Skip to main content

Građani imaju moć: Aktivni građanin je stub demokratije

Građani 09. jun 2022.
7 min čitanja

Aktivizam građana je neophodan i nužan element svakog demokratskog društva, on je jedan od stubova demokratske infrastrukture, a njegova najvažnija uloga svakako je borba za zaštitu javnog interesa od čega korist ima celo društvo, ocenjeno je danas na Godišnjem forumu Građani imaju moć, u Beogradu.

Učesnici su se složili da je u protekle četiri godine situacija po pitanju građanskog aktivizma u Srbiji bolja, da ima dosta pozitivnih promena, kao i da je za veći uspeh neophodno dopreti do svakog pojedinca koji ima volju u želju da se aktivira u lokalnoj sredini i probuditi u njemu želju da se „meša u sopstveni život“.

Dvodnevni forum „Građani imaju moć“ organizovali su Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija), u saradnji sa organizacijama CRTA, Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku. Na više panela bilo je reči o aktivizmu u Srbiji danas, predstavljene su uspešne aktivističke priče, bilo je reči o motivaciji građana za aktivizam na lokalu, ali i o mogućnostima pravne zaštite aktivista i njihovoj bezbednosti. Aktivisti su učestvovali i u debatama o posledicama prostornog planiranja u Boru i pričama iz Niša o proklamovanoj jednakosti u praksi na primeru osoba sa invaliditetom.

Javni interes žrtva nasilja

Daniel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju ocenio je da je u Srbiji poslednjih godina javni interes postao žrtva nasilja na koje ne reaguje niko od nadležnih institucija, ni država ni sudstvo ni tužilaštvo, zbog čega su građani postali poslednja brana Ustava.

„Mislim da smo ušli u sistem, da smo uradili onu pozitivnu promenu, prvi korak i da smo sad kao pravi dobar Sizif uhvatili da guramo tu kamečugu na vrh brda. Nadam se da ćemo jednog dana stići tamo i dobiti dobre podmetače koji će sprečiti da se taj kamen ne skotrlja na dole“, naveo je Dašić. Dodao je da je neophodno uspostaviti poverenje među građanima, da se oni moraju međusobno ohrabrivati, jedni drugima pokazivati izlaz i nadu da su promene moguće.

Raša Nedeljkov iz CRTE upozorio je na rezultate njihovog najnovijeg istraživanja, u kojem su građani sukobili stavove o tome da li su za život u zemlji uređenoj po demokratskim principima ili u zemlji u kojoj jedan jak lider ima glavnu reč, a koje je po prvi put prevagnulo na stranu jakog lidera. Nedeljkov je ocenio da je to loš pokazatelj, ali je dodao da je i dalje demokratija, kao sistem upravljanja, nešto što je  najpozitivnije u odnosu na druge sisteme. U takvom okruženju je, kaže, dosta teško pričati o aktivizmu.

„Uprkos jako lošem okruženju, medijskoj netrpeljivosti, atmosferi u kojoj ključni akteri u civilnom društvu vide neprijatelja a ne kritičkog prijatelja, 48 odsto ljudi kaže da civilno društvo radi u javnom interesu, što do sada nije bio slučaj. Tu postoji neki tračak nade, to je prostor za izgradnju poverenja“, rekao je Nedeljkov.

Podsetio je i da su se do sada građani aktivirali po pitanjima prljave vode, vazduha ili odbrane reka, ali da je to samo prva faza i da je sada neophodno krenuti u kompleksnije teme pošto se trenutno i aktivisti i civilno društvo bave posledicama, a ne politikama koje će te posledice umanjiti i sprečiti u budućnosti.

„To je ogroman test za budućnost. Mi moramo da vratimo proces donošenja odluka u institucije, po međunarodnim merilima, kako bi se čuo glas različitih aktera bez obzira da li su ti glasovi u skladu ili protiv interesa određenih političkih grupacija, bile one u vlasti ili opoziciji“, istakao je Nedeljkov.

On je dodao i da se ne sme ići onim stavom da je u redu dok god nije gore, jer se na taj način pristaje na manje, pristaje se na postojeće, na mehanizme koji nas srednjeročno i dugoročno razaraju.

„Praktično, pomažemo sistem koji će zavisiti samo od jednog čoveka, ma ko taj čovek bio. Naš zadatak jeste da pronađemo način kako da te ljude motivišemo dovoljno da preuzmu odgovornost i da kreiraju okruženje u kome žele da žive. I u tom smislu, i statistike i svakodnevica pokazuju da ima ljudi, uprkos različitim nedaćama i pritiscima sa kojima se suočavaju, koji su se ipak drznuli da kažu ne, da podignu glavu, da rizikuju nešto svoje ne bi li nešto promenili. Naš zadatak je da to ne propustimo“, kazao je Nedeljkov.

Ima li legitimiteta

Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija ocenila je da bi demokratska infrastruktura trebalo da omogući građanski aktivizam, kao i da ona podrazumeva niz različitih socioloških, političkih i ekonomskouih elemenata koji treba da omoguće jedan otvoren, inkluzivan, zaštićen, uzajamno obavezujućiu proces konsultacija između nosilaca vlasti i građana, uključujući civilni sektor. Konsultacija i dijaloga u Srbiji nekada ima, ali uglavnom ga nema, dodala je Toskić.

„To podrazumeva da imamo odgovornu i efikasnu vlast koja, između ostalog, ima i legitimitet da stoji iza odluka koje se u tom procesu konsultacija donose, ali i da mogu da izvrše te odluke. U situaciji kada mi imamo izbore na svake dve godine, pitanje je da li zaista institucije, zbog čestih promena njihove nadležnosti i njihove strukture, zaista imaju legitimitet da učestvuju i sprovode odluke koje se donose u tim procesima“, istakla je ona. Toskić je ocenila i da je u prethodnom periodu najveći napredak postignut u kontekstu građanskog kapaciteta, da je sve veći broj pojedinaca i grupa koje su zainteresovane i pokazuju kapacitet da se bave aktivnostima za zaštitu javnog interesa u svojim zajednicama, ali da im nedostaje znanja, veština i poverenja u institucionalne mehanizme.

Bez institucionalnog puta nećemo moći da izvršimo institucionalnu promenu, između ostalog i zbog toga što nećemo imati institucionalnu memoriju – da smo ostvarili neki uspeh ili ga nismo ostvarili, što takođe jeste jedna vrsta traga, kada institucije ne samo da ne rade svoj posao nego postaju brana ostvarenju i zaštiti prava građana“, napomenula je Toskić dodajući da je onda neophodno pokrenuti i mehanizme utvrđivanja odgovornosti onih koji u tim institucijama rade.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku podsetio je da su se građani koji se bave aktivizmom u proteklom periodu susretali sa brojnim bezbednosnim problemima, od intervencije policije, ali i neidentifikovanih osoba pa sve do sve učestalijih napada u digitalnom prostoru. On je ukazao i na disbalans u odnosu Beograd-lokal, gde su aktivisti u Beogradu mnogo bezbedniji iako je najviše napada na njih prijavljeno upravo u Beogradu. To, po Elekovim rečima, znači da su ljudi na lokalu prepušteni sami sebi.

„Treba građane rastrašiti, između ostalog potrebna je i psihološka podrška. Imali smo veliki broj obuka aktivista u smislu bezbednosne kulture, kako da se ponašate kada vidite policajca, šta da radite sa nepoznatom osobom. Bitna je i digitalna higijena“, ističe on.  Ana Toskić je rekla da najviše zabrinjavaju slučajevi u kojima su aktivisti podvrgnuti neformalnim pritiscima, ali da su sve učestalije i takozvane SLAPP tužbe – formalni postupci protiv aktivista sa ciljem da se spreče da rade na svojim ciljevima u lokalnoj zajednici.

„Mislim da treba da razmišljamo o tome da napravimo jednu vrstu trajnog i održivog mehanizma kojim bi se pružala pravna podrška, pre svega onim ljudima koji štite javni interes. To nisu klasični slučajevi, to su strateški predmeti, to su predmeti koji menjaju institucionalnu memoriju, ali i mehanizme i onda osnažuju i druge da ih pokreću. Nekada menjaju i procedure i prakse“, rekla je Toškić uz opasku da su često i pravnici koji pružaju pomoć aktivistima takođe nam meti.  

Uspešni lokalni primeri

Ana Pecarski iz organizacije Tim 42 iz Leskovca, Marko Popović EKO Barajevo iz Beograda, Anika Živanović iz Pokreta Tvrđava i Nataša Rašković ispred Crvenih bedževa iz Smedereva, zatim Bratislav Stamenković iz organizacije I ja se pitam, Milica Batričević iz BEFEM-a, Tadija Mitić iz niškog PraviLAW-a i aktivista iz Bora Goran Jakovljević, neki su od govornika koji su tokom današnjeg celodnevnog susreta delili svoja iskustva iz različitih oblasti, između ostalog ukazujući na načine putem kojih vrše mobilizaciju građana za određene aktivnosti. Govorili su i o saradnji sa državnim institucijama, istakli zbog čega je važno hvaliti se „malim pobedama“ i time koliko one znače za dalju mobilizaciju i sprovođenje aktivnosti za koje je podrška građana neophodna.

Među savetima koji su se mogli čuti jeste i onaj da je delovanje značajno lakše ukoliko ste registrovana a ne neformalna organizacija, zatim je bilo reči o iskustvima sa probijanjem zavere ćutanja nadležnih, kao i o važnosti međusobne saradnje različitih organizacija i pojedinaca. Aktivisti su podelili i svoja iskustva iz borbe sa Ziđinom i drugom kompanijama za koje, kako je ocenjeno, vladaju neka druga pravila. 

Tadija Mitić iz organizacije PraviLAW ukazao je na veliki problem sa biroktatijom – njen jezik nije blizak običnim ljudima i taj nedostatak se često koristi od strane nadležnih da bi se odbacile aktivističke inicijative ili primedbe. Zbog toga smatra da je neophodno raditi na pravnoj pismenosti i ljudima koji nisu pravnici približiti pravni sistem. S tim ciljem PraviLAW je napravio i društvenu igricu u vidu monopola kojom se „dosadno pravo“, pravni i birokratski jezik približava običnim građanima.

„Kreće se po tabli, vuku se neke kartice, a sve je u edukativnom smislu napravljeno tako da bi se ljudi susreli sa nekim terminima. Usput nudimo i neki pravnički rečnik, u smislu pravničkog pojma, a onda i kratak opis značenja tog pravnog ili birokratskog pojma. Sad pravimo i udžbenik koji je pisan za nepravnike gde pišemo svakodnevnim govorom o nekim ozbiljnim temama koje pravo i birokratija, administracija i te procedure obuhvataju. Malo se igramo, a u isto vreme hoćemo da edukujemo ljude kako da se bore protiv tog sistema birokratije“, istakao je Mitić.

Forum „Građani imaju moć“ nastavlja se i sutra, a u fokusu će biti pravna zaštita i bezbednost aktivista. O tome će svoja iskustva, preporuke i savete podeliti advokat Mihailo Pavlović, zatim Kristina Todorović i Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava, Sofija Mandić iz CEPRIS-a, Dušan Kokot iz Građanskog preokreta, kao i aktivisti Vuk Đorđević i Vlada Bakanj koji će govortiti o proklamovanoj jednakosti u praksi na primeru osoba sa invaliditetom.

Dalibor Stupar (Autonomija)