Gradonačelnik Osijeka Ivica Vrkić pozvao je danas građane Srbije i Hrvatske na saradnju i upozorio da se, zbog talasa iseljavanja ljudi iz te dve zemlje, kao i zbog talasa migracija u Evropi, može dogoditi da ni Srbi ni Hrvati za nekoliko decenija više ne žive na ovim prostorima.

„Budu li se migracije nastavile ovako intenzivirati, mi Hrvati i Srbi ćemo se zbog socijalnih potreba integrisati. To ćemo raditi jer smo bliski, bez obzira što se u ovim uslovima radi na tome da se prikaže u medijima kako nismo bliski. Ova demografska nesreća koja je zapljusnula Evropu, ova masovna iseljavanja mladih iz regiona, prilika su da pokušamo živeti bolje, jer ako ne pokušamo može se dogoditi da na ovim prostorima za nekoliko decenija uopšte ne živimo“, naveo je Vrkić.

On je to rekao na tradicionalnom, 11. po redu Međunarodnom naučnom skupu „Hrvatsko-srpski odnosi“ u Golubiću kod Obrovca u Hrvatskoj.

Predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić rekao je da se odnosi između Srba i Hrvata moraju rešavati uz uvažavanje i dijalog, a da bi se to ostvarilo ljudi moraju imati dobre namere, što je danas retkost kada je reč o političkim odnosima dve zemlje.

“Ipak, ima pozitivnih primera iz lokalnih zajednica gde političari pokazuju da je suživot moguć. Pozitivne primere daju nam gradonačelnik Obrovca Ante Župan i gradonačelnik Osijeka Ivica Vrkić“, naveo je Jeremić.

Poslanik u Saboru Hrvatske Boris Milošević rekao je da je cilj politike stvaranje okvira za mir, stabilnost i prosperitet i dodao da zbog toga ta politika nema alternativu.

“Ta borba je borba za opstanak jer sve što je suprotno toj politici jeste politika slabog privrednog razvoja i nacionalne netrpeljivosti koja za posledicu ima iseljavanje, odlazak mladih i pustoš koja može zavladati ovim prostorima“, kazao je Milošević.

Predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović rekao je da bi bilo loše ako bi građani „upadali u zamku štetočinskih političara sa ovih balkanskih prostora“ i prihvatali teme koje njih održavaju na vlasti.

„Oni pričaju o ratovima i naoružanju, kako se ne bi pričalo o iseljavanju naših građana, o bankarskim monopolima koji građane vode u moderno ropstvo ili kako se ne bi pričalo o bogaćenju političkih elita kroz bezakonje i nepostojanje pravne države. Dok srpski i hrvatski političari pričaju o Drugom svetskom ratu, mostovi koji spajaju dve zemlje propadaju, pruge su zarasle u korov, a na putevima nema putokaza za zemlju u komšiluku. Odgovorni ljudi bi trebali prezreti takve političare i započeti saradnju, jer ako je ne bude nestaćemo svi zajedno sa ovih prostora”, ocenio je Veselinović.

Predsednik Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada (CHDR), istoričar Darko Gavrilović rekao je da su zlonamerni političari „jedno vreme zla pretvorili u sto godina mržnje“.

„Da biste potpaljivanjem mržnje držali vlast u svojim rukama, jer ne želite društveno odgovornom ekonomijom, stvorili ste inflaciju medijskih prevara i laži. Škole i sportske terene koji treba da budu stubovi zdravlja mladih preplavili ste sirovim etničkim nacionalizmom. Zločince pretvarate u mučenike i namećete kolektivnu krivicu drugim narodima“, kazao je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, regionu je potrebna takva struktura vlasti koja ima kapacitet razvijanja strategije partnerskih odnosa i takav ekonomski model koji će razbiti lične novčane interese između politike i ekonomskog sektora i prestati da osiromašuje građane do tog nivoa da postaju „obični poslušnici“.

Davor Pauković iz Udruge za povijest, suradnju i pomirenje rekao je da neodgovorni političari stvaraju frustraciju.

„Ali , uprkos njima, mi možemo reći da život ide dalje i da život na ovim terenima ipak pokazuje da on može biti bolji. Ova generacija političara očito se ne može suočiti s traumatičnom prošlošću. U tom smislu i kultura sećanja i državni narativi uglavnom izazivaju nove sukobe, a ne doprinose poboljšanju odnosa”, naveo je Pauković.

Na skupu su učestvovali naučnici i političari iz regiona, a tema ovogodišnjeg skupa su srpsko-hrvatski odnosi od stvaranja Jugoslavije do danas (1918-2018).

Posebna pažnja je na skupu bila posvećena temama vezanim za dominantne državne narative i kulturu sećanja.

Jedan panel skupa bio je posvećen razvoju ruralnog turizma i potencijalima ekološke poljoprivrede u povratničkim sredinama Hrvatske.

Organizatori skupa su CHDR i Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Obrovca.

(Autonomija)