Kina je koristila pandemiju Kovida 19 u nameri da poboljša sliku o sebi u globalnim medijima, jedan je od zaključaka istraživanja Međunarodne federacije novinara (IFJ) “Priča o Kovidu 19 – demaskiranje kineske globalne strategije”.

Kako je navedeno u izveštaju IFJ, jednomesečnim istraživanjem obuhvaćeno je 54 novinarskih udruženja iz 50 zemalja ili teritorija, među kojima su u formi diskusija učesnici bili i novinari iz Srbije, Italije i Tunisa.

“Utvrđeno je da je Kina aktivirala medijsku infrastrukturu kojom raspolaže na globalnom nivou – sistem koji obuhvata programe obuke i organizovanje putovanja za novinare, postizanje sporazuma o razmeni državno sponzorisanih sadržaja sa globalnim novinskim sistemima, potpisivanje memoranduma o razumevanju sa međunarodnim novinarskim organizacijama, ali i povećavanje vlasničkog udela u izdavačkim platformama”, ukazano je u dokumentu koji je objavio IFJ.

Kina je bila epicentar globalne pandemije Kovida 19. U gradu Vuhanu, prestonici provincije Hubej u centralnom delu zemlje, krajem 2019. pojavili su se prvi slučaji bolesti koja je uzrokovala globalnu pandemiju.

Mesecima posle toga, kada je bilo jasno da svet preplavljuje opšta zdravstvena i ekonomska kriza, međunarodna javnost i nevladine organizacije usredsređene na zaštitu ljudskih prava i medijskih sloboda počele su kineskim vlastima da upućuju kritike o nedovoljnoj transparentnosti u vezi sa razmerama zaraze na teritoriji te zemlje.

Te kritike počeli su da prate glasovi o navodnim obračunima sa novinarima koji su izveštavali o pravim razmerama epidemije i neadekvatnoj primarnoj reakciji vlasti te zemlje.

Međunarodna federacija novinara (IFJ) u svom izveštaju primećuje da je Kina, kako je globalna pandemija počela da se širi, sopstvenu medijsku infrastrukturu koristila da bi u nacionalnim medijima podmetnula pozitivne narative o sebi.

“Mobilišući nove taktike poput dezinformacija. Delovalo je da Peking pojačava ponudu vesti – ustupajući domaće i međunarodne sadržaj prilagođene svakoj zemlji koje nisu engleskog govornog područja. Istovremeno, Peking je uskratio vize stranim novinarima – primoravši ih da napuste Kinu. Praznina u izveštavanju popunjena je sadržajem koji je odobrila država i koji se, ponekada i besplatno, nudi zemljama koje u Kini više nemaju izveštače”, navodi IFJ.

Srbija

Poseban deo izveštaja posvećen je Srbiji, balkanskoj državi koja u delu svetskih okvira važi za zemlju uspešno sprovedene kampanje vakcinacije, većim delom zbog izdašne kineske pomoći koja joj je pristigla tokom pandemije.

Prema saopštenju iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić objavljenom 5. aprila, kada je u Srbiju stiglo 500.000 doza kineske Sinofarm vakcine, u državu je do tog trenutka pristiglo 2,5 miliona doza vakcina iz Kine i nešto manje od million drugih proizvođača (“Fajzer”, “Sputnjik Ve”, AstraZeneka”, prim.nov)

Inače, poslednjiih godina – svojom inicijativom “Pojas i put” Kina je postala značajan ulagač širom Evrope, što važi i za Srbiju. To pogotovo važi za putnu infrastrukturu i metalsku industriju, a takve poteze Kine međunarodni posmatrači ne tumače kao ulaganja, već pre kao odobravanje kredita sa visokim kamatnim stopama za angažman kineskih kompanija na izgradnji puteva, ili povoljno preuzimanje u vlasništvo propalih giganata iz vremena nekada razvijene jugoslovenske industrije.

“U razgovoru o odnosu Srbije i Kine – jedan srpski novinar rekao je da vlast predsednika Aleksandra Vučića završava posao za Kinu. Predsednik Vučić vidi Kinu kao prijatelja, zaštitnika i spasioca u finansijskom smislu – čija je podrška u vezi sa pretenzijama Srbije na Kosovu i NATO intervenciji na Kosovu 1999. od ključne važnosti za taj odnos. Kovid 19 je samo pojačao tu retoriku”, podvlači IFJ u svom izveštaju.

U tekstu se ukazuje i na stavove Ivice Dačića, aktuelnog predsednika Skupštine i bivšeg ministra spoljnih poslova, koji je – kako podsećaju – posle izbijana pandemije u Vuhanu, putovao u Kinu – februara 2020.

„Niste se plašili NATO bombi, moja poseta pokazuje da se ne bojimo virusa“, poručio je pre nešto više od godinu dana Dačić u kineskoj prestonici, ukazuje u izveštaju IFJ.

Kada je pandemija stigla do ove balkanske države – predsednik Srbije je javno zamolio Kinu za medicinsku pomoć. Dok je u centru Beograda, provladin tabloid Informer platio postavljanje bilborda sa fotografijom kineskog predsednika Ši Đinpinga uz poruku – „Hvala brate Ši“, piše IFJ u delu posvećenom Srbiji.

U izveštaju se iznosi tvrdnja da država Srbija poseduje ili kontroliše veći deo nacionalnih medija, sa izuzetkom malog broja nezavisnih, kojima distribuiraju novčana sredstva u zamenu za izveštavanje koje ide u prilog vlastima.

“Kina je središnja tema u izveštajima medija koji su pod okriljem države – jedan novinar je čak ukazao da bio očevidac situacije u kojoj je jedan zvančnik izjavio da je Srbija najbolja država u Evropi zahvaljujući predsedniku Srbije i kineskoj pomoći”, ukazano je u tekstu.

Prema važećem zakonodavstvu u Srbiji nije dozvoljno državno učešće u medijskoj vlasničkoj strukturi medija, ali istraživanja nezavisnih medija ukazuju da postoje načini zahvaljujući kojima su pojedinci bliski vladajućim strukturama postali vlasnici nacionalnih ili lokalnih emitera.

Gruhonjić: Kineski uticaj naslonjen na zvaničnu politiku režima

“Kineski uticaj na medije u Srbiji nesumnjivo postoji i naslanja se na zvaničnu politiku režima u Beogradu”, kaže u interjvuu za Glas Amerike Dinko Gruhonjić, dugogodišnji novinar i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Gruhonjić sa kojim smo razgovarali povodom izveštaja Međunarodne federacije novinara kaže da su mediji u Srbiji širili propaganda o Kini kao državi koja je tokom pandemije pomogla isporukom velikog broja vakcina.

“Ali je ta propaganda dolazila, pre svega, i od samog predsednika Vučića i njegovog režima. On je kineskog vođu Ši Đinpinga nazvao bratom. Kinezi su višestruko kapitalizovali to kroz sopstvene medije da bi prikazali kakav uticaj Kina praktično ima u srcu Evrope. Vučić je to, sa druge strane, koristio u sklopu dominantne antizapadne retorike gde Kina zauzima jedno posebno mesto – pre svega kroz investicije u Srbiju”, kaže Gruhonjić, napominjući da su te investicije netransparentne, sumnjive i sa velikim koruptivnim potencijalom.

Glas Amerike: Na koji način se to ogledalo i koliko je bilo vidljivo u javnosti?

Gruhonjić: Bilo je vrlo vidljivo. To je prosto bila kao zvanična propaganda: da su Srbiju Evropska unija i Zapad ostavili na cedilu kada joj je bilo najteže i da nije bilo “braće Kineza” – počev od nabavke sanitarnog materijala pa završno sa vakcinama. To je bio jedan od dominantnih narativa u većini prorežimskih medija. Uključujući bilborde postavljene po Beogradu u znak podrške tom navodnom prijateljstvu srpskog i kineskog naroda za koje je teško shvatljivo kad je počelo imajući u vidu geografsku udaljenost. To je kontinuitet od samog početka pandemije. S jedne strane je narativ o dalekoistočnim prjateljima, a sa druge Rusima, bratskom narodu koji nam takođe nesebično pomaže. To sve iskorišćeno je za jednu besramnu antizapadnu propagandu koja se izjednačavala sa periodom NATO intervencije – u smislu da sada kada je najugroženija Srbija nije dobila pomoć od Zapada zato što nas, pretpostavljam, tamo mrze.

Glas Amerike: Kakvu je direktnu ulogu u tome imala vlast Srbije i sam predsednik?

Gruhonjić: Uloga vlasti Srbije je bila najvažnija, a pose-bno predsednika. On je bio ta centralna figura koja je dočekivala avione, govorio hvalospeve na račun Kine i forsirao taj narativ. U Skupštini Srbije bio je slučaj da mladi poslanici vladajuće stranke počinju da govore na kineskom jeziku – objašnjavajući čak i značenje Vučićevog prezimena. To je nekakva šifra, ako se dobro sećam – 557. Tako da je to jedna, rekao bih, karikaturalna situacija, ali se sa druge strane, ona odražava na javno mnenje u Srbiji koje je prosto prihvatilo tu propagandnu poruku. Govorimo o većini građana Srbije koji su konzumenti prorežimskih medija i još više su uvereni da su prijatelji Srbije na dalekom istoku i na istoku, a da su nam neprijatelji na Zapadu. I to je narativ koji se ovde neguje već 30 godina. Samo što bismo mogli reći da je Kina novi igrač u tom antizapadnom narativu. Kineski uticaj u Srbiji je mnogo perfidniji od ruskog koji je vrlo primetan. Plasman kineskog novca, kapitala – odnosno državnog novca, u infrastrukturne objekte i industriju u Srbiji je, možemo pretpostaviti, širenje uticaja i vrsta pripreme dužničkog ropstva po ugledu na ono što je urađeno u Crnoj Gori. Plašim se da ćemo rezultate takvih poteza Vučića i njegovog režima plaćati mi – građani Srbije.

Međunarodna federacija novinara u svom istraživanju ukazuje da je Digitalni forenzički centar (DFC), koji radi u sklopu crnogorskog Atlantskog saveza, u proleće 2020. identifikovao više od 30.000 objava na društvenoj mreži Tviter poreklom sa naloga iz Srbije koji sadrže ključne reči, poput Kina i Srbija.

“Njima je hvaljena pomoć Kine i izražavano nezadovoljstvo usled izostanka pomoći Evropske unije tokom pandemije. Više od 70 procenata tih sadržaja objavila je značajna prosrpska vladina mreža botovskih naloga. Društvena mreža Tviter u međuvremenu je uklonila 8.558 lažnih naloga koji pripadaju vlastima Srbije”, navedeno je u dokumentu.

Tviter nalozi uklonjeni su, podsetimo, aprila 2020. nakon analize stenfordske Internet opservatorije o upotrebi naloga na društvenoj mreži Tviter u svrhe promocije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS) – čiji je Vučić lider.

Glas Amerike je povodom ovih navoda tada kontaktirao Vladanku Malović, šeficu informativne službe Srpske napredne stranke, ali od nje nismo dobili nikakvu povratnu informaciju.

Takođe, u svom istraživanju Međunarodna federacija novinara (IFJ) ukazala je da Kina pomaže razvoj digitalne infrastrukture Srbije ulaganjem u baze u kojima se čuvaju podaci i sisteme nadzora – saradnjom sa kineskom kompanjom Huavej.

“Jedan od novinara izrazio je strahovanje da Srbija postaje državni kineski klijent, dok su ostali ukazali da su zabrinuti da Srbija služi kao poligon za ispitivanje kineskih digitalnih standarda koji bi se potom mogli preneti u ostatak Evrope”, navodi su medijskih poslenika Srbije koje prenosi IFJ.

Istovremeno, u globalnoj oceni istraživanja ukazano je da je postojala tendencija država da potcenjuju uticaj Pekinga na njihove sopstvene medijske sisteme tokom pandemije Kovida 19.

“Brojni novinari kritikovali su kinesku propagandu kao nespretnu i irelevantnu i istovremeno su bili su uvereni da će njihova medijska pismenost ili politički sistemi zaštititi medijski prostor od kineskog prodiranja. Međutim, Kina iz pandemije koronavirusa izlazi sa učinkom pozitivnijih tumačenja njenih aktivnosti i politike – nego u periodu pre globalne epidemije”, zaključeno je u izveštaju IFJ o strategijama koje Kina koristi u nastojanima da poboljša svoj imidž tokom pandemije Kovida 19.

(VOA)