Početkom 2019, stanovnici prestonice Srbije, Beograda, saznali su iz medija da će ulice njihovog grada pokriti hiljadu pametnih kamera, koje će obezbediti Huawei, kineski IT gigant, veoma zastupljen u Srbiji. Projekat „Bezbedno društvo“, koji su najavili tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i direktor policije Vladimir Rebić, trebalo je da unapredi postojeći sistem video nadzora u glavnom gradu uz pomoć naprednih karakteristika, kao što su prepoznavanje lica i registarskih tablica vozila.
Međutim, javnost nije znala za ovaj projekat, koji bi zauvek promenio dušu grada i, na kraju krajeva, celokupno društvo. Nije bilo nikakve javne rasprave o tome da li je Beogradu potreban ovaj masovni biometrijski sistem nadzora, niti su objašnjeni razlozi za ovako drastično zadiranje u privatnost građana.
Srbija, kao društvo sa nerazvijenom svešću o privatnosti, gde se ne primenjuju standardi u vezi sa zaštitom podataka i sa istorijom zloupotrebe video nadzora, još je ranjivija na tehnologije koje povređuju privatnost, kao što je prepoznavanje lica.
Trenutni trendovi demokratskog nazadovanja su takođe veoma problematični. Ove godine, Fridom Haus označio je Srbiju kao zemlju u tranziciji i kao „hibridni režim“, prvi put od 2003.
Ostala garantovana ljudska prava i slobode, kao što su sloboda izražavanja, pravo na protest i mirno okupljanje, su takođe ugroženi, jer su neraskidivo povezani sa privatnošću. Na primer, ukoliko neki organ vlade poseduje bazu biometrijskih podataka (npr. lica, obrazaca ponašanja, poput hoda, itd.) svih građana koji su bili prisutni na protestu protiv vlade, to bi moglo da ima snažan uticaj na njihov rad, porodice, društvene kontakte i druge aspekte svakodnevnog života. Živimo u opasnim vremenima, gde se javni prostori, prostori od ogromnog značaja za okupljanje građana, demokratiju i borbu protiv ugnjetavanja, pretvaraju u zone masovnog nadzora.
Osim toga, prepoznavanje lica takođe diskriminiše manjine i druge ugrožene zajednice, čineći ih time još ranjivijim.
U borbi protiv ovog negativnog razvoja događaja, SHARE Fondacija, neprofitna organizacija iz Srbije posvećena zaštiti digitalnih prava i sloboda i promociji otvorenog i decentralizovanog interneta, pokrenula je inicijativu, na čijem čelu su građani, pod nazivom “Hiljade kamera”, koja osporava ovaj nametljiv sistem video nadzora putem istraživanja, propagiranja i mapiranja kamera.
Aktivisti kampanje “Hiljade kamera” i građani mapirali su stotine lokacija u Beogradu gde su postavljene kamere, čiji broj daleko nadmašuje onaj koji je objavila policija. Takođe, uz pomoć građana, fotografije na kojima se vide kamere u različitim delovima Beograda objavljuju se na Tviteru, dok se konstantno pojavljuju nove lokacije širom grada, čak i u stambenim zonama.
Biometrijski nadzor putem prepoznavanja lica mogao bi da bude ključni korak ka automatizovanoj društvenoj kontroli našeg ponašanja na javnim mestima. Ne postoje čvrsti dokazi da kamere za nadzor zaista sprečavaju teške zločine, dok se može tvrditi da dosta toga može da se izgubi kada su u pitanju privatni životi građana. Kako bi se očuvala naša ljudska prava i dostojanstvo, upotreba tehnologije prepoznavanja lica na javnim mestima mora biti zabranjena zbog visokih rizika i neizvesnih efekata. U suprotnom, možda se jednog dana probudimo u tehno-distopijskom društvu, gde većina nas toga uopšte neće biti svesna.
Autor: Danilo Krivokapić
Danilo Krivokapić je direktor SHARE Fondacije, NVO iz Beograda osnovane 2012, sa ciljem da se bori za javni interes u svakoj ključnoj bici koja se tiče digitalnih prava, oblasti privatnosti, slobode govora, transparentnosti i efikasnosti vlade, nadzora i ljudskih prava. On je advokat čija je specijalnost zaštita privatnih podataka i bezbednost informacija.
Prevod: Autonomija, foto: Pixabay
(Tekst je preuzet sa portala Berlinprocess.info)