje mladim i uspešnim umetnicima, a vesti o njihovim uspesima u svetu se gotovo nigde ne objavljuju u srpskim medijima.

Rekao je da je kao mladi dizajner i strip crtač u bivšoj SFRJ imao gde da objavljuje radove, a imao je i medijsku podršku ozbiljnih listova toga vremena, kao i omladinske štampe. “Pitanje je gde danas vaši mladi mogu da objavljuju”, kazao je Ilić.

Naveo je da je u Novom Sadu poslednji put bio pre 30 godina i dodao da će izložba “Mirnodopski ardovi” biti realizovana pre svega zahvaljujući Milošu Jovanoviću, vlasniku novosadske privatne produkcijske kuće “Hamer”. Prema Iićevim rečima, iako su se pre toga sreli samo jedanput u životu, Jovanović ga je kontaktirao a on je pristao na ideju da u Novom Sadu realizuje izložbu. Dodao je da on nije birao radove za izložbu, već pre svega Jovanović, pa je tako sopstvenu izložbu prvi put video sinoć kada je doputovao u Novi Sad. “Podrazumevam slobodu za druge na način na koji očekujem slobodu za sebe”, rekao je Ilić.

On je ispričao da ranije nije čuvao svoje originalne radove, jer mu to tada nije ni bilo važno, već je važno bilo samo da radovi budu objavljeni. “I to malo originala sačcuvala je moja mama”, kazao je Ilić i dodao da radove nije čuvao jer tada nije znao da će ostariti.
Prema njegovim rečima, dizajneri i umetnici treba da budu u senci svojih dela, a dela zapravo treba da budu “zvezde”.

Ilić je rekao da sebe ne doživljava kao avangardnog umetnika, jer “niko ne moze biti avangarda zauvek”. “U stvari, nikad se nisam smatrao avangardom. Ja sam dete vojnog podocficira, tako da nikada nisam priznavao autoritete”, ispričao je Ilić.

Naveo je da je nedavno delio majice demonstrantima na Vol sttitu. “Napokon su se klinci probudili, a i starji će ih možda kasnije slediti. A šta se sa vama ovde dešava, ovde nema protesta, sem onih šo protestuju u kapuljačama i razbijaju okolo?”, upitao je Ilić.

Konferencija za novinare podsećala je na intervju na javnoj sceni, u kojem je sam autor veoma često provocirao novinare zbog toga što ne poklanjaju dovoljno pažnje promociji kulture i umetnosti u Srbiji.

Miloš Jovanović je rekao da će posetioce kroz izložbu sutra uveče voditi sam Mirko Ilić. Objasnio je da je reč o oko 250 radova, od 1986. godine do danas. Ocenio je da Ilić ima “britak um” i “olovku koja nema dlake na jeziku”. “Ilić na jednostavan način prikazuje mnogo jasan i potpuno otvoren stav. On nema problema da kaže sve što misli jer on misli sve što kaže”, kazao je Jovanović. On je naveo da Ilićevo delo karakteriše antiratna estetika i zalaganje za mirno i civilizovano resavanje sukoba.

Izložba će biti otvorena do 15. novembra, a ulaz je besplatan.

Mirko Ilić je rođen 1956. u Bijeljini. Karijeru je počeo 1975. kao autor stripova u zagrebačkoj grupi Novi kvadrat, a tada počinje da objavljuje i ilustracije u Studentskom listu, Poletu, Pitanjima, Startu i Danasu.

Posle samo nedelju dana od dolaska u Njujork 1986, počinje da radi naslovnu stranu magazina Tajm (Time), a posle toga je radio i kao art direktor Njujork tajmsa (The New York Times).

Ilić živi u Njujorku, gde je vlasnik korporacije koja nosi njegovo ime, u okviru koje ima studio za grafički dizajn, 3-D i kompjutersku grafiku i filmske špice. Među njegovim klijentima su, pored ostalih, Vašington post (The Washington Post), Vol strit džurnal (The Wall Street Journal), Soni mjuzik (Sony Music), Najk (Nike), Vorner bros (Warner Bross).

Ilićevi radovi deo su stalnih postavki u muzejima. Predaje dizajn i ilustraciju postdiplomcima na Kuper junion (Cooper Union) i Skul ov vižuel arts (School of Visual Arts) u Njujorku.

Kritičari njegove radove opisuju kao društveno odgovorne, politički angažovane, koji pritom govore jezikom koji razume ceo svet.

(Autonomija)