Srbija je 24. januara Behreinu izručila političkog disidenta Ameda Džafera Muhamada, uprkos odluci Evropskog suda za ljudska prava da zabrani njegovu ekstradiciju dok se ne sakupi više informacija o tom slučaju, saopštila je nevladina organizacija Hjuman rajts voč.

Vlasti u Bahreinu prethodno su četrdesetosmogodišnjeg Muhamada podvrgli lošem tretmanu i torturi, navodi se u saoštenju.

Muhamad je iz Bahreina otišao 2013. godine, nakon toga je u odsustvu, na nefer suđenjima, dva puta bio osuđivan na kaznu doživotnog zatvora, da bi mu 2015. bilo oduzeto državljanstvo.

Srbija je počela proces ekstradicije kada je Interpol za Muhamadom raspisao crvenu poternicu na zahtev Bahreina.

„Zastrašujuće je i neoprostivo što su Srbija i Interpol, uprkos odluci Evropskog suda za ljudska prava da se zaustavi proces ekstradicije, sarađivali u vraćanju jednog disidenta koji se suočava sa doživotnim zatvorom“, izjavio je zamenik direktora Hjuman rajts voča za Bliski istok Džo Stork.

Hjuman rajts voč je dokumentovao da su bahreinske vlasti mučile Muhamada prilikom ispitivanja. On je uhapšen 2007. godine zato što je učestvovao u više demonstracija, koje su organizovane u znak protesta zbog kršenja zakona bezbedosnih službi.

Tada je osuđen na zatvorsku kaznu zbog učešća u nezakonitim demonstracijama i zbog posedovanja oružja, ali je, zajedno sa grupom političkih zatvorenika, 2009. godine pomilovan.

Nije poznato kada je Mohamad došao u Srbiju, a srpske vlasti su pokrenule postupak za njegovo izručenje 3. novembra prošle godine na osnovu crvene poternice Inerpola.

Za vreme boravka u pritvoru u Srbiji, Mohamad se četiri puta obraćao Višem sudu i izažavao nameru da zatraži azil u Srbiji, izjavio je njegov advokat Marko Štambuk i dodao da mu je tada rečeno da će mu biti dozvoljeno da uđe u proceduru azila.

Međutim, 7. decembra Viši sud je doneo odluku o ekstradiciji, a 18. januara drugostepeni sud je odbacio žalbu Muhamada na tu odluku. Nakon toga je ministarka pravde Maja Popović potvrdila odluku, čime je omogućila ekstradiciju.

Štambuk kaže da je 20. januara sve nadležne organe u Srbiji obavestio da Muhamad želi da zatraži azil u Srbiji i narednog dana mu je odgovoreno da će mu to biti omogućeno.

Istog dana Evropski sud za ljudska prava je doneo privremenu meru i pozvao Srbiju da do 25. februara zaustavi ekstradiciju, kako bi se sakupilo više informacija o tom slučaju.

Uprkos tome što su bile upoznate sa odlukom suda, srpske vlasti su odlučile da 24. januara izruče Muhamada Bahreinu, navodi Hjuman rajts voč.

Deportacijom Mohamada, Srbija je prekršila međunarodo pravno načelo koje obavezuje države da nikoga ne vraćaju tamo gde postoji realan rizik da će biti mučeni, ili će imati nehuman tretman, navodi se u saopštenju.

Pored toga, dodaje se, Srbija je prekršila i obavaze koje je preuzela kao potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv torture i Međunarodne konvencije o građanskim i političkim pravima.

Evropski sud za ljudska prava tražio je od srpskih vlasti da do 27. januara odgovore zbog čega nisu poštovale njegovu odluku da ne izruče Mohamada.

BCLjP: Pokrenućemo postupak pred Evropskim sudom zbog državljanina Bahreina

Beogradski centar za ljudska prava (BCLjP) pokrenuće postupak pred sudom u Strazburu zbog odluke Srbije da izruči državljanina Bahreina Ahmeda Džafara Mohamed Alija, izjavila je Sonja Tošković iz BCLjP.

“Ja se nadam da će Evropski sud (za ljudska prava) kad se postupak završi… utvrditi da je povređen član 3 Konvencije o ljudskim pravima”, rekla je Tošković u emisiji Iza vesti na N1.

Ona je istakla da se nikada nije desilo da se Srbija oglušila na pravno obavezujuću odluku Evropskog suda za ljudska prava, koji je tražio da se Srbija suzdrži od izručenja do 25. februara.

Tošković veruje da ovaj i drugi slučajevi imaju političku konotaciju, i ocenjuje “neverovatnim” da je privremena mera izrečena u petak, a da je Ali izručen u ponedeljak ujutru.

“Nekome se tu jako žurilo”, rekla je ona.

Ahmed Džafar Mohamed Ali je osuđen u odsustvu na tri doživotne kazne i dodatnih deset godina zatvora zbog „dela u vezi sa terorizmom počinjenih između 2012. i 2015. godine“.

Tošković kaže da BCLjP, kao punomoćnici Mohameda Alija, još nisu dobili informaciju da li je država odgovorila bilo šta sudu u Strazburu.

Ona podseća da je državljanin Bahreina izbegao iz svoje zemlje još 2011. i da je pokušao da traži azil objašnjavajući da se plaši za svoj i život svoje porodice.

“Na tu njegovu nameru se naše institucije apsolutno nisu osvrnule”, kaže Tošković.

Na pitanje da li se može kosntatovati da je država Srbija možda poslala u smrt jedno ljudsko biće koje je tražilo zaštitu, odgovara da to može da se ispostavi sasvim tačno.

Kaže da je BCLjP u kontaktu sa jednom bahreinskom organizacijom koja ih je obavestila da sada nema mogućnosti za bilo kakvim nadzorom onoga što se dešava Mohamed Aliju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je u poseti Bahreinu pre manje od godinu dana, a sa tom državom je potpisan i memorandum o političkoj saradnji. Upitana da li razlog za ovo izručenje treba tražiti u odnosu Srbije i Bahreina, Tošković kaže da “sigurno postoji jedan politički uticaj”, ali da je malo verovatno da će se detalji o tome “ikada javno saznati”.

Podseća i na slučaj kurdskog aktiviste i državljanina Turske Dževdeta Ajaza, kog je Srbija 2017. godine izručila uprkos izrečenoj meri Komiteta UN protiv torture.

Nije bilo takvih slučajeva kao što su ova dva – da su izrečene privremene mere dva različita tela, a da se Srbija o to potpuno oglušila, kaže Tošković.

Ona objašnjava da ne samo međunarodne konvencije, nego i Ustav i zakoni Srbije kažu da država ne sme da izruči čoveka kome preti nečovečno postupanje, mučenje ili ubistvo, čak i ako se ispostavi da je terorista.

Ako ne poštujemo ono što smo se sami obavezali, šta onda kao građani možemo da očekujemo, pita Tošković i podseća na slučajeve policijske torture na julskim protestima 2020. godine, kao i na prijave protiv ljudi koji su učestvovali na poslednjim ekološkim protestima.

(FoNet/N1)